Zašto je Singapur najbolje reagovao na epidemiju koronavirusa

Za to mogu da se zahvale vrhunskom zdravstvenom sistemu, iskustvu koje su stekli 2003. godine u borbi sa SARS-om, ali i činjenici da su najbogatija zemlja Azije i jedan od 10 najbogatijih zemalja sveta.

SARS im je doneo važnu lekciju

Teški akutni respiratorni sindrom ili SARS 2003. godine je bio "poziv za buđenje" za Singapur, procenjuju stručnjaci. Naime, kada je ovaj virus počeo da se širi, medicinski eksperti iz azijskog grada-države su bili nespremni za epidemiju takvih razmera, što je dovelo do preko 30 smrtnih slučajeva na ostrvu."Sa smanjenjem infektivnih bolesti u školama, većina naših lekara i obuka za medicinsko osoblje se okrenulo lečenju hroničnih bolesti. Ali infektivne bolesti su se vratili sa željom za osvetom i SARS je bio dobar primer za to", priseća se Pua Kai Hong, zdravstveni ekonomista iz Singapura.Od tada je došlo do promene prioriteta u zdravstvenom sistemu i prihvatili su proaktivniji pristup infektivnim bolestima, kaže Pua. To se jasno vidi danas, kada se svet suočava sa koronavirusom, koji preti da pređe u pandemiju, a Singapur je jedna od retkih zemalja koje su ga dočekale potpuno spremne.  Teodros Adhanom Gebresijus, generalni direktor Svetske zdravstvene porganizacije, javno je pohvalio ovu zemlju jer su "prevrnuli svaki kamen" kako im ne bi promakao ni jedan oboleli.U Singapuru je za sada zabeleženo preko 90 slučajeva, a istraživanje koje je nedavno sprovedeno na Harvardu pokazalo je da bi, kada bi sve zemlje imale isti kapacitet za otkrivanje virusa, broj otkrivenih zaraženih na globalnom nivou bio do 2,8 puta veći. Tu su i strogi zakoni u vezi sa karantinom, pa se tako ljudi koji napuste karantim bez odobrenja suočavaju sa kaznom do 10.000 dolara, a Singapur je postao ozloglašen po dosta nametljivim načinima na koje dolaze do svih potencijalno zaraženih ljudi. Obučeni timovi ne prezaju ni od čega, uključujući i traženje informacija od aviokompanija o putnicima, praćenje kretanja pacijenata na sigurnosnim kamerama i uključivanje pilicijskih detektiva u potragu za potencijalnim zaraženima.

Dubok džep

Singapur može da se pohvali jednim od najkvalitetnijih zdravstvenih sistema na svetu, dobrim delom zahvaljujući velikim javnim sredstvima, niskim troškovima lečenja, kao i velikom broju visokoobučenih lekara, medicinskih sestara i ostalih medicinskih radnika. Ova ostrvska zemlja sa oko 5,4 miliona stanovnika je izdvojila 4,5 milijardi dolara iz godišnjeg budžeta za borbu protiv virusa i ublažavanje ekonosmkih posledica koje bi virus mogao da ostavi. Dobra medicinska nega i rana detekcija su možda jedan od razloga zašto Singapur još uvek nije imao nijedan smrtni ishod koronavirusa.Međutim, čak i sa zavidnom dijagnostikom, negom i praćenjem ljudi za koje se sumnja da su bili u kontaktu sa obolelima, ovakav sistem nije održiv na duge staze. Iako se pokazao kao jako efikasan u startu, pitanje je kako će izgledati ako se situacija ne smiri uskoro."Ne možemo da nastavimo sa ovim zauvek. Ne možemo da otkažemo sve manje hitne operacije i da sprečavamo ljude da idu na odmore. U jednom trenutku će sve ovo morati malo da popusti", upozorava Dejl Fišer, ekspert za infektivne bolesti iz Singapura.