Partije parlamentarne većine u Crnoj Gori iznele su različite predloge o nastupu na predsedničkim izborima koji su raspisani za 19. mart, dok je opozicija, na čelu sa Demokratskom partijom socijalista (DPS) koju predvodi predsednik države Milo Đukanović, za sada bez reakcije.
Đukanovićeva partija je ranije saopštila očekivanje da se parlametarna opozicija dogovori o datumu predsedničkih i parlamentarnih izbora, ali takvih konsultacija nije bilo.
Predsednica Skupštine Danijela Đurović raspisala je ranije danas redovne predsedničke izbore za 19. mart, uz ocenu da u ovom trenutku ne postoji „realna mogućnost“ za rapisivanje i prevremenih parlamentarnih izbora, jer za to „nisu ispunjeni uslovi“.
Demokratski front (DF) najavio je da će na predstojećim predsedničkim izborima imati svog kandidata, a Nebojša Medojević iz DF-a saopštio je da se taj savez zalagao da parlamentarni i predsednički izbori budu održani u jednom danu, ali da su svi ostali „želeli ovakav scenario“.
„DF će izaći na raspisane predsedničke izbore sa svojim kandidatom i pobediće“, poručio je Medojević.
Demokratska Crna Gora bivšeg predsednika Skupštine Alekse Bečića, pozvala je pokret Evropa sad, nekadašnjih ministara u vladi bivšeg premijera Zdravka Krivokapića i pobednika oktobarskih lokalnih izbora u Podgorici, da se objedine oko zajedničkog kandidata.
Demokrate tom pokretu koji je pobedio na nedavnim lokalnim izborima u Podgorici predlažu i koaliciju za parlamentarne izbore, uz napomenu da je neophodno skratiti mandate Skupštini kako bi se rapisali parlamentarni izbori.
Iz Evrope sad su povodom ponude Demokrata saopštili da će odluku o eventualnom zajedničkom kandidatu doneti na stranačkim organima „kada se za to steknu uslovi“, a da će „prioritet pri donošenju te odluke svakako biti programski principi i ciljevi, a ne pojedinci“.
Oni navode da je „neophodno da se prvo izaberu sudije Ustavnog suda i skrati mandat aktuelnom sazivu Skupštine, kako bi se stvorile pretpostavke za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a time i stekli uslovi da se Evropa sad, koja će imati konkretan plan i program, izjasni o nastupu na izborima“.
Predsednik Socijalističke narodne partije (SNP) i ministar poljoprivrede Vladimir Joković poručio je da bi jedan od „prioriteta“ trebalo da bude objedinjavanje parlamentarne većine, odnosno pobednika izbora od 30. avgusta 2020. godine oko zajedničkog kandidata.
Vladi premijera Dritana Abazovića je u avgustu izglasano nepovjerenje, a dogovor o sastavu nove Vlade sa mandatarom, poslanikom i dugogodišnjim poslanikom Miodragom Lekićem, propao je početkom januara.
Za sada nema inicijative o skraćenju mandata Skupštini, koju mogu pokrenuti predsednik države, Vlade ili najmanje 25 od 81 poslanika. Za izglasavanje skraćenja mandata je neophodno da glasa 41 poslanik, nakon čega odluku donosi predsednik države.
Crna Gora je od septembra bez funkcionalnog Ustavnog suda, koji nema kvorum za odlučivanje i koji odlučuje o žalbama na izborni proces, a Evropska unija i SAD deblokadu te institucije izborom nedostajućih sudija.
Ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon poručila je u nedelju u Podgorici, posle razgovora s crnogorskim zvaničnicima, da ako sadašnji, šesti pokušaj izbora sudija Ustavnog suda (US) ne uspe, postoji „velika opasnost“ da pristupni pregovori Crne Gore sa EU budu zaustavljeni.
***
BONUS VIDEO: Objavljeni konačni rezultati izbora u Podgorici: Opozicija potukla Mila Đukanovića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar