Ruske snage povukle se sa severa Ukrajine. Neke jedinice u potpunosti su napustile zemlju i uputile se ka Belorusiji i Rusiji, dok su određene ruske jedinice upućene na istok Ukrajine u region Donbasa.
Rusija je najavila povlačenje iz Kijevske i Černigovske oblasti nakon pregovora u Istanbulu 29. martu. Dan kasnije povlačenje je počelo, a ukrajinska vojska je počela da se vraća u gradove koje su ruske trupe držale pod kontrolom nedeljama.
Upravo tada su na ulicama Buče, gradića udaljenog oko 25 kilometara od Kijeva, otkrivena tela najmanje 20 masakriranih civila. Zločin koji je izazvao oštre reakcije sveta i novu rundu EU sankcija za Rusiju, Ukrajina smatra ratnim zločinom, dok ga Rusija negira i naziva “ukrajinskom provokacijom” i optužuje ukrajinsku obaveštajnu službu SBU da je sve lažirala.
Bura zbog Buče se još nije smirila, a iz Kijeva tvrde da još sličnih zločina ima u drugim gradovima koje je ruska vojska napustila, poput Borodjnake.Međutim, fokus ratnih akcija sada se seli na istok, u region Donbasa koji je bio poprište najbrutalnijih sukoba i u ratu 2014. godine.
U ovom regionu, koji čine Luganska i Donjecka oblast, proruski separatisti jednostrano su proglasili Donjecku Narodnu Republiku (DNR) i Lugansku Narodnu Republiku (LNR).
Rusija ih je priznala kao nezavisne države nekoliko dana uoči početka invazije, dok ih Ukrajina, kao i poluostrvo Krim, smatra “privremeno okupiranim teritorijama”.
U delovima Luganske i Donjecke oblasti na kojima su proglašene DNR i LNR deluju separatističke Narodne milicije, dok je u drugom delu tih oblasti smeštena ukrajinska vojska. Dve zaraćene strane, od Minskog sporazuma iz 2014. godine do početka novog rata 24. februara 2022. godine delila je linija kontakta.
Rusija je upravo ove dve teritorije iskoristila kao jedan od izgovora za pokretanje “specijalne vojne operacije”, kako Kremlj naziva rat u Ukrajini. Prema rečima Vladmira Putina ruska vojska je ušla u Ukrajinu da “spreči genocid nad stanovništvom LNR i DNR” koje je većinski rusko.
Još jedan motiv je i činjenica da je istok Ukrajine srce privrede te zemlje i rudno vrlo bogata teritorija. Zapravo i sam naziv Donbas vezan je za ugalj koji se kopa u ovoj oblasti koja je takođe bogata i rudom čelika.
Pored toga, cilj Rusije je da onemogući ulazak Ukrajine u EU i NATO što ne bi ni bilo moguće ukoliko postoji nekakav zamrznuti konflikt ili aktivan rat na njenoj teritoriji.
Očekuje se da će se glavne borbe u ovoj drugoj fazi rata ponovo voditi oko luke Marijupolj.
Ovaj grad na obali Azovskog mora teritorijalno pripada Donjeckoj oblasti, ali nije ušao u sastav samoproglašene Donjecke Narodne Republike 2014. godine iako su proruski separatisti pokušali da ga osvoje.
Marijupolj je važna strateška tačka, jer je bi njegovim osvajanjem ruska vojska definitvno kontrolisala kopneni koridor između DNR, LNR i Krima. Ujedno, odsekla bi istok Ukrajine, i praktično zatvorila izlaz Ukrajini na Azovsko more, a time i Crno more. Azovske i crnomorske luke poput Marijupolja, Nikolajeva, Berdjanska iili Odese su i ruta preko koje Ukrajina izvozi pšenicu i čelik.
Marijupolj, kao najveći grad svakako je i najveći zalogaj, ali ruske trupe i proruski separatisti imaju i još jedan motiv za osvajanje ovog grada – ozloglašeni Azovski bataljon čije je Marijupolj središte. Najveće borbe i sada se vode u ovoj luci, upravo na tačkama za koje se smatra da su uporište Azova. Grad je već nedeljama na udar vazdušnih napada i na rubu humanitarne katastrofe jer je grejanja, lekova i hrane sve manje.
Pročitajte još:
Još jedna bitna meta mogao bi da bude grad Slavjansk, istorijski gledano najstariji grad u Donbasu. Trenutno, bitke se vode u obližnjem Izijumu, ali se očekuje da bi mogle da se nastave u Slavjansku.
Kontrola nad Slavjanskom omogućila bi ruskim snagama da Ukrajincima onemoguće pristup gradu Donjeck, najvećem gradu u Donbasu koji je, za razliku od Marijupolja, deo DNR. Ako ukrajinska vojska uspe da odbije ruski napad, ambicije Rusije da kontroliše i Lugansku i Donjecku oblast biće teško ostvarive.
Ukoliko napad na Slavjansk bude uspešan, to bi omogućilo Moksvi da svoje trupe poveže sa onima koje se nalaze severoistočno od Slavjanska i tako opkoli tamošnje ukrajinske borce.
U Kijevu očekuju da će bitka za Donbas biti teška i duga. Ukrajinski šef diplomatije Dimitro Kuleba očekuje da članice NATO-a pošalju Kijevu oružje koje mu je potrebno, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, artiljeriju, oklopna vozila i avione.
„Ne sumnjam da će Ukrajina imati oružje neophodno za borbu. Pitanje je vremenska linija. Bitka za Donbas će vas podsetiti na Drugi svetski rat sa velikim operacijama, hiljadama tenkova, oklopnih vozila, aviona i artiljerije“, rekao je on.
„Ovo neće biti lokalna operacija, na osnovu onoga kako vidimo da se Rusija priprema za nju. Rusija ima svoj plan, mi imamo svoj, a ishod će biti odlučen na bojnom polju“, dodao je Kuleba.
Sva dešavanje iz Ukrajine pratite na našem blogu uživo.
BONUS VIDEO: Rus pomaže izbeglicama iz Ukrajine
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar