Ko ima većinu, ima moć: Zašto je važno čiji je Senat SAD

I Demokratska i republikanska stranka se nadaju da će, kada se slegne postizborna tišina, preuzeti kontrolu nad stočlanim Senatom SAD, telom koje na život američkih građana utiče mnogo opsežnije nego što to legislativna uloga Senata po sebi podrazumeva.

Uz predsedničke izbore, održani su i izbori za svih 435 članova Predstavničkog doma Kongresa i 35 od 100 senatora.Trećina članova Senata, u kojem republikanci trenutno imaju tesnu većinu, bira se svake dve godine, a mandat senatora traje šest godina.U gornjem domu Kongresa svaku saveznu državu predstavljaju po dva senatora.

Ko ima većinu, ima i predsednika

Bez obzira na to iz koje je stranke aktuelni šef Bele kuće, na njega svejedno ogroman uticaj ima ona stranka koja ima kontrolu nad Senatom.Ako Bajden postane predsednik, u zavisnosti od ishoda izbora za Senat može nastati disonanca od koje će zavisiti da li će novi predsednik uspeti da sprovede ambiciozne izmene zakona; ukoliko republikanci zadrže Senat, Bajden će se suočiti sa blokadom.

Pošto su demokrate uspele da zadrže većinu u Predstavničkom domu Kongresa SAD, ukoliko Tramp bude reizabran, njemu će republikanska većina u Senatu biti neophodna ne samo da imenuje nosioce važnih funkcija - kao što je, uz pomoć Senata, imenovao i konzervativnu Ejmi Koni Beret za sudiju Vrhovnog suda - već i da on, sa druge strane, blokira zakone koje usvoji demokratska većina u donjem domu.

Ko ima predsednika, ima i većinu

Sa druge strane, ishod predsedničkih izbora važan je za određivanje većine u Senatu jer ovim telom predsedava potpredsednik SAD koji ima pravo glasa kada je rezultat glasanja nerešen, odnosno odnos snaga republikanaca i demokrata dođe na 50 prema 50.Plastično objašnjeno - ako Tramp pobedi, potpredsednik SAD ostaje Majk Pens koji će, u slučaju da izbori za Senat budu "nerešeni", odlučiti u korist republikanaca i tako im obezbediti većinu.

Senat se smatra prestižnijim telom od Predstavičkog doma i zato je borba za Senat skoro uvek žešća. Kao gornji dom raspolaže ovlašćenjima koja mogu biti vrlo važna za politički život Sjedinjenih Država i tokom Trampovog mandata Senat je u više navrata demonstrirao svoju moć.Senat potvrđuje nosioce važnih funkcija poput saveznih sudija, sekretara, sudija Vrhovnog suda i upravo je ovo telo odigralo važnu ulogu u imenovanju konzervativne Ejmi Koni Beret po predlogu aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa.Republikanska većina u Senatu potvrdila je Beret za sudiju obezbedivši na taj način konzervativnu većinu u Vrhovnom sudu koja ide naruku republikancima, iako se načelno tvrdi da ove sudije ne postupaju po stranačkoj liniji.Takođe, Senat je okončao i političku sagu koja je zimus podelila Ameriku: oslobodio je Trampa obe optužbe u procesu opoziva, kako se i očekivalo.Demokrate su optužile Trampa da je zloupotrebio vlast kada je zadržao 391 milion dolara bezbednosne pomoći Ukrajini, navodno tražeći da ukrajinske vlasti prvo iskopaju prljavštinu o Bajdenima. Oni su ga optužili i da opstruira Kongres pošto je Bela kuća zaustavila svedočenja i nije dostavila dokumenta koja su tražili istražitelji.Demokratama se sada daju solidne šanse za preuzimanje kontrole nad Senatom, ali ni Senat nije svemoguć bez Predstavničkog doma, pošto je neophodno da oba doma odobre predloge zakona pre nego što se oni proslede predsedniku na potpisivanje.Istina, predsednik može da uloži veto, ali se on može oboriti dvotrećinskom većinom u oba doma Kongresa što praktično znači da stranka koja kontroliše Senat i Predstavnički dom može da usvaja zakone bez mnogo mešanja druge partije.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram