Mađarska meka diktatura je postala tvrda

„Poslednji čuvar Evrope“, kako sebi voli da tepa Orban – mada ga drugi zovu Viktator - karijeru je započeo 80-ih godina kao mlado lice demokratske tranzicije, da bi se s vremenom pretvorio u lidera evropskog talasa nacionalpopulizma, a poslednjim izmenama zakona on odlazi korak dalje. Vašington postje zato sasvim prikladno tekst u kojem analizira zakonske izmene u Mađarskoj nazvao "Koronavirus ubija svoju prvu demokratiju".

Nedavno usvojeni zakon, kako su naveli analitičari sajta Eurointelligence.com, sadrži i odredbe koje bi Orbanu omogućile da "pritegne" pružaoce informacija i kada nije vanredno stanje.Orban koristi iste metode da proširi moć kao što su to oduvek radili fašistički dikatatori. Novi zakon bi mu omogućio da suspenduje pojedine zakone, odstupi od zakonskih odredbi ili preduzme druge vanredne mere.Zakon predviđa da vlada upravlja zemljom uredbama i da može u nedogled da produžava vanredno stanje bez prethodne konsultacije sa parlamentom.Parlament, zapravo, teoretski može da okonča vanredno stanje većinom glasova, međutim – eto trika - s obzirom da Orbanov Fides i Hrišćansko-demokratska narodna partija (KDNP) imaju dvotrećinsku većinu u parlamentu, zakon "de fakto znači kart blanš" odnosno daje Orbanu "odrešene ruke".Novi zakon predviđa kaznu do tri godine zatvora, ili čak i do osam godina, za one koji krše naredbu o izolaciji ili karantinu. I one koji šire dezinformacije koje mogu da izazovu paniku u javnosti čeka zatvorska kazna od tri godine koja može da bude produžena i na pet godina u „posebno teškim slučajevima“.Iako mađarska vlada kaže da je novi zakon neophodan odgovor na koronavirus, kritičari ga označavaju opasnim i podložnim zloupotrebi plašeći se da bi to Orbanu dalo mogućnost da vlada dekretom bez jasnog krajnjeg roka, piše Njujork tajms.

Uzbuna je, delom, posledica i Orbanove politike u protekloj deceniji, ističeGardijan., pošto su kritičari i čuvari demokratije optužili njegovu vladu da umanjuje demokratske norme i narušava vladavinu zakona.Poslednjih nekoliko godina, Orban je upravljao na izrazito nacionalističkoj platformi za borbu protiv migracija, koje je već doveo u vezu sa širenjem virusa izjavivši ranije ovog mjeseca: "Vodimo rat na dva fronta, jedan front se zove migracije, a drugi pripada koronavirusu. Postoji logična veza između to dvoje, jer se šire kretanjem".Orban nije jedini koji nastoji da pandemiju iskoristi za svoje političke cilje, piše u svojoj analizi Vašington post, ukazujući na primere u Izraelu, Boliviji, arapskim monarhijama, Rusiji, SAD i Mađarskoj, ali je izveo dosad najopasniji manevar u jeku pandemije.Osvrćući se na novi pridlog Orbanove vlade, kritičari upozoravaju i da je to tek poslednja subverzija Orbanovog višedecenijskog preuzimanja demokratskog sistema u zemlji. "Korak po korak, vladajuća većina ugasila je profesionalnu, organizacijsku i finansijsku autonomiju javnih institucija, istovremeno postavljajući takve mehanizme kontrole koji osiguravaju moć premijera da odlučuje u svim značajnim oblastima politike", napisao je David Vig, direktor organizacije Amnesty International u Mađarskoj.Orban je, napisao je u svom komentaru Andreas Klut, jedan od urednika Blumberga, iskoristio pandemiju da uspostavi diktaturu – u svemu osim u imenu; pandemija uopšte pruža diktatorima - ali i demokratijama - mogućnost za zloupotrebu, kako je za Forin polisinapisao profesor sa Univerziteta u Gracu Florijan Biber i istakao da će nakon povlačenja virusa mnogo zemlje biti manje demokratske nego što su bile pre marta 2020.Novousvojeni zakon omogućava Orbanu da vlada dekretom bez ikakvog vremenskog ograničenja; da suspenduje bilo koji prethodni zakon koji mu se ne sviđa i izmijeni krivični zakon tako da vlada može zatvoriti sve koji po njenom mišljenju "iskrivljuju" činjenice. To je, istakao je Klut, zapravo tihi državni udar u ime borbe protiv koronavirusa.

Neki Orbanov režim nazivaju „firerovskom demokratijom“, neki „mafijaškom državom“ pod okriljem svog „kuma“, Orbana, neki profesori i ekonomisti govore da je njegova metoda vladanja „plišanom pesnicom“ očigledno dovoljno efikasna – on uspeva da svoje oponente pobedi tako što im troši vreme, blokira političke suparnike beskrajnim pravnim formalnostima – da Orbanov ples traje, ali Evropa se još uvek odupire talasu nacionalizma i prikrivenih diktatura.Izvesno je da će se „orbanizacija“ Evrope nastaviti, naročito pošto blok ne samo da ne ume da blokira Orbanove diktatorske tendencije, već mu i dalje isplaćuje milijarde dolara iz svojih fondova. Da ne govorimo o mlakoj reakciji na novousvojeni zakon, koja bi, u najboljem slučaju, mogla da bude još jedna bizarna taktika evropskih zvaničnika da milom umesto silom privole autokrate poput Orbana.Svetla tačka je činjenica da je izgubio Budimpeštu i da će Mađarska i dalje izlaziti na izbor, makar one „slobodne, ali nepravedne“. Na Mađarima je da se sami odupru „paunovom plesu“ Viktora Orbana.