Bez zaključavanja: Da li su Šveđani sve vreme u pravu

Za neke, broj umrlih koji je viši u poređenju sa susednim zemljama je dokaz da su lokdauni od suštinske važnosti za borbu protiv korone, dok se drugi pozivaju na podatke da je, uprkos otvorenosti, stopa smrtnosti niža nego u većini "zatvorenih" evropskih zemalja, što je za njih dokaz da je "balansiran" pritup pandemiji moguć.Godinu dana od izbijanja pandemije, vakcinacija Evropljana je krenula, a švedski model borbe i dalje privlači pažnju. ABC Njuz je istraživao da li je nežniji pristup Šveđana urodio plodom ili ne.Američka mreža pozvala se na podatke Džon Hopkins univerziteta na osnovu kojih su Danska, Norveška i Finska sa ukupnom populacijom od 16,75 miliona i merama zatvaranja do danas prijavili 4.331 smrt od korone. U poređenju sa njima, Švedska sa populacijom od 10,2 miliona je registrovala 12.798 smrtnih ishoda.

Upitna efikasnost švedskog modelaZa kritičare mekog pristupa, poput Stefana Hansona švedskog stručnjaka za infektivne bolesti, ova brojka - koja nije baš u skladu sa brojkom dobijenom analizom zvaničnih podataka - je dokaz da švedski pristup nije efikasan."Glavni problem je što ne postoje kasni planovi. Nikada ih nije ni bilo. Kada imate neki projekat javnog zdravlja, imate neke ciljeve, strategije, sistem nadgledanja. U slučaju Švedske, toga nije bilo", rekao je Hanson koji je jedan od nekoliko vrhunskih švedskih naučnika koji su u otvorenom pismu kritikovali pristup vlade pandemiji koji će, kako su rekli, izazvati "mnogo nepotrebnih smrti".Čak je i kralj Karl Gustaf XVI kritikovao opušteni pristup Švedske ocenivši da je zemlja žestoko omanula sa njim. Sa kraljem se slažu i neki svetski stručnjaci.

Model ipak funkcionišeSa druge strane, pristalice pristupa preporuka-a-ne-zabrana kažu da su podaci sa kojima se barata podložni manipulaciji i navode da, kada je reč o stopi smrtnosti, Švedska stoji bolje od većine.Iako stoji gore od drugih nordijskih zemalja, podaci Eurostata, statističke agencije EU i Oksfordskog univerziteta pokazuju da je Švedska registrovala 7,9 procenata manje smrti prošle godine u poređenju sa periodom 2016-19. To znači da zemlja ima 23. najnižu stopu smrtnosti od 30 evropskih zemalja, nižu od Britanije, Francuske i Španije.To, kažu zagovornici opuštenijeg pristupa merama, je dokaz da švedska taktika funkcioniše. Ekonomista i politički naučnik Nils Karlson je napisao tekst u Forin Afersu pod naslovom "Švedska korona strategija će uskoro postati svetska".

Ako gledate stopu smrtnosti, Švedska je među najboljim u Evropi. A razlog tome je i taj što nismo poboljevali od gripa jer smo prali ruke. Držimo distancu. Nije bilo toliko saobraćajnih nesreća. Znate, sve one stvari koje nas pogađaju, ove godine se nisu dešavale, rekao je on.Karlson smatra da ideja lokdauna nije održiva i da je Švedska uzela u obzir i druge faktore, ne samo ekonomske, već i živote ljudi, kada su određivali strategiju. "Društvo mora da bude otvoreno ne samo iz ekonomskih razloga, već da budu otvorene ključne javne institucije poput bolnica, škola, i tako dalje", rekao je on.

Domovi za stareOno oko čega se svi slažu je da u gerijatrijskom sektoru Švedske kriza postoji i da su žrtve tamo bile ogromne. Korisnici domova za stare čine polovinu umrlih od korone u zemlji, a još četvrtina su osobe starije od 70 koji su negovani kod kuće."Stvar sa pandemijom je da smo znali da će ljudi u staračkim domovima najverovatnije umreti, kao i ljudi koji budu primljeni na bolničko lečenje. A opet, nisu konsultovali nijednog stručnjaka za stara lica", rekao je Ingmar Skog, švedski psihijatar specijalizovan za starost.Švedska vlada je priznala grešku. "Otkrili smo da domovi za stare nisu bili dovoljno pripremljeni za pandemiju a koren toga su strukturalni nedostaci za koje smo znali pre pandemije", navodi se u izveštaju vlade.Skog kaže da je glavni problem taj što se podcenio broj svakodnevnih ličnih kontakata negovatelja sa starima i da je vlada morala da konsultuje sturčnjake na tom polju.

Švedska, međutim, nije usamljena po ovom pitanju. I u drugim zemljama registrovani su visoki brojevi umrlih u staračkim domovima.Preporuke vs. zabranaŠvedska jeste zatvorila svoje granice, uključujući i granicu sa Norveškom ali je istovremeno dozvolila svojoj populaciji da ostanu otvoreni. Iako je ograničen broj ljudi na okupljanjima, sve je to spakovano u formu "preporuka" a ne strogih pravila čije se nepridržavanje novčano kažnjava. Upotreba maski u javnom prevozu formalno je predložena tek u decembru.Sveukupno, taktika osmišljena kao holistički pristup koji je uzeo u obzir društvene promene koje je donela korona, i dalje stoji, kaže Karlson."Mislim da javnost misli da smo promenili strategiju i uveli više restrikcija ali ja nisam siguran koliko je to tačno. Do nekih promena jeste došlo. Sada imamo preporuke da nosimo maske, strožije su i restrikcije vezano za javna okupljanja. Ali nemamo zatvaranja. Sve je na nivou preporuka", rekao je on.Iako zemlja nije dostigla imunitet krda što je ugledni medicinski časopis Lanset naveo kao glavni cilj švedske strategije, niža stopa smrtnosti i manje psihološko opterećenje kao i solidna ekonomska situacija znači da ova strategija može da preživi još jedan talas koronavirusa.

Iako su pojedini opozicioni političari počeli da pozivaju na uvođenje strožijih epidemioloških mera i zatvaranja, nalik na ona u drugim evropskih zemljama, Karlson smatra da je Švedska ipak dobro uradila."Isprobali smo razne načine i pokušali smo da se adaptiramo u skladu sa našom kulturom i istorijom i na taj način umanjimo posledice ove užasne bolesti. Ali mislim da je Švedska dobro prošla. Nije toliko strašno koliko se čini, kada pogledate stopu smrtnosti, iako je ona i dalje previsoka", zaključio je Karlson.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=OiuIAqf_aLs***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram