Tajni dokumenti otkrivaju planove Rusije za novi rat: Ako se i okonča rat u Ukrajini, mir neće potrajati

U intervjuu za Politiko, Resink je otkrio da će Moskva vrlo brzo moći da obnovi svoje oružane snage ukoliko dođe do prekida rata. Holandske obaveštajne službe pomno prate aktivnosti Rusije, jer jačanje ruske vojske ocenjuju kao najozbiljniju pretnju.

„Rusija proizvodi znatno više artiljerije, uz pomoć drugih zemalja, nego što joj je potrebno za rat u Ukrajini“, rekao je Resink za Politiko.

Moskva ne samo da obnavlja iscrpljene zalihe oružja, već nove jedinice premešta ka istočnim granicama NATO-a – posebno prema Baltičkim zemljama i Finskoj.

Rusija povećava vojne kapacitete

„To je za nas jasan znak da Rusija gradi sposobnosti za novi rat“, upozorava Resink. Dodaje da bi Moskva mogla da povrati punu borbenu spremnost u roku od godinu dana nakon završetka rata u Ukrajini.

„Holandija, kao i ostale članice NATO-a, nalazi se u fazi povećane borbene pripravnosti kako bi bile spremne ako se to zaista dogodi“, naglasio je Resink.

Međutim, Rusija će moći ponovo da zarati samo ako zadrži trenutnu volju za sukobom i ako uspe da održi sadašnje nivoe vojne proizvodnje.

Rekordna potrošnja na odbranu

Od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Rusija kontinuirano povećava vojnu potrošnju, koja je prošle godine dostigla rekordne nivoe.

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), Rusija je 2023. godine potrošila čak 149 milijardi dolara na odbranu, što je povećanje od 38% u odnosu na prethodnu godinu. To je dvostruko više nego 2015. godine, što čini 19% celokupnog budžeta i 7,1% BDP-a.

Nova upozorenja iz Evrope

Resinkovo upozorenje dolazi nekoliko meseci nakon što je i Danska obaveštajna služba ocenila da bi Rusija mogla da započne još jedan veliki rat u narednih pet godina.

U njihovom izveštaju stoji da bi Rusija bila spremna da upotrebi silu protiv neke od evropskih članica NATO-a, posebno ako proceni da je Alijansa vojno oslabljena ili politički podeljena.

„Ova procena je posebno tačna ako Moskva zaključi da Sjedinjene Američke Države neće stati u odbranu Evrope u slučaju rata“, navedeno je u danskom izveštaju.

SAD postaju faktor neizvesnosti

Viceadmiral Resink vidi i Sjedinjene Države kao sve ozbiljniju pretnju za bezbednost Evrope, naročito zbog uticaja koji predsednik Donald Tramp ima na američke obaveštajne službe.

„Evropa će možda morati da preispita saradnju sa američkim bezbednosnim agencijama“, rekao je Resink.

„Mi pažljivo vagamo obim i intenzitet saradnje, i moglo bi se desiti da ćemo morati da promenimo način na koji sarađujemo sa SAD-om“, zaključio je.