Odlazak ruskog naftnog giganta

Ruski naftni gigant Rosneft prodao je svoju imovinu u Venecueli ruskoj vladi, što bi mogao biti manevar za izbegavanje bilo kakvih američkih sankcija u eskalirajućoj borbi između Karakasa, Vašingtona i Moskve, ukazuje Blumberg.

Iz kompanije Rosneft su saopštili da prodaju proizvodnju, usluge i trgovinsku imovinu u Venecueli ruskoj državnoj kompaniji, kako bi zaštitili interese deoničara. Blumberg naglašava da su Sjedinjene Države ranije ove godine uvele sankcije za dve podružnice Rosnefta zbog poslovanja u Venecueli, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Prodaja može da posluži za dva cilja rukovodstva kompanije – da bi se izbegle nove američke sankcije i smanjili troškovi jer Rosneft odlazi iz Venecuele, smatra Konstantin Simonov, šef istraživačkog centra Nacionalnog fonda za energetsku sigurnost u Moskvi. „Rusija napušta Venecuelu, a Roseneft svoje gubitke prenosi na rusku državu“, rekao je.

S druge strane, dodaje Blumberg, ruski ambasador u Venecueli, Sergej Melik-Magdasarov, na Tviteru je izjavio da će novi vlasnici nastaviti posao. „Ne brinite! … Nastavljamo dalje zajedno!“ kazao je, u poruci koja je takođe objavljena na web stranici ambasade.

Borba oko Venecuele uklapa se u mnogo veću geopolitičku bitku između Donalda Trampa i Vladimira Putina, pri čemu su se, ukazuje Blumberg, oba okrenula nafti kao izabranom oružju. Odluka Rusije za sve osim odustajanja od saveza OPEC + ranije ovog meseca – što je pokrenulo globalni rat cena nafte – viđena je kao deo njegove strategije za slabljenje američke industrije.

Madurov najveći saveznik

Venecuela je najveći gubitnik u globalnom ratu cena nafte, ocenjuje Njujork tajms, ističući kako je Putinova odluka da prekine ugovor o proizvodnji nafte s drugim velikim proizvođačima bez savetovanja s Nikolasom Madurom podvukla granice savezništva Rusije s Venecuelom, koje je vođeno prvenstveno praktičnim razmatranjima a ne dubokom ideološkim ili ličnim naklonostima.

List podseća da je Rosneft bio najveći ekonomski saveznik autoritarnog predsednika Venecuele – investicije Rosnefta u Venecueli duboko su isprepletene s ruskim ciljem da povrati geopolitičku snagu u Južnoj Americi, obnovivši uticaj koji je Moskva izgubila u regionu nakon raspada Sovjetskog Saveza. No, kompanija koja trguje venecuelanskom naftom investirala je u polja koja su dala manje nafte nego što se očekivalo i stalno gubila novac.

Neki analitičari, ukazuje Njujork tajms, upozoravaju da iako će Rusija i dalje zadržati veliko mesto u venecuelanskoj naftnoj industriji, novi holding Kremlja možda neće imati finansijsku snagu, komercijalnu mrežu ili želju da održi trgovinu naftom i ulaganja na nivou koji želi Maduro.

Venecuelanska naftna industrija se borila ne samo s pooštravanjem američkih sankcija, već i s padom globalnih cena nafte jer se širenjem koronavirusa smanjuje potražnja za energijom što prisiljava Venecuelu da prodaje ono što može po veoma sniženim cenama.

No, uprkos propasti ekonomije, što je izazvalo egzodus miliona građana Venecuele, vlada predsednika Madura se održala, zaključuje Njujork tajms dodajući da se pritisak SAD istovremeno povećava navodeći kako je prošlog četvrtka Vašington optužio Madura i njegove bliske saradnike za trgovinu drogom.

Madurov opstanak

Ruski naftni gigant Rosneft odlazi iz Venecuele usred američkog pritiska na Madura te je nejasno hoće li taj potez promeniti odnos Rusije s predsednikom Venecuele, ocenjuje Vašington post.

Iako Venecuela ima najveće svetske rezerve nafte, njen kapacitet prerade je relativno minimalan te usred globalnog ekonomskog pada izazvanog pandemijom, proizvodi manje od 500 000 barela dnevno, što je najniža proizvodnja od 1940.

Venecuela se poslednjih nedelja oslanjala na dogovor ’nafta za hranu’ s meksičkom firmom, dok je većinu svoje nafte prodavala Indiji. Međutim, pod američkim pritiskom, indijske rafinerije planiraju da u aprilu obustave kupovinu venecuelanske nafte.

Sada, nakon prodaje Rosnefta, opstanak Madura zavisi od namera novog kupca iz Moskve. Ako odloži ili proda venecuelanske investicije, taj potez bi ugrozio Madurovu vladu u vreme kad se suočava s globalnom krizom, optužnicom američkih vlasti ali i epidemijom koronavirusa u zemlji koja se bori sa siromaštvom i lošim zdravstvenim sistemom.

Sjedinjene Države u četvrtak su optužile Madura i više desetina sadašnjih i bivših zvaničnika venecuelanske vlade koji se terete za narko-terorizam, nudeći nagradu od 15 miliona dolara za informacije koje vode ka hapšenju i osudi autoritarnog vođe.

Pritisci u vreme korone

Trampova administracija, koja pokušava zbaciti Madura više od godinu dana, želi da isključi bilo kakvu budućnost Venecuele s njim na čelu, ocenjuje Los Anđeles tajms  i dodaje da se Maduro i njegovih 14 saradnika terete za isporuku kokaina SAD i za opskrbljivanje kolumbijskih pobunjenika – koje je Vašington označio kao teroriste – vojnim oružjem.

Optužnica je podignuta u vreme kada u Venecueli raste strah od širenja koronavirusa naročito jer je zemlja veoma slabo opremljena za borbu protiv pandemije. Mnogim bolnicama nedostaje vode, sapuna, hirurških potrepština i lekova, kao i hirurških maski. Povremeni prekidi rada ostavili su bolnice i druge ustanove bez struje, ističe LA tajms.

List napominje da su SAD odbijale popustiti pritiscima UN-a i međunarodnih organizacija za ljudska prava da ublaže sankcije Venecueli kako bi olakšali isporuku humanitarne pomoći tokom epidemije koronavirusa.

Dok američki državni tužilac Vilijem Bar ocenjuje da bi podizanje optužnice za vreme rastuće pandemije moglo da oslabi Madura i nadahne građane Veneucuele na ustanak protiv njega, stručnjaci smatraju da u zemlji nema uslova za ustanak ili vojni udar protiv Madura i da je optužnica politički motivisana.

„Teško je ne videti eksplicitni politički motiv ovde (u optužnicama): maksimizirati sve moguće pritiske na režim kada su zakačeni za nit“, izjavila je Sintija Arnson , direktorka programa za Latinsku Ameriku u istraživačkom centru Vilson u Vašingtonu.

Sankcije kao „oružje genocida“

Rusija je u petak rekla da su optužbe za narko-terorizam protiv venecuelanskog predsjednika Madura apsurdne ističući da bi sankcije Karakasu mogle postati „oružje genocida“ usred izbijanja koronavirusa, prenela je agencija Rojters.

Rusija, Madurov dugogodišnji politički i finansijski partner, smatra da su te optužbe apsurdne i „divlje“ u vreme kada se zemlje širom sveta udružuju u naporima u borbi protiv koronavirusa, kazala je Mariju Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova.

Optužnica američke vlade protiv Madura i njegovih visokih zvaničnka predstavlja najnoviju eskalaciju Trampove kampanje vršenja pritiska s ciljem svrgavanja socijalističkog lidera, ističe Rojters i dodaje da je Tramp negirao da su optužbe pokušaj iskorišćavanja Venecuele u trenutku ranjivosti.