Pandemija koronavirusa već godinu dana oblikuje živote gotovo svih ljudi na planeti. Države preduzimaju mere kako bi sprečile širenje zaraze, vakcinacija je u zamahu, ali zaraza se i dalje širi i lekari "padaju s nogu" kako bi spasili živote što većeg broja ljudi. U nekim zemljama situacija je međutim bolja nego u drugim, pa tako Australija od početka pandemije ima 29.112 zaraženih, dok je ukupan broj preminulih 909.
O tome kako trenutno izgleda život u ovoj zemlji i kako se tamo bore sa pandemijom, za portal Nova.rs govori Milan Prokić. On sa suprugom Biljanom živi u Adelejdu u Južnoj Australiji već 33 godine.
„Po struci sam ekonomista, u Srbiji sam radio u spoljnoj trgovini, uvoz bakra i kasnije izvoz zlatnog nakita, ja to zovem salonska trgovina. U Australiji sam se skoro 25 godina isto bavio trgovinom ali manje ‘seksi’ robom, kao trgovački putnik, imao svoj ketering i transportni biznis. Pre 6 godina sam počeo i isključivo da se bavim poslom promocije i organizacije pozorišnih turneja iz Beograda. Supruga je isto ekonomista, a ovde je strpljivim radom napravila karijeru u Ministarstvu planiranja gde je državni koordinator za deobu zemljišta. Ako vam kažem da je Južna Australija površine Nemačke, Francuske i Italije zajedno, onda možete da zamislite zonu njene odgovornosti“ ističe on.
Dodao je kako se ovih dana u Srbiji „obeležava“ 9. mart, datum kada su 1991. godine proključale ulice Beograda, a da je njemu proključalo iz istog razloga samo tri godine ranije, pa su zato on i njegova supruga sa dva kofera seli u avion za Australiju i otpočeli novi život.
Način života na drugoj strani „lopte“ je nešto sasvim drugačije.
„Mirnije se živi, intezivnije radi, manje vremena troši na državnu birokratiju, a opterećenost lokalnom politikom traje kratko i to samo oko izbora. Ono što meni najviše odgovara je što čovek može da proživi život ‘ispod radara’ i da se ostvari u svakom smislu bez partijske, familijarne ili kumovske veze. Normalno ako imate veći projekat i ambicije tu počinje netvorking (networking)“, dodaje on.
Osvrnuo se i na trenutnu epidemiološku situaciju u Australiji.
„U šest federalnih država i dve teritorije od sredine februara nije bilo lokalne transmisije virusa. U Melburnu se desilo da je zaražen čuvar britanskim sojem virusa u karantin hotelu, a od njega se zarazilo još 18 ljudi“ ističe on.
Kaže da je vakcinacija počela pre dve nedelje.
„Prvo se vakciništu zdravstveni radnici, policija i svi koji su na prvoj liniji u karantin hotelima. U grupe ljudi koji se prvi vakcinišu ulazi i medicinsko osoblje po staračkim domovima. To je oko 200.000 ljudi na zemlju od 25,3 miliona ljudi. Australija treba ovog meseca da počne sa proizvodnjom AstraZaneka vakcine, oko milion doza nedeljno. Takođe je kupljeno 10 miliona Fajzer doza, ali vrlo malo isporučeno. Znači, sve u svemu, traljavo“, priznaje on.
Dodaje da su putovanja dozvoljena, sa Novim Zelandom postoji takozvani „mehur za putovanja“.
„Baš juče je Federalna Vlada objavila program pomoći avio industriji za 800.000 avio karata koje će sa državnom subvencijom koštati putnike 50 odsto“, kaže on.
Navodi da su ljudi zaključavanje teško podneli, naročito mladi ljudi, oni koji su bez porodice i partnera, ljudi koji žive u stanovima, kao i ljudi koji su imali mentalnih problema još pre pandemije.
„Epidemiološke mere su većinski poštovane, od početka je Federalna vlada bila jasna u svojim porukama da je zdravlje nacije najvažnije, a ekonomija je stavljena 6 meseci na veštačke aparate, tj oko 6 miliona ljudi je sedelo kod kuće i primalo ‘minimalac’ ili nadoknadu za nezaposlene. Medicinska struka je bila ispred političara i vodila glavnu reč i tako je i dalje“, ističe on.
Kaže da su kazne za nepoštovanje mera od 1.500 dolara, ako ste zdravi pa se krećete van vašeg dozvoljenog radijusa, pa do 12.000 dolara ako pokušate ilegalno da uđete u federalnu jedinicu koja je u lokdaunu. Dodaje da su kazne pisane masovno, ali većinom antivakserima i beskućnicima koji ih nikad neće platiti.
„Kakva je tolerancija prema pandemiji i da li ima straha možete da zaključite iz primera Južne Australije gde do današnjeg dana bilo četiri smrtna slučaja i ukupno 624 zaražena za godinu dana. Znači panika je na pomisao virusa i to je ogroman problem. Jer čak da se Australija vakciniše 100 odsto, šta je sa ostatkom sveta? Već sada pričaju da će karantin biti zadržan neograničeno iako je strani posetilac vakcinisan jer možda je infektivan bez simptoma. Što se odlaska u Evropu tiče, šta vredi što sam vakcinisan ako je situacija u Evropi van kontrole. Juče je najpoznatiji australijski epidemiolog, član SZO gospođa Meri-Luiz Meklos, u jutarnjem programu nacionalne televizije ABC, izjavila da će se situacija stabilizovati za oko pet godina“, kaže on.
Navodi da je tamo već 10 godina na vlasti Liberalna partija, koja u svom kodu ima fiskalnu disciplinu, tj pažljivo troši budžetski novac, poreske pare. Međutim, dodaje da su na početku pandemije napustili tu ideologiju, tj. da su sve neoliberalne ekonomske teorije otišle na lomaču.
„Zbog epidemioloških mera i šestomesečnog lokdauna u indukovanu komu, odlukom Parlamenta, su stavljene industrije zabave, turizam, aviacija, univerziteti sa programom stranih studenata (pre epidemije ih je bilo 400.000). Prvih šest meseci šest miliona ljudi je sedelo kod kuće na minimalcu od 3.000 dolara mesečno, posle se to smanjivalo, sada u martu se završava taj program, a još oko milion ljudi je na oko 1.200 dolara mesečno. BDP je skočio uz velike subvencije građevinarstvu, nezaposlenost je na 6,7 odsto i smatraju da će trebati oko 3 godine da se vrati na nivo pre pandemije od oko 5 odsto.“
Spoljašnji dug je otišao u nebo. Znači to što smo spustili zavese i zatvorili se u kuću, sedeli i pijuckali vino, pivo (potrošnja alkohola porasla 30 odsto za ovo vreme) i povremeno odemo do radnje za hranu koštalo je i koštaće 400 milijardi dolara ili oko 250 milijardi evra. Neko će to da vraća, verovatno unuci. Sve zajedno, ukupan dug je oko 45 odsto BDP-a“, dodao je on.
Dodaje da nije išao na „Australian Open“ ove godine, i da je to drugi koji je propustio od 1999. godine. Ističe da mu je žao jer je imao vremena na pretek.
„Ali strah da će zatvoriti granice zbog iznenadne zaraze pa neću moći da se vratim kući je prevladao. I desilo se! Krajem prve nedelje Opena, Melburn je ušao u petodnevni lokdaun, znači presedeo bih pet dana u hotelskoj sobi. Cene hotela su pale na 1/3 od cena ranijih godina, a cene karata su ostale iste. Prošle godine za dve nedelje je bilo 800.000 gledalaca, a ove samo 130.000 što zbog lokdauna, što zbog epidemioloških mera, pošto su bili smanjeni kapaciteti sedišta“, kaže naš sagovornik iz sunčane Australije.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: