Mada se pobuna Vagnerovih plaćenika završila naglo, ostavila je traga. Političari i eksperti širom sveta pitaju se da li je načet Putinov autoritet. Preti li haos u zemlji koja ima atomsko oružje?
Pre otprilike dva meseca vagnerovci su krenuli prema Moskvi i nisu naišli na ozbiljniji otpor. Pokojni šef plaćenika Jevgenij Prigožin je doduše prekinuo pokušaj puča i nije došlo do borbe za Kremlj, ali se taj pokušaj pamti. Ruski predsednik je pokazao slabost. Najpre je govorio o „pregovorima“, a onda o „izdaji“, i to u razmaku od samo nekoliko sati.
Nakon okončanja pobune, u Baltiku se razvila diskusija o stabilnosti Rusije. Direktor Centra kompetentnosti za stratešku komunikaciju pri NATO u Rigi, Janis Sarts, smatra da je marš vagnerovaca na Moskvu potresao Kremlj. Istog je mišljenja i Martinš Vargulis, zamenik direktora letonskog Instituta za spoljnu politiku. On kaže da Putinovu vlast ugrožavaju snage unutar Rusije, prenosi Dojče vele.
U međuvremenu, u Rusiji raste inflacija, vrednost rublje opada u odnosu na dolar i evro. Provladin propagandni list „Izvestja“ žali se na to da se u ruskim regionima formiraju redovi pred benzinskim pumpama. A Rusija je treći po veličini proizvođač nafte u svetu. Pa i ruski napad na Ukrajinu ne teče po planu. Poslednjih nedelja uglavnom Ukrajinci javljaju o nizu manjih osvajanja terena.
Da li se ljulja Putinov presto u Kremlju?
Štefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) kaže za DW da to trenutno nije realno, pošto je Putinov režim propagandom i represijom uspeo da veliki deo stanovništva pridobije za sebe. On dodaje da se zapadne sankcije delom zaobilaze, te da su mnoga preduzeća, pa i ona sa Zapada, i dalje aktivna u Rusiji.
Štefan Majster doduše primećuje opadanje standarda ruskog stanovništva, ali prema njegovom mišljenju ne može biti reči ni o raspadu zemlje, niti o slabosti Putina. Majster tvrdi da bi izazov za Putina jednog dana mogao da dođe samo iz bezbednosnog aparata, ali trenutno je, smatra, ruski predsednik „čvrsto u sedlu“ i raspolaže s dovoljno resursa da produži rat u Ukrajini još dve ili tri godine.
PROČITAJTE JOŠ:
I Tobijas Fela, naučni saradnik Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku (IFSH), ne veruje da Rusiji „preti velika nestabilnost“. On smatra da bi vlast mogla da ima probleme ako bi želela da mobiliše dodatne trupe ili ako bi se ekonomska situacija drastično pogoršala. Fela kaže da je Rusija pokazala „vojnu sposobnost da uči“ posle najnovijeg teritorijalnog napredovanja Ukrajinaca na frontu.
Među zapadnim ekspertima se nagađa da Kremlj možda sam širi narativ o pretećem haosu u Rusiji. Cilj bi bio slabljenje zapadne podrške Ukrajini, pošto bi Zapad mogao da preboli ukrajinski gubitak teritorija, ali ne i ruske atomske rakete u pogrešnim rukama.
Putinovu moć bi mogle da ugroze samo tajne službe
Štefan Majster u te teorije ne veruje. Prema njemu, Putinov sistem zapravo demonstrira snagu, između ostalog i Prigožinovom smrću. On ne veruje da Putinovu moć mogu da ugroze ni oligarsi, ni društvo, ni vojska, a ni osobe iz njegovog okruženja koje su zavisne od njega. Ipak, kako dodaje, jednog dana to bi moglo da bude drugačije u tajnim službama ili bezbednosnom aparatu.
Manji vojni porazi u Ukrajini ne ugrožavaju Putinovu vlast, smatra Majster zaključuje da bi to moglo da se promeni tek kada bi Ukrajini uspelo da povrati Krim i sva područja koja je okupirala Rusija.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare