Argentina se suočava se sa najgorom krizom u poslednjih nekoliko decenija, jer se dve petine od ukupnog broja stanovništva nalazi u grotlu siromaštva, zbog čega je predstojeći drugi krug predsedničkih izbora praktično jedina nada za brojne siromašne Argentince da prežive ili pribegnu drastičnim opcijama.
Prema podacima koje je objavila agencija za statistiku uoči predsedničkih izbora, godišnja stopa inflacije u Argentini dostigla je 143 odsto, tako da se Argentinci sve više se okreću tržištu polovne robe, kako bi došli do pristupačnijih cena i prikupili novac od prodaje stare odeće.
Međugodišnja inflacija u oktobru je dostigla 142,7 odsto, uz rast od 8,3 odsto na mesečnom nivou, iako su ove brojke bile niže u odnosu na vrhunce u avgustu i septembru.
Sve veći gnev birača pokrenuo je radikalnog libertarijanca Havijera Mileja da se nađe oči u oči sa predsedničkim kandidatom i ministrom ekonomije Serhijom Masom, čiju je kandidaturu usporio njegov neuspeh da obuzda rast cena. Milej obećava da će iz korena promeniti ekonomiju zemlje.
Masa, pak tvrdi kako je Milejeva ekonomska politika nepromišljena i da bi ona samo pogoršala situaciju u kojoj se nalazi siromašni sloj građana u Argentini. Čak je pozvao na psihijatrijsku procenu potencijalnih predsednika tokom kampanje.
Takođe je smanjio poreze da bi ublažio uticaj inflacije na radnike i rekao da je avgust bio „najteži“ mesec, upirući prstom u MMF.
„Devalvacija valute od 20 odsto, koju je nametnuo MMF, znali smo da će pogoditi džepove svih argentinskih porodica“, rekao je on.
Ipak, analitičari i dalje ne mogu sa sigurnošću da kažu ko ima prednost u kampanji.
Prema dostupnim podacima, stopa inflacije do kraja godine može da dostigne neverovatnih 170 odsto.
Skok cena hrane i osnovnih životnih potrepština primorao je siromašne Argentince da svakodnevno obilaze brojne radnje u potrazi za boljim ponudama i jeftinijim opcijama.
„Jednostavno ne možete da odete u tržni centar i kupite nešto što vam se sviđa kao što ste to ranije radili. Cene su nezamislive“, rekla je 22-godišnja studentkinja Ajlen Čiklana iz Buenos Ajresa.
Nove farmerke koštaju duplo više nego prošle godine i sama ta kupovina predstavlja više od jedne trećine minimalne mesečne zarade u Argentini.
Argentina se godinama bori sa visokom inflacijom, za koju ekonomisti krive štampanje novca i ukorenjeni nedostatak poverenja u lokalni pezos. Inflacija je prošle godine dostigla najviši nivo od 1991. godine.
Cene su toliko skočile da par novih farmerki košta koliko iznosi minimalna plata.
Beatriz Lauricio, 62-godišnja učiteljica, kaže da ona i njen suprug, zaposleni u autobuskoj kompaniji, vikendom idu na buvljak kako bi prodali staru odeću i sastavili kraj s krajem.
„Mi smo srednja klasa, rekao bih niža srednja klasa. Radimo, ali moramo da dođemo na buvljak. Jednog vikenda (buvljak) je bio otkazan zbog lošeg vremena, što smo itekako osetili. Ne radimo ovo da bismo mogli da odemo na odmor u Brazil, već da bismo uspeli da preživimo“, priča ona.
Marija Silvina Peraso, organizatorka buvljaka u Tigreu, na periferiji Buenos Ajresa, kaže da mnogi ljudi kupuju tamo, jer cene proizvoda rastu mnogo brže od plata. Lokalna minimalna plata je 132.000 pezosa, što je 377 dolara po zvaničnom kursu.
„Sa ekonomijom ovakvom kakva je, oni kupuju odeću po pet ili 10 odst vrednosti koja dolazi iz prodavnice i mogu da kupe stvari za svoje porodice“, kaže Peraso.
Marija Tereza Ortis, 68-godišnja penzionerka, živi od svoje penzije i povremeno šije. Time zaradi 400 pezosa na sat, što je zvanično oko dolar. Na buvljak ide kako bi sebi priuštila odeću koju inače ne bi mogla da kupi.
„Jednostavno ne možemo da kupujemo nove stvari. Ne možete kupiti nove patike, ne možete kupiti nove japanke, ne možete kupiti nove farmerke, ne možete kupiti ni košulju ili majicu. Dakle, morate ih tražiti na buvljaku“, kaže ona.
Pročitajte još...
Vlasnici preduzeća, koji se i sami suočavaju sa teškim ciklusom rasta veleprodajnih cena, takođe pate od nestašice proizvoda zbog neizvesnosti od inflacije.
Mesar Marselo Kapobijanko (53) plaši se da će morati da zatvori svoju prodavnicu i razmišlja o emigriranju u inostranstvo. On prikazuje cene mesa u dolarima, valuti koju mnogi koriste kao utočište od stalne devalvacije pezosa.
„To je dramatično. Ne znamo kako ćemo platiti kiriju ovog meseca, kako ćemo platiti struju“, rekao je on u svojoj mesari u Olivosu, na periferiji Buenos Ajresa.