Toliko od imuniteta krda: Imali 76% zaraženih, sada još više

Još u prvom talasu pandemije, brazilski Manaus postao je simbol neobuzdanog, smrtonosnog divljanja zaraze, slično italijanskom Bergamu: svakodnevno su imali stotine mrtvih, toliko da više nije bilo mesta u bolničkim hladnjačama, u svet su slali fotografije s beskonačnim nizovima tek iskopanih grobova, jer je broj mrtvih bio toliki da je to logistički problem.Već u prvom talasu 76 odsto stanovnika ovog grada u Amazoniji od 2,2 miliona stanovnika bilo je zaraženo Covidom-19, pokazala je brazilska studija. To bi značilo da je grad stekao imunitet krda: no u decembru je Manaus zadesio novi talas pandemije, gori od prolećnog. Ponovo su pred bolnicama hladnjače za leševe, a u zdravstvenim ustanovama se više ljudi bori za život nego u martu i aprilu, prenosi nemački Špigl.Kako je moguće da ni s tako velikim brojem zaraženih Manausu nije pomogao imunitet krda, nedeljama su analizirali naučnici iz Brazila, Engleske i SAD-a i u časopisu Lanset objavili svoje zaključke:1. Nije postignut imunitet krdaTvrdnja da je 76 odsto građana Manausa već bilo zaraženo koronavirusom do početka novog talasa pandemije u decembru, bazira se na istraživanju uzoraka davaoca krvi objavljenom u časopisu Sajens. U aprilu su pronađena antitiela u 4,8 odsto uzoraka krvi, u maju čak 44,5 odsto, a do juna je broj skočio na 52,2 odsto.Međutim, u septembru nisu ponovo merili količinu antitela u uzorcima krvi dobijene od davaoca, nego su podatak od 76 odsto procenili, računajući da je u međuvremenu virus nastavio da cirkuliše u Manausu, mada bez većih brojki zaraženih. Dakle, brojka od 76 odsto inficiranih nije naučno dokazana, a pitanje je - je li to dovoljno za postizanje "imuniteta krda", koji bi štitio većinu od širenja zaraze. Autori brazilske studije ističu da je 76 odsto zaraženih premalo za imunitet krda: ljudi u Manausu žive u skučenim uslovima gde se virus širi brže nego u evropskim gradovima.2. Možda imunitet iz prvog talasa već jenjavaAko Manaus i jeste stekao imunitet krda u prvom talasu, moguće je da ga je u međuvremenu izgubio. Naime, naučnici još nisu utvrdili koliko vas dugo štiti imunitet od preboljenog Covida-19. Neke studije kažu od 3 do 6 meseci, jedna studija iznosi dokaze da imunitet traje i 8 meseci, s tim da su velike razlike među ispitanicima. No, naulnici u Velikoj Britaniji analizirali su podatke medicinskih radnika redovno testiranih na Covid-19 i ustanovili da su oni koji su već bili zaraženi imali znatno manju verovatnoću da će se ponovno zaraziti. Na 6000 ispitanika praćenih tokom pet meseci, uočili su samo 44 slučaja ponovne infekcije. Malo je verovatno da opadanje imuniteta objašnjava drugi talas u Manausu, pišu autori.3. Virus se toliko promenio da zaobilazi stečeni imunitetManausom se trenutno širi soj P.1, sa više mutacija u proteinu kojim se koronavirus veže uz ćelije. Jedna od tih mutacija utiče na to da neutralizirajuća antitela više ne deluju. U Manausu je utvrđen slučaj 29-godišnjakinje koja je dva puta dobila Covid-19: prvo je zaražena osnovnim virusom Sars-CoV-2, ali drugi put novom varijantom P.1. Jedno od tumačenja je da tamo gde je mnogo ljudi prebolelo Covid-19, normalni virus više ne cirkuliše. Zato novi soj stiže i do onih koji su već preboleli Covid, tumači epidemiolog Ema Hodkroft. Istraživanja su pokazala da Fajzerova i Modernina vakcina deluje na britanski soj B1.1.7, ali nije poznato deluju li i na brazilski P.1.4. Nova varijanta virusa je više zaraznaMoguće je da se u Manausu sada širi znatno zarazniji soj virusa. To bi moglo da utiče i na imunitet krda: što je virus zarazniji, to više ljudi mora da postane imuno kako bi se "imunitet krda" postigao, što znači da se virus više neće širiti. No o tome se malo zna: u decembru je od 31 pregledanog uzorka u Manausu u 13 uzoraka otkriven novi soj P.1.Koji je tačan odgovor na pitanje?Verovatno kombinacija svih odgovora može da objasni drugi talas širenja zaraze u Manausu, smatraju naučnici.Imunitet verovatno mora da se "trenira"  ponavljanjima, slično vežbanju za test, prokomentarisao je istraživanje epidemiolog sa Harvarda Majkl Mina. Jednom preboljena korona verovatno nije dovoljna da bi se osigurao doživotni imunitet, rekao je on i dodao da je zabrinut zbog novih mutacija i sojeva koji bi mogli biti neosetljivi na trenutne vakcine.Zbog toga, kaže Mina, mora se odmah reagovati kako bi se smanjio broj novozaraženih, kako se novi sojevi ne bi mogli širiti, prenosi nemački list i utešno dodaje: I vakcine mogu da se prilagode, čovek nije bespomoćan pred virusom.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram