Evo zašto će se baš 19. marta održati predsednički izbori u Crnoj Gori

Predsednica Skupštine je saglasno Ustavu i Zakonu o izboru predsednika Crne Gore ovlašćena da predsedničke izbore raspiše najkasnije 120 dana pre isteka mandata predsednika Crne Gore."Imajući u vidu da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora za predsednika Crne Gore ne može proteći manje od 60 dana, niti više od 90 dana, a vodeći računa da su u aprilu 2023. godine veliki verski praznici sve tri najbrojnije konfesije u Crnoj Gori, smatrano je da je najprimerenije i najadekvatnije da termin za održavanje izbora bude 19. mart 2023. godine", navodi se u saopštenju.U saopštenju se objašnjava da je 9. aprila Uskrs pripadnika katoličke veroispovesti, a 16. aprila je Vaskrs pripadnika pravoslavne vjeroispovesti, dok je 21, 22. i 23. aprila ramazanski Bajram. Sva tri verska praznika padaju u nedelju, a to je zakonom propisani dan za održavanje izbora, prenose Vijesti.me.

"Takođe, imajući u vidu mogućnost da nijedan od potencijalnih kandidata na izborima za predsednika ne pobedi u prvom krugu, odnosno ne dobije više od polovine važećih glasova birača koji su glasali, bilo je neophodno voditi računa o činjenici da se drugi krug izbora održava nakon 14 dana, što opet ne bi bilo primereno da pada u vreme verskih praznika, pa je iz tog razloga određen 19. mart, kako bi se u tom slučaju drugi krug izbora održao 2. aprila 2023. godine".Zakazivanje izbora posle 23. aprila bi prekoračilo rok od najviše 90 dana od dana raspisivanja, kako propisuje Zakon o izboru predsednika Crne Gore.

"Imajući u vidu sve navedeno, smatrano je da je najadekvatniji termin održavanja izbora 19. mart 2023. godine, poštujući zakonske rokove, a vodeći računa o drugim okolnostima i uvažavanju verskih osećanja i obaveza građana Crne Gore".U saopštenju se ističe da pitanje koje je otvarano o istovremenom održavanju izbora za poslanike u Skupštini Crne Gore i izbora za predsednika Crne Gore ne zavisi od predsednika Skupštine."Naime, saglasno Ustavu Crne Gore, mandat poslanika traje četiri godine, što znači da bi redovni izbori za poslanike u Skupštini Crne Gore trebalo da se održe 2024. godine. Da bi se održali vanredni izbori, odnosno poslanicima prestao mandat pre vremena na koje su izabrani, Ustav propisuje samo dve mogućnosti: raspuštanje Skupštine (član 84 i član 92) i donošenje odluke o skraćenju mandata (član 84 i 91). Da bi se Skupština raspustila potrebno je da se ispune uslovi iz člana 92 Ustava, a u ovom trenutku nije ispunjen nijedan od uslova (ako se ne izabere Vlada u roku od 90 dana od dana predlaganja mandatara ili ako Skupština u dužem periodu ne obavlja nadležnosti utvrđene Ustavom, a to kad je u pitanju ovaj saziv Skupštine nije slučaj; dodatni uslov je da Vlada Crne Gore sasluša mišljenje predsednika Skupštine i predsednika klubova poslanika u Skupštini; Ustav, takođe, propisuje nekoliko ograničenja, a između ostalog da se Skupština ne može raspustiti ako je pokrenut postupak glasanja o nepoverenju Vladi, odnosno kad Vlada izgubi poverenje – član 110 Ustava)".Da bi Skupština donela Odluku o skraćenju mandata potrebno je da je predloži najmanje 25, a glasa 41 poslanik, a onda narednog dana od dana stupanja na snagu te odluke da predsednik Crne Gore raspiše izbore."Kako do ovog trenutka nisu ispunjeni uslovi za raspisivanje izbora za poslanike u Skupštini Crne Gore, a nije se moglo odlagati raspisivanje izbora za predsednika Crne Gore, to nije realna mogućnost eventualnog istovremenog održavanja izbora, posebno imajući u vidu da je i za izbor poslanika zakonski uslov da od dana raspisivanja do dana održavanja ne može proteći manje od 60, ni više od 100 dana".Da bi kandidat na predsedničkim izborima pobijedio u prvom krugu potrebno je da osvoji preko 50 posto glasova. Ukoliko se to ne desi u drugom krugu nadmetaće se dva kandidata sa najvećim brojem osvojenih glasova, prenosi Radio Slobodna Evropa.Predsednik Crne Gore se bira na pet godina. Pre Mila Đukanovića, predsjednik Crne Gore je bio Filip Vujanović i to u tri mandata, od 2003. do 2018. godine.Pre Vujanovića, predsednik je bio Milo Đukanović, i to do novembra 2002. nakon što je u oktobru 1997. pobedio na neposrednim izborima Momira Bulatovića.BONUS VIDEO: Abazović pokazao fotografiju: Milo Đukanović sa "škaljarcima"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=abazovipokazaofotografijumiloukanovisakaljarcima-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4316195"]