Naučnici protiv ministarke zbog optužbi o islamo-levičarenju

Kontroverza je usledila dok predsednik Emanuel Makron skreće udesno, ali i posle njegovih tvrdnji da nove društvene teorije uvezene iz SAD ugrožavaju francusko sekularno društvo, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE).Više od 600 akademika pozvalo je francusku ministarku visokog obrazovanja Frederik Vidal da podnese ostavku pošto je naložila istragu o tvrdnjama da "svesni" aktivisti pomažu u širenju radikalnog islamizma na univerzitetima, piše Tajms.Akademici, među kojima je ekonomista Toma Piketi, optužili su ministarku da je oklevetala francuske intelektualce tvrdnjom da su univerziteti pod uticajem "gangrene islamo-levičarenja", što bi trebao da označi levičare koji navodno opravdavaju islamistički ekstremizam tvrdnjama da su muslimani progonjena manjina u Francuskoj.U otvorenom pismu, objavljenom u pariskom listu Mond, akademici kritikuju Vidalovu da je krenula koracima populističkih lidera kao što su Viktor Orban u Mađarskoj, Žair Bolsonaro u Brazilu i Andžej Duda u Poljskoj.Navodi akademika, kako piše londonski list, takođe su žestoka osuda predsednika Makrona koji je sebe predstavljao kao bedem protiv populizma, ali za kojeg se sada tvrdi da je skrenuo udesno kako bi uoči predsedničkih izbora sledeće godine pridobio pristalice liderke ekstremne desnice Marin le Pen.Sporna izjava Vidalove usledila je u jeku polarizujuće rasprave u Francuskoj oko, kako predsednik Makron naziva, "islamističkog separatizma", u kojem islamisti navodno krše francuske zakone u zatvorenim muslimanskim zajednicama i podstiču terorističke napade na francuskom tlu, ukazuje Frans pres.U odgovoru na komentare Vidalove, Konferencija predsednika univerziteta (CPU) u saopštenju je izrazila "šok zbog još jedne sterilne kontroverze oko pitanja 'islamskog levičarenja' na univerzitetu."CPU, koji predstavlja čelnike francuskih univerziteta, osudila je upotrebu termina "islamo-levičarenje" kao loše definisane etikete, dodajući da tu frazu treba prepustiti krajnjoj desnici "koja ju je popularizovala".Frederik Vidal je prošle nedelje najavila da će naložiti istragu o problemu istraživača "koji sve gledaju kroz prizmu želje da se slome i podele", što prema njenim rečima, uključuje one koji su fokusirani na kolonijalizam i rasu.Međutim, Nacionalni centar za naučna istraživanja, kojem je Vidal dala taj zadatak, brzo je negativno reagovao i osudio "pokušaje delegitimizacije različitih polja istraživanja poput postkolonijalnih studija".Novi bauk kruži Evropom, makar kako se to vidi u Parizu, piše Vašington post, ukazujući da je francuska vlada pod Makronom pojačala političku i retoričku ofanzivu protiv onoga što naziva "islamo-levičarenja".Navodni problem "islamo-levičarenja" sada ističu ljudi u srcu francuskog političkog establišmenta, uključujući neke ministre, ali je, ocenjuje američki list, za Makrona taj izazov širi.On je u oktobru rekao da je otuđenost koju osećaju neki francuski državljani arapskog ili afričkog porekla delom posledica toga što mnogi vide "svoj identitet kroz postkolonijalni ili antikolonijalni diskurs", ukazujući na akademske socijalne i kulturološke teorije za koje tvrdi da su uvezene iz SAD.Te teorije, kako smatraju Makron i neki od njegovih političkih saveznika, uvele su "identitetske" vizije društva koje nagrizaju francusko rigidno sekularno društvo, koje je institucionalno slepo na rasne razlike.Pored oštre reakcije iz akademske zajednice na optužbe o "islamo-levičarenju", kritika je došla i iz medija, ukazuje Vašington post. Urednički komentar Monda navodi da je upotreba termina "islamo-levičarenja" opasna i ukorio je Vidal da nastoji da skrene pažnju u vreme krize javnog zdravlja.Te optužbe su deo kulturnog rata koji odjekuje i u drugim delovima sveta, ukazuje američki list.Neliberalne, nacionalističke vlade od Mađarske preko Turske do Indije uzele su na metu određene akademske institucije i, u nekim slučajevima, uvele cenzuru, dok je u SAD politička desnica godinama ogorčena zbog intelektualne levice – zastrašivanje najezdom izbeglica i tvrdnje o "maoizmu" i "kulturi otkazivanja" sada su stubovi američke krajne desnice.Naizgled ezoterična bitka oko teorija društvenih nauka – koja se poslednjih dana našla na naslovnim stranama najmanje tri značajna francuska lista – ukazuje na širi kulturni rat u Francuskoj koji je u protekloj godini naglašen masovnim protestima zbog rasizma i policijskog nasilja, konkurentskim vizijama feminizma i eksplozivnom raspravom o islamu i islamizmu, piše Njujork tajms.Francuska se od početka prošlog veka definisala kao sekularna država građana jednakih pred zakonom do te mere da vlada ne vodi statistiku o etničkoj i verskoj pripadnosti.Međutim, ističe Njujork tajms, novo diverzifikovano društvo i trajna marginalizacija imigranata uglavnom iz bivših kolonija stavili su na probu te propise, mada su pozivi na veću svest o diskriminaciji naišli na protivljenje političkog establišmenta koji ih doživljava kao poziv na američki multikulturalizam i kao pretnju francuskom identitetu i socijalnoj koheziji.Iako se kulturni rat sada vodi u medijima i u politici, korene ima na francuskim univerzitetima, gde je poslednjih godina, nova generacija naučnika društvenih nauka prihvatila studije rase, pola i postkolonijalizma kao orudja za razumevanje nacije koja se često protivi preispitivanju svoje istorije ili tema poput rase i rasizma, piše list.Ta nova generacija je u sukobu sa starijom generacijom intelektualaca koji te teorije društvenih nauka smatraju američkim uvozom – iako su, ističe Njujork tajms, mnogi mislioci koji se bave rasom, rodom i postkolonijalizmom, Francuzi ili ljudi drugih nacionalnosti.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram