Prema rečima biografa i novinara Entonija Holdena, lejdi Rut Fermoj, poznatija kao baka princeze Dajane, bila je žena sa puno mana. Holden kaže da je ona bila "najstrašnija žena na koju je naišao u svojim istraživanjima". Lejdi Fermoj je bila izuzetno uticajna ličnost na dvoru, prijateljica i dvorska dama kraljice majke Elizabete, a prema rečima mnogih, upravo ona je bila najveća noćna mora u Dajaninom životu.
Pominje se kako je Lejdi Fermoj bila među onima koji su dogovarali brak između njene unuke i budućeg kralja, tada princa Čarlsa.
Zauzela je oštar stav kada je njena ćerka Frensis napustila Džonija Spensera i porodičnu kuću. Naime, ona je tada stala na Džonijevu stranu, a ne na ćerkinu. Svoje mišljenje iskazala je i na sudu, piše Dejli mejl.
Lejdi Fermoj je rođena kao Rut Silvija Gil u oktobru 1908. godina. Njeni roditelji su bili bogati škotski zemljoposednici, pukovnik Vilijam Smit Gil i njegova žena Rut.
Veruje se da je ledi Fermoj imala jermenske i indijske korene. U svojoj mladosti, Rut je obećala da će biti pijanistkinja i studirala je kod poznatog francuskog virtuoza Alfreda Kortoa na Pariskom konzervatorijumu 1920-ih.
Međutim, njena muzička karijera se ugasila kada se 17. septembra 1931. godine udala za bogatog i puno starijeg Morisa Roša, četvrtog barona Fermoja, u crkvi Sent Devenik u Bildsajdu, blizu Aberdina.
Lord i ledi Fermoj imali su troje dece, uključujući Frensis, majku princeze od Velsa, Dajane.
Rut je bila poznata po svojoj izbirljivosti, pridržavanju društvenih pravila, a i čvrsto je verovala u svetost braka. Naime, kada je Džoni Spenser, tada vikont Altorp, 1969. godine tražio starateljstvo nad Dajanom i njenom braćom i sestrama, Rut je stala na njegovu stranu i podržala ga.
Njene veze sa kraljevskom porodicom počele su 1956. godine, kada ju je kraljica majka, koja je izgubila muža pre samo četiri godine, imenovala za dvorsku damu.
Lejdi Fermoj ta uloga je bila poznata putem svog muža, koji je redovno išao na snimanja sa kraljem Džordžom VI, ali je preminuo 1955. godine.
Viši čin dobila je 1960. godine, i na toj funkciji je bila naredne 33 godine.
Lejdi Fermoj bi mnogo vremena provodilasa kraljicom majkom u Rojal Lodžu, kao i u Klarens Hausu.
Zbog toga se naširoko spekulisalo da su dve žene dogovorile venčanje svojih unuka, princa od Velsa i lejdi Dajane Spenser. Ipak, Rut je te navode oštro demantovala.
Navodno, lejdi Fermoj je savetovala svoju unuku da ne treba da bude sa princom, rekavši joj: „Draga, moraš razumeti da su njihov smisao za humor i njihov način života drugačiji, i mislim da ti to neće odgovarati“.
Dajanin biograf Endru Morton napisao je da je Dajana kasnije shvatila da taj savet nije bio za njeno, već za Čarlsovo dobro, jer je Rut smatrala da ona nije odgovarajuća partnerka za budućeg kralja.
Nakon što joj je muž preminuo, Lejdi Fermoj se vratila klaviru. Svirala je sa austrijskim dirigentom i violinistom Josefom Kripsom 1950. godine i sa čelistom Džonom Barbirolijem 1966.
Osnovala je „King’s Linn“ festival 1951. godine i ostala blisko povezana sa festivalom narednih 25 godina, ubeđujući kraljicu majku da postane njegov pokrovitelj.
Imenovana je za komandanta Kraljevskog Viktorijanskog reda u junu 1966. i za Damu komandanta Kraljevskog Viktorijanskog reda u junu 1979. godine.
Lejdi Fermoj je umrla u svom domu u Londonu, 6. jula 1993. godine, u 84. godini.
Spekulisalo se da nakon nije razgovarala sa Dajanom nakon njene turbulentne veze sa Čarlsom, jer je Lejdi Fermoj verovala da je par trebalo da ostane zajedno kako bi izbegao skandal.
Bivši nadbiskup Kenterberija, Robert Runci, rekao je da je „Rut bila veoma uznemirena zbog Dajaninog ponašanja“.
„Bila svim srcem uz Čarlsa, jer je pored nje odrastao, volela ga je kao i sve žene na dvoru i smatrala je Dajanu glumicom, spletkašicom“, kaže on. Međutim, Morton je tvrdio da su se baka i unuka pomirile neposredno pre Rutine smrti.