Naslednik pape Franje: Ko su glavni kandidati za novog poglavara Katoličke crkve?

Predvideti ko bi mogao postati novi poglavar 1,2 milijarde katolika izuzetno je teško. Teoretski, papa može postati bilo koji kršteni katolički muškarac. Međutim, u praksi novi pontifeks gotovo uvek biva izabran među kardinalima, koji se okupljaju u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, na tajnom glasanju poznatom kao konklava.

Kada je Benedikt XVI podneo ostavku 2013. godine, gotovo niko među vatikanskim analitičarima nije predvideo da će Argentinac Horhe Mario Bergoljo postati papa Franjo. Ni sada nema jasnog favorita, što čitav proces nagađanja čini još neizvesnijim.

Unutar zidina Vatikana već se šuška o mogućim kandidatima za papinsku stolicu. Njihova raznolika porekla odražavaju globalnu prirodu Katoličke crkve. Očekuje se da će se izbor svesti na borbu između progresivnog krila, koje podržava liberalniji pristup pape Franje prema razvedenima, LGBT osobama i migrantima, i konzervativnog krila, koje se toj agendi protivi.

Novog papu bira Kardinalski zbor – najviši krug katoličkih zvaničnika. Svi su muškarci, lično imenovani od strane pape, a uglavnom su i biskupi. Trenutno ima 252 kardinala, od kojih 138 ima pravo glasa. Oni stariji od 80 godina ne mogu glasati, ali mogu učestvovati u raspravama.

Ko su potencijalni kandidati?

Peter Erdo
Među konzervativcima posebno se ističe mađarski kardinal i nadbiskup Erdelj iz Budimpešte – Peter Erdo. On važi za glavnog kandidata desnog krila Crkve. “Cene ga jer je izuzetno dobar poznavalac kanonskog prava,” kaže vatikanski stručnjak Edvard Pentin, autor knjige Sledeći papa: glavni kardinalski kandidati. “Za mnoge verne katolike on predstavlja stabilan izbor, koji bi Crkvu vratio na čvršće temelje nakon razdoblja liberalnijih reformi.”

Luis Antonio Tagle
S druge strane, liberalno krilo Crkve vidi nadu u kardinalu Luisu Antoniju Tagleu sa Filipina, koga mnogi nazivaju “azijskim Franjom” zbog njegovog vedrog duha i otvorenih stavova. Ako bude izabran, bio bi prvi papa iz Azije u istoriji. Poznat je po svojoj skromnosti – kao biskup nije koristio službeni automobil, već je išao na posao javnim prevozom.

Nekada je smatran miljenikom pape Franje, a danas vodi važnu vatikansku službu za evangelizaciju. Iako je i dalje relativno mlad, to bi mu moglo biti prepreka – kardinali ponekad zaziru od izbora mlađeg pape, jer bi njegov pontifikat mogao da traje decenijama, čime bi drugi izgubili šansu da dođu na red.

Pietro Parolin
Aktuelni državni sekretar Vatikana, kardinal Pietro Parolin, takođe je među vodećim kandidatima. Njegov diplomatski ugled naročito je porastao tokom rata u Ukrajini, gde je Vatikan pokušavao da se nametne kao neutralni posrednik.

“On je sjajan diplomata,” kaže otac Tomas Ris, američki sveštenik i vatikanski analitičar. “Bio je ključna figura iza mnogih spoljnopolitičkih poteza pape Franje.” Međutim, njegovu reputaciju narušila je afera s kupovinom luksuzne nekretnine u Londonu, u kojoj je Vatikan izgubio milione evra. Suđenje je još u toku, i moglo bi da baci senku na njegovu eventualnu vladavinu.

Ostali kandidati

Iz liberalnog tabora pominje se i kardinal Hose Tolentino Calaca de Mendonca sa portugalske Madeire, kojeg je papa Franjo postavio za prefekta Dikasterija za kulturu i obrazovanje.

Tu je i italijanski kardinal Mateo Zupi, nadbiskup Bolonje, poznat po svojim progresivnim stavovima i bliskosti sa Franjom. U Evropi se spominje i Mario Greh sa Malte, generalni sekretar Sinode biskupa. Iako blizak papi Franji, poznat je po konzervativnijim stavovima – što ga čini mogućim kompromisnim kandidatom.

Izvan Evrope, visoko kotira kardinal Peter Turkson iz Gane, koji je bio savetnik pape Franje za klimatske promene i socijalnu pravdu. Ako bude izabran, bio bi prvi crni papa iz Afrike u istoriji. Još jedan afrički kandidat je Robert Sarah iz Gvineje, poznat po oštrim kritikama rodne ideologije i islamskog radikalizma.

Predviđanja 

Od 2013. godine, papa Franjo je imenovao oko dve trećine kardinala koji danas imaju pravo glasa. “Skoro polovina dolazi iz zemalja globalnog juga – Afrike, Azije i Latinske Amerike. Njihova razmišljanja i prioriteti često se razlikuju od onih iz Evrope i SAD-a,” kaže otac Ris.

“Svaki kardinal razmišlja lokalno – da li će sledeći papa imati razumevanja za moj narod? Da li govori naš jezik, zna naše probleme?” Moglo bi se desiti da izaberu papu upravo iz tog dela sveta.

Prema pravilima, izbor se vrši u Sikstinskoj kapeli, tajnim glasanjem koje mora da rezultira dvotrećinskom većinom. Za sada nema jasnog favorita. Proces je toliko zatvoren i nepredvidiv da je teško bilo šta prognozirati.

“Kada je Benedikt XVI. dao ostavku, bio sam siguran da neće izabrati isusovca. Pa ipak, izabrali su jednog. To nam pokazuje koliko malo znamo o tome kako Crkva zaista funkcioniše,” zaključuje otac Ris.