1
Ako sve bude išlo po planu, u glavnom gradu Albanije, Tirani, biće formirana najmanja država na svetu koja će se zvati "Suverena država Bektašijskog reda". To će biti muslimanska enklava osnovana po uzoru na Vatikan. Stručnjaci i javnost kažu da su bili u potpunom neznanju oko plana vlade, pa ih je odluka iznenadila.
Kada je najavio svoj plan za stvaranje suverene države za šiitski sufijski bektašijski red u glavnom gradu Albanije, Tirani, premijer Edi Rama je citirao Mariju Tereziju, rekavši da „ne mogu svi biti veliki, ali mogu da rade male stvari sa velikom ljubavlju“, prenosi Dojče vele.
Rama je na Generalnoj skupštini UN rekao da će suverena enklava biti „novi centar tolerancije i mirne koegzistencije“. Bektašijski red ima sedište u Albaniji od 1929. godine.
Albanska vlada planira da pretvori 27 hektara zemlje u istočnoj Tirani u mikrodržavu pod nazivom Suverena država reda Bektaši, koja će imati svoje granice, pasoše i administraciju.
Kombinujući labavo tumačenje Kurana sa misticizmom, elementima turske predislamske vere i odanošću svojim preminulim mudracima, poznatim kao derviši, Bektaši su pre skoro jednog veka premestili svoje sedište iz Turske u Tiranu, nakon što je otac osnivač Turske Republike Kemal Ataturk zabranio njihovo delovanje. Iako na njih mnogi konzervativni šiiti i suniti gledaju kao na jeretike i, uprkos tome vekovnom progonu u muslimanskim zemljama, bektaši su bili sila u Albaniji, na Kosovu i Metohiji i u Severnoj Makedoniji kada je Otomansko carstvo osvojilo Balkan u 14. i 15. veku.
Članovi sekte igrali su istaknutu ulogu u „albanskom nacionalnom buđenju“ protiv turske vladavine, promovišući liberalniju verziju islama koja je pomogla da se velike muslimanske i hrišćanske zajednice u zemlji okupe iza sekularnog cilja nezavisnosti.
Za vođu Bektašijskog reda Edmonda Brahimaja, poznatog svojim sledbenicima kao Baba Mondi, ovo je „izvanredna inicijativa“ koja će najaviti novu eru svetske verske tolerancije i promovisanja mira.
„Bektašijski red, koji je poznat po poruci mira, tolerancije i verske harmonije, dobiće suverenitet poput Vatikana, što će nam omogućiti da imamo autonomno upravljanje sa verskog i administrativnog stanovišta, „navodi se u njihovom saopštenju.
Stručnjaci i javnost kažu da su bili potpuno u neznanju oko plana vlade, pa ih je odluka iznenadila.
Besnik Sinani, naučnik Centra za muslimansku teologiju Univerziteta u Tibingenu i saosnivač Instituta Konak iz Tirane, rekao je za Dojče vele da je ta odluka „slučaj savremenog religijskog inženjeringa bez presedana“.
On dodaje da albanska vlada nije ponudila nijedan ubedljiv argument koji bi opravdao takav potez. Albert Rakipi, predsednik Albanskog instituta za međunarodne studije, tvrdi da ovo nije samo pitanje o kojem odlučuje vlada.
„Iako se ne radi o uspostavljanju države u klasičnom smislu, sa određenim stanovništvom, teritorijom, institucijama poput vojske, policije, birokratije, sudova, poreske uprave i drugih detalja vezanih za unutrašnji suverenitet, odluka će biti u rukama. parlamenta, “ rekao je za Dojče vele.
Postoji neizvesnost o tome kako će biti priznat suverenitet enklave. U albanskom ustavu stoji da je „Republika Albanija jedinstvena i nedeljiva država“. Da bi se to promenilo, bio bi neophodan ustavni amandman, koji bi trebalo da bude odobren većinom od 94 glasa, odnosno dve trećine svih poslanika.
Albanija je dugo važila za zemlju verske harmonije i tolerancije. Džamije i crkve su često u neposrednoj blizini jedna drugoj, a međuverski brakovi su dobro prihvaćeni u društvu.
Prema informacijama iz 2023. godine, oko 50 odsto Albanije su muslimani, od kojih su deset odsto pripadnici Bektašijskog reda. Rimokatolici i pravoslavci čine većinu ostatka stanovništva.
Rakipi ne misli da će to imati negativan uticaj na ravnotežu među verskim zajednicama u Albaniji, jer je zajednica Bektaši istorijski služila kao most jedinstva i saradnje između muslimana i hrišćana.
„Mislim da je to dobra inicijativa, posebno za promovisanje tolerancije, kulture saradnje i suživota, u kontekstu dramatičnih događaja kao što je sukob na Bliskom istoku“, rekao je on.
Muslimanska zajednica Albanije saopštila je da tu inicijativu smatra „opasnim presedanom za budućnost zemlje“ i istakla da je ona jedini zvanični predstavnik islama u zemlji.
„O ovoj inicijativi, za koju smo saznali preko medija, nije bilo razgovora sa verskim zajednicama koje su za takve slučajeve osnovale posebnu instituciju koju hvale sve zapadne zemlje, a to je Međureligijski savet Albanije – saopštili su.
Besnik Sinani smatra da će plan uticati na međuverske odnose u Albaniji, jer smatra da trenutno ne postoji situacija u zemlji koja bi opravdala takvu odluku.
„Ukoliko se sprovede, verovatno će poremetiti istorijske odnose između vere i države u Albaniji, koji su uspostavljeni po viziji osnivača, od kojih su mnogi bili pripadnici Bektašijskog reda objašnjava on.
Mnogi eksperti su zabrinuti da bi ovaj potez mogao dovesti do toga da zemlja bude označena kao „Islamska država“. Albert Rakipi naglašava da Albanija ne planira uspostavljanje islamske države u svojoj prestonici.
„Islamska država je sa teorijske i praktične tačke gledišta drugačija realnost. Nisu sve države čije stanovništvo čine muslimani islamske države. U islamskoj državi organizaciona ideologija za državu je religija, a u većini slučajeva služi i kao organizaciona ideologija društva“tvrdi on.
PROČITAJTE JOŠ:
Sinani odgovara da moraju da se sete kako je albanska vlada umešana u različite političke tenzije na globalnom nivou i na verskoj osnovi. Bektašijski red insistira da, uprkos skepticizmu, „nova država neće imati nikakav drugi cilj osim duhovnog vođstva“.
BONUS VIDEO: Četiri dana Kurban – bajrama
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
