Foto: EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA

Advokati osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža i američke vlade započeli su pravnu bitku u londonskom sudu na saslušanju o izručenju koje je počelo u februaru, ali je prekinuto zbog pandemije koronavirusa.

Asanž, koji je proveo skoro godinu i po dana u britanskom zatvoru, i formalno je odbio zahtev za izručenje SAD.

Nekoliko desetina pristalica, uključujući modnu dizajnerku Vivijen Vestvood i Asanžovu partnerku Stelu Moris, okupilo se ispred suda izražavajući protest protiv izručenja.

Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN

Pročitajte još:

Američki tužioci podigli su optužnice protiv 49-godišnjeg Australijanca u 18 tačaka zbog objavljivanja tajnih državnih dokumenata, za koje je zaprećena maksimalna kazna od 175 godina zatvora.

Tužioci ga terete za kovanje zavere sa američkom vojno-obaveštajnom analitičarkom Čelsi Mening, dok je bila muškog pola (Bredli Mening), da bi provalili lozinku i upali u kompjuterski sistem Pentagona, preuzeli i objavili tajne diplomatske depeše i vojne dosijee o ratovima u Iraku i Avganistanu.

U junu je Ministarstvo pravde SAD proširilo otpužnicu protiv Asanža u kojoj je navedeno da je bio u zaveri s pripadnicima hakerske grupe i da je nastojao da regrutuje i druge hakere koji bi njegovom Vikiliksu dostavljali poverljive informacije.

Asanžovi advokati kažu da su američke optužbe politički motivisane i da predstavljaju zloupotrebu moći koja će ugušiti slobodu štampe.

Oni tvrde da Asanž kao novinar ima pravo na zaštitu na osnovu prvog amandmana američkog ustava, i kažu da su objavljeni dokumenti razotkrili američku vojnu nepravdu. Medju dokumentima koje je objavio Vikiliks bio je i video snimak napada helikoptera Apač američkih snaga iz 2007. godine u Bagdadu u kojem je ubijeno 11 ljudi, uključujući dva novinara Rojtersa.

„Novinari i uzbunjivači koji otkrivaju nelegalne aktivnosti kompanija ili vlada i ratne zločine, poput onih za koje je Džulijan optužen, treba da budu zaštićeni od krivičnog gonjenja“, rekla je Asanžova advokatica Dženifer Robinson pre saslušanja.

Asanž je uhapšen prošle godine kada je napustio zgradu Ambasade Ekvadora u Londonu, koja mu je pružala utočište da bi izbegao da bude izručen Švedskoj zbog optužbi za silovanje i seksualni napad.

Švedska je odustala od istraga u novembru 2019. godine, ali Asanž je ostao u londonskom zatvoru Belmarš čekajući odluku o izručenju.

Novinarske organizacije i grupe za ljudska prava pozvale su Britaniju da odbije zahtev za izručenje. Amnesti Internešenel je saopštio da je Asanž „bio meta negativne javne kampanje američkih zvaničnika na najvišim nivoima“.

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar