0
Iako su ruske snage pod komandom generala Sergeja Surovikina nedavno sprovele masovni napad na Ukrajinu, kao odmazdu za eksploziju na Krimskom mostu, iz krugova bliskih Kremlju stižu nove pretnje. Vladimir Solovjov, voditelj ruske državne radio-televizije i čovek koji je označen kao omiljeni novinar Vladimira Putina pozvao je ruske vlasti da ponovo oforme ozloglašenu kontraobaveštajnu službu SMERŠ koja je nastala u Staljinovoj eri.
Zbog eksplozije koja je 8. oktobra uništila jedan deo Krimskog mosta, a za koju je Rusija okrivila Ukrajinu, pre svega šefa ukrajinske obaveštajne službe (SBU) Kirila Budanova, glavni propagandisti Kremlja pozvali su na još snažniji odgovor Rusije.
Ključni među njima je Vladimir Solovjov, voditelj ruske državne televizije, koji gotovo svakodnevno poziva na „totalno uništenje Ukrajine“ i ismeva pokušaje Zapada da „zaustavi Rusiju“.
U jednom od obraćanja, Solovjov je pozvao na ponovno uspostavljanje kontraobaveštajne službe SMERŠ koju je uspostavio Josif Vissarionovič Staljin.
SMERŠ, čiji je moto bio „Smrt špijunima“, bio je konglomerat kontraobaveštajnih agencija koje je sovjetski diktator Josif Staljin koristio da iskoreni i uništi one koji pokušavaju da sruše njegov režim tokom i posle Drugog svetskog rata.
„Vreme je da se setimo sovjetske vojne obuke i delujemo odlučno i kreativno. Ukrajinu treba vratiti u mračna vremena. Širom Ukrajine trebalo bi da budu uništeni mostovi, brane, pruge, termoelektrane i drugi infrastrukturni objekti. Zemlja bi trebalo da pređe na vojni režim – u potpunosti. To bi trebalo da uključuje povratak SMERŠ-a“, poručio je Solovjov.
Ime otkriva zlokoban cilj
SMERŠ je bila je krovna organizacija tri nezavisne kontraobaveštajne agencije u Crvenoj armiji, koja je formirana 1942. godine ili čak i ranije, ali je zvanično objavljena tek 1943. godine. Ime SMERŠ je skovao Josif Staljin i to od fraze „Smrt špijunima“. Formalno opravdanje za ovu organizaciju bilo je podrivanje pokušaja nacističkih snaga da se infiltriraju u Crvenu armiju na istočnom frontu za vreme Drugog svetskog rata.
U zvaničnom statutu SMERŠ-a navedeni su zadaci koje organizacija treba da obavlja: protivobaveštajni poslovi, protivterorizam, sprečavanje svake druge delatnosti stranih obaveštajnih službi u Crvenoj armiji, borba protiv antisovjetskih elemenata u Crvenoj armiji, zaštita linije fronta od špijuna…
Organizacija je zvanično postojala do 4. maja 1946. godine. Na čelu agencije tokom njenog postojanja bio je Viktor Abakumov, koji je postao ministar državne bezbednosti u posleratnim godinama. Prvobitno fokusirana na borbu protiv nemačkih špijuna, organizacija je vrlo brzo proširila svoje delovanje: da pronađe i eliminiše sve subverzivne elemente i otuda i Staljinov inkluzivni naziv za nju.
Dužnosti SMERŠ-a
SMERŠ-ove kontraobaveštajne operacije uključivale su traženje i uništavanje kontrarevolucionara, pronalaženje i ispitivanje neprijateljskih agenata, lov na sovjetske agente koji se nisu vratili do predviđenog datuma i procena korisnosti zaplenjenih neprijateljskih dokumenata.
SMERŠ je takođe preuzeo aktivniju ulogu u poslovima Crvene armije obezbeđujući bolje kvalitet objekata armije, eliminišući nepodobne vođe i sprečavajući dezerterstvo, paniku i sabotažu. Ostale aktivnosti su uključivale razotkrivanje kolaboracionista u oblastima koje je Crvena Armija nedavno zauzela, razotkrivanje i kažnjavanje aktivnosti na crnom tržištu, zaštita tajnog materijala i štabova od neprijateljskih agenata. Operativci SMERŠ-a su kontrolisali partizanske operacije iza nemačkih linija i ocenjivanje lojalnosti partizana Sovjetskom Savezu. SMERŠ bi zatim uhapsio i neutralisao antisovjetske partizane, divezante, špijune, zaverenike i dezertere.
Aktivnosti SMERŠ-a su uključivale i „filtriranje“ vojnika i radnika koji su došli iz zatočeništva. Bili su angažovani u hvatanju sovjetskih građana koji su bili aktivni u antikomunističkim oružanim grupama koje su se borile na strani nacističke Nemačke.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
Strateška uprava se fokusirala na kontraobaveštajne operacije i aktivnosti protiv pobunjenika koje su odgovarale direktno Staljinu.
Kada se Drugi svetski rat završio, SMERŠ je dobio zadatak da pronađe Adolfa Hitlera, i ako je moguće da ga uhvate život ili da izvuku njegovo telo. Oficiri Crvene armije i agenti SMERŠ-a su navodno pronašli Hilterov delimično spaljeni leš u blizini bunkera nakon njegovog samoubistva i sproveli su istragu kako bi potvrdili njegovu smrt i identifikovali posmrtne ostatke.
U martu 1946. godine, glavna uprava SMERŠ-a je potčinjena Narodnom komesarijatu vojnih snaga, a zvanično je ugašen u maju iste godine.
BONUS VIDEO: Dan posle Putinovog osvetničkog napada: Širom Ukrajine odzvanjaju sirene za vazdušnu opasnost