Korona, zemljotresi i politika: 2020. prodrmala region

Đukanovićev DPS u opoziciji posle 30 godinaPosle 30 godina vladavine, Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića otišla je u opoziciju. Tesnu većinu glasova na parlamentarnim izborima 30. avgusta osvojile su tri raznorodne koalicije čije su okosnice Demokratski front, Demokratska Crna Gora i Građanski pokret URA. Izborni rezultat je u prvi plan izbacio do kampanje anonimnog univerzitetskog profesora Zdravka Krivokapića, lidera pokreta URA Dritana Abazovića i vođu demokrata Aleksu Bečića.Protesti zbog Zakona o slobodi veroispovesti koji je polarizovao društvo i doprineo pogoršanju odnosa Beograd-Podgorica i višemesečne litije rezultirale su direktnim učešćem Srpske pravoslavne crkve u izbornoj kampanji za parlamentarne izbore a potom i izmenama spornog zakona.https://twitter.com/migulexs/status/1334919309798363137Preminuo AmfilohijeMitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije preminuo je krajem oktobra u Kliničkom centru u Podgorici od posledica koronavirusa. Po priznanju novog premijera Zdravka Krivokapića, Amfilohije je uticao na njegov politički angažman, a bio je uključen i u razgovore o sastavu nove vlade. Smrt ga je omela u daljim planovima. Umro je u danu kada je postignut dogovor o takozvanoj ekspertskoj vladi. Sahranjen je u hramu u Podgorici, uz prisustvo velikog broja vernika i masovno kršenje mera protiv širenja zaraze koronavirusom.Dodikovi poraziLokalni izbori u BiH lokalni izbori su održani 15. novembra. Na njima je Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika izgubio mesto prvog čoveka Banjaluke posle više od 22 godine, pošto je gradonačelnika Igora Radojičića pobedio opozicioni kandidat Draško Stanivuković. Dodik je u izbornoj noći zapretio Banjalučanima da će im biti isključeno grejanje i da grad više neće imati finansijsku pomoć entitetskih institucija. Dodikov SNSD je pretrpeo poraz i u Bijeljini, gde je pobedio opozicioni kandidat Ljubiša Petrović. Poraz Dodikovog SNSD u dva najveća grada Republike Srpske analitičari ocenjuju kao početak velikih političkih promena, odnosno kraja njegove 15-godišnje vladavine na nivou tog entiteta.

Makedonske muke i bugarski vetoBugarska je 17. novembra na Savetu EU za opšte poslove stavila veto na početak pregovora o članstvu Severne Makedonije u EU, iako je u julu Evropski savet doneo odluku o početku pregovora bez ikakvih uslova. Sofija je optužila Skoplje da ne primenjuje Dogovor o dobrosusedstvu i prijateljstvu iz 2017. i tražila da u pregovarački okvir uđe rešavanje bilateralnih sporova, među kojima su i sporna istorijska pitanja. U dokumentu koji je poslala EU, Sofija je osporila makedonski nacionalni identitet i jezik tvrdeći da ima bugarske korene. U Skoplju ističu da o makedonskom identitetu i jeziku ne može niti će ikada moći da se pregovara. Pregovori Skoplja i Sofije su nastavljeni i posle veta, a u Skoplju očekuju da bi problem mogao biti rešen posle izbora u Bugarskoj, u prvoj polovini 2021.Zemljotresi u jeku korone i na kraju godineUsred epidemije koronavirusa, Zagreb i okolinu je 22. marta pogodio zemljotres jačine 5,5 stepeni po Rihteru, nešto kasnije i drugi, jačine 4,8 po Rihteru, a potom i niz naknadnih, slabijih. U zemljotresu je poginula 15-godišnjakinja a povređeno je 27 osoba. Najviše je nastradao strogi centar Zagreba i područje Markuševca, gde je i bio epicentar potresa.Pred sam kraj godine, centralni deo Hrvatske pogodio je razorni zemljotres jačine 6,3 stepena Rihterove skale. Najmanje sedam osoba je poginulo a više desetina povređeno. Petrinja, Sisak, Glina i okolna sela potpuno su zbrisana, a posle tog najjačeg zemljotresa usedilo je još stotinak slabijih potresa.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=HuEPotg_wTg***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram