Foto:Marina Lystseva / TASS / Profimedia/Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka/Shutterstock/ABACA / Abaca Press / Profimedia/Tanjug/Sergey Guneev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP dobar kombo

Za punih deset meseci rusko-ukrajinskog rata na frontu je korišćena čitava lepeza oružja sa obe strane. Suštinski, tokom ovog mukotrpnog perioda vodi se bitka između dve vrste naoružanja - onog koje stiže sa Zapada i pomalo zastarelog, ruskog - iz doba Sovjetskog saveza. Obe strane u vojnim bazama imaju po više primeraka oružja koje bi moglo da nanese ozbiljnu štetu drugoj strani. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da u "sučeljavaju" oružja više pažnje treba posvetiti strateškoj ulozi koju ima na frontu, nego jačini kao takvoj. Stoga, Radić smatra da se po pitanju funkcionalnosti izdvajaju dve vrste - haubice kalibra 155 milimetara sa ukrajinske strane i bombarderi Tu-95MS sa ruske.

“Pojava haubica kalibra 155 je napravila revoluciju na frontu. Ukrajina je početkom rata bila u problemu jer je decenijama unazad prodavala oružje koje joj je ostalo iz Sovjetskog vremena. Čak ni kada su ušli u rat 2014. godine nisu u potpunosti zaustavili proces prodaje. Zbog toga su sve do donacija haubica kalibra 155 milimetara bili prinuđeni da se bore sa haubicama kalibra 152 mm koje su tradicionalni sovjetski tip oružja i haubicama od 122 mm”, kaže Radić.

Ističe da je ono što kvalifikuje ovaj tip haubica pre svega njihova strateška vrednost.

Foto: APFootage / Alamy / Alamy / Profimedia, Shutterstock

„Činjenica je da možda haubica 155 mm nije najmoćnije oružje koje je stiglo u Ukrajinu od početka sukoba. Ipak, jeste najjače u pogledu političkog značaja vojnog sredstva. U vojnom pogledu je mnogo moćnija recimo američka haubica M777. Takođe dobili su razne moćne tipove haubica od Francuza, Italijana, Nemaca i sigurno su sofisticiraniji od haubica kalibra 155 mm, ali one su važnije. Razlog tome je zato što su odluku o toj donaciji doneli tek onda kada su procenili da Ukrajina može da drži liniju fronta”, ocenio je naš sagovornik.

Dakle, nije samo u pitanju sredstvo kao takvo, već činjenica da nije bilo posmatrača koji su optimistično gledali na sudbinu ukrajinske vojske.

Vojni analitičar Aleksandar Radić Foto: N1

„Čak i najoptimističnije procene su predviđale da će izgubiti levu obalu Dnjepra i da će se zatim sve pretvoriti u gerilsku borbu. Zbog toga su i Amerikanci i njihovi saveznici najpre slali lako prenosne protivtenkovske sisteme računajući na to da ne treba slati Ukrajincima ništa što bi moglo da bude laka meta za rusku avijaciju i artiljeriju. Slali su nešto što može da da blagu prednost, što može da se sakrije, da se prenese civilnim vozilom, smesti u podrum“, naglasio je Radić.

Bahmut Ukrajina Foto:Tanjug/AP Photo/LIBKOS/REUTERS/Leah Millis

A onda se, kako smatra naš sagovornik, dogodio zaokret.

„Kada su Amerikanci procenili da ukrajinska vojska uspeva da uspostavi kontrolu nad linijom fronta, odlučili su da im daju teško naoružanje – haubice 155mm. Ta vrsta oružja je masovnija i većeg dometa. S njima su Ukrajinci su značajnu prednost na frontu – između 25 i 40 kilometara. Oni u tom predelu mogu da dejstvuje protiv protivničke artiljerije – Rusa“, kazao je naš sagovornik.

Radić naglašava da, kada se ovo sabere sa dobrim obaveštajnim podacima koje Kijevu daje NATO i dronovima koje koriste za izviđanje, dobija se mogućnost da se održi linija fronta i da se parira ruskoj artiljeriji koja je brojnija i ima daleko veći utošak municije.

Foto: Armend NIMANI / AFP / Profimedia

“Tako su Ukrajinici sa skromnim utroškom u početku u odnosu na Ruse, uz kombinaciju tehničkih i taktičkih elemenata uspeli da održe balans”, ocenuje vojni analitičar.

Radić kaže i da se to koliko je navedena kombinacija pogubna po Ruse, najbolje vidi na primeru ranjavanja Dmitrija Rogozina, šefa grupe vojnih savetnika i naučno-tehničkog centra Carski vukovi. Naime, on je pogođen projektilom koji je lansiran sa velike udaljenosti, upravo iz ove haubice na restoran u Donjecku u kom je sedeo.

Ruska prednost – bombarderi

Kada je reč o ruskom naoružanju, Radić smatra da je ključna avijacija velikog dometa – bombarderi Tu-95MS, Tu-22M i Tu-160.

Foto:EPA/MAXIM SHIPENKOV/Ukraine Presidency/Ukrainian Pre / Zuma Press / Profimedia/Gavriil Grigorov/Kremlin Pool / Zuma Press / Profimedia

“Oni su adut za dejstvo po daljini. Krstareća raketa može biti lansirana sa kopna, iz vazduga i sa mora, ali i ispod porvršine mora iz podmornica. Sa njih su lansirane moderne krstarece rakete H-101 dometa – orijentaciono više od 5.000 kilometara. Naravno ovo treba uzeti sa rezervom” , rekao je Radić.

Ipak, vojni analitičar navodi da postoji jedan veliki problem – Rusija se našla suočena sa tehnološkim zaostatkom u ondosu na ono što političari do tada projektovali kao sliku stvarnosti.

POGLEDAJTE JOŠ:

“Pokazalo se da ne mogu da izvedu vazduhoplovne operacije, ono što radi NATO. Do sada imamo samo nekoliko primera u kojima je ruska taktička avijacija organizovala napd kojom je prokrčen put vojsci tamo gde treba “prevariti” protivnički sistem PVO i dejstvovali na neki objekat po dubini. Dakle, Rusija se drži fronta, a ključno pitanje bilo je – kako preko nje”, kazao je naš sagovornik.

Ipak, Radić kaže da ne treba zanemariti ni projektile H-555 i H-55 koji imaju domet veći i od 2.000 kilometara.

“Samo što u nedostatku istih Rusija koristi zastarele H-22 koji imaju dosta manji domet – nešto više od 300 kilometara”, zaključuje naš sagovornik.

BONUS VIDEO Rusi raketirali Kijev u novogodišnjoj noći – pogođen hotel u centru grada

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar