Na svom prvom putovanju u Aziju kao predsednik SAD Džo Bajden dao je svoje najoštrije upozorenje do sada Pekingu - da je Vašington posvećen vojnoj odbrani Tajvana u slučaju napada iz Kine.
Bajdenovi komentari koji su potencijalni kineski napad na Tajvan uporedili sa ruskom invazijom na Ukrajinu, izgleda da odstupaju od decenijama stare politike Vašingtona po tom pitanju i pokreću mogućnost vojnog sukoba između američkih i kineskih snaga.
Ovo je treći put da je Bajden dao slične primedbe dao otkako je preuzeo dužnost. Bela kuća je međutim, učinila sve da ublaži situaciju i istakla je da se njena politika nije promenila. Međutim, neizbežno je pitanje – ako Kina pokuša da zauzme Tajvan, da li su SAD i njihovi saveznici u stanju da to zaustave?
A vrlo alarmantan odgovor je: vrlo verovatno da nisu u stanju da zaustave Kinu. Analitičari kažu da Kina ima više trupa, projektila i više brodova nego Tajvan ili njegove moguće pristalice, poput SAD ili Japana, koje bi mogla da povede u borbu, prenosi CNN.
To znači da ako Kina odluči da zauzme ostrvo, verovano će to i ostvariti. Ali postoji upozorenje, dok bi Kina verovatno mogla da pobedi, svaka pobeda bi imala krvavu cenu i za Peking i za njegove protivnike. Mnogi analitičari kažu da bi invazija na Tajvan bila složenija i opasnija od savezničkog iskrcavanja na dan D u Francuskoj za vreme Drugog svetskog rata.
Stanovništvo Tajvana od 24 miliona ljudi uglavnom živi u urbanim područjima glavnog grada Tajpeija, što znači da bi civilni pokolj mogao da bude daleko gori od gorepomenutog dana D. Uprkos brojnim brojčanim prednostima u morskim, vazdušnim i kopnenim snagama u regionu, Kina ima Ahilove pete u gotovo svakoj areni rata koje bi naterale Peking da razmisli da li je invazija vredna ogromne ljudske cene.
Evo nekoliko scenarija koji bi mogli da se dese u ovom slučaju.
Kina ima najveću mornaricu na svetu, sa oko 360 borbenih brodova. Peking takođe ima najnapredniju trgovačku flotu na svetu, veliku obalsku stražu, pomorsku mliciju, kao i ribaske čamce koji su nazvanično povezani sa vojskom. To Kini daje pristup stotinama dodatnih plovila koji bi mogli da se koriste za prevoz vojnika kao se Kina odluči za amfibijsku invaziju.
A tim trupama su potrebne ogromne zalihe. Peking bi morao da obezbedi hiljade tenkove, artiljerijskih topova, oklopnih vozila i raketnih bacača. Prelazak snaga preko 177 kilometara Tajvanskog moreuza bila bi duga i opasna misija.
„Pomisao da Kina pokreće invaziju na Tajvan, to je masakr za kinesku mornaricu“, rekao je Filip O’Brajan, profesor strateških studija na Univerzitetu Sent Endruz u Škotskoj. Ovo mišljenje vlada zato što Tajvan ima zalihe jeftinih i efikasnih kopnenih protivbrodskih raketa, sličnih raketama Neptun, koje je Ukrajina koristila da potopi krstaricu Moskva u Crnom moru.
Ipak moglo bi da se desi da Kina uz svoju brojčanu prednost jednostavno odluči da su gubici vredni toga, istakao je Tomas Šugart, bivši kapetan američke mornarice, a sada analitičar u Centru za novu američkku bezbednost.
„Tamo će biti stotine, ako ne i hiljade kineskih plovila, da se nađu na putu tajvanski projektilima“, rekao je on. Osim projektila, Kina bi mogla da se suoči i sa logističkim preprekama u iskrcavanju vojnika. Konvencionalna vojna mudrost smatra da napadačka snaga treba da nadmaši branioce 3 prema 1.
„Sa potencijalnom odbrambenom snagom od oko 450.000 Tajvanaca, Kini bi trebalo oko 1,2 miliona vojnika koji bi morali da se transportuju u oko nekoliko hiljada brodova“, rekao je Hauard Ulman, bivši oficir američke mornarice i profesor na Američkom mornaričkom ratnom koledžu.
Kineskoj monarici bi velike glavobolje zadale i američke snage koje budu poslate da brane ostrvo.
Američka mornarica vidi svoje nosače aviona i amfibijske jurišne brodove, mlaznjake F-35 i F/A-18, kao svoje koplje u Pacifiku i imala bi brojčanu prednost u ovoj oblasti.
SAD imaju ukupno 11 nosača aviona, u poređenju sa dva kineska. Međutim, samo je polovina spremna za borbu u ovom trenutku. Posebno zabrinjavajući su kineski DF-26 I DF-21D koje su pojedini kineski mediji označili kao „ubice nosača aviona“ i „prve balističke rakete na svetu sposobne da gađaju velika i srednja plovila“.
O’Brajen kaže da bi SAD bilo bilje da budu oprezne kada razmišljaju da šalju borbene nosače aviona blizu Kine.
„Ako vidite rat protiv druge države, vi ćete da ostanete daleko od obale“, rekao je.
Međutim, postoje i oni koji su sigurni u američko naoružanje. Džefri Anderson, komandant Udarne grupe tri nosača američke mornarice, nedavno je za CNN rekao da su njegovi brodovi i više nego spremni da se nose sa vrstom projektila koji su pogodili krstaricu Moskva.
Analitičari kažu da će Kina verovatno tražiti prevlast u vazduhu rano u bilo kom sukobu. Direktorijum svetskih vazduhoplovnih snaga kompanije Flajt Global za 2022. godinu pokazuje da kina ima 1.600 borbenih avion u poređenju sa oko 300 tajvanskih. Direktorijum pokazuje da SAD ima više od 2.700 borbenih aviona, ali se oni nalaze svuda po svetu, dok su kinesku i blizini njenih granica.
U vazdušnom ratu, Kina će verovatno naučiti iz ruskih neuspeha na Ukrajinu i veća je verovatnoća da će oponašati „šok i bombardovanje koje je prethodilo invaziji SAD na Irak“.
Ali čak i vazduhu bi se Kina suočila sa poteškoćama. Neuspeh Rusije da brzo preuzme kontrolu nad nebom u Ukrajini u početku je zaprepastio mnoge analitičare. Neki to pripisuju jeftinim protivavionskim projektilima koje su zapadne vojske isporučile Kijevu.
Tajvan ima dogovor sa SAD o snabdevanju protivavionskim projektila Stinger i baterijama za raketnu odbranu Patriot. Takođe su uložena značajna sredstva u pogone sa proizvodnju raketa u poslednje tri godine.
Nedavna „ratna igra“ koju je vodio Centar za novu američku bezbednost zaključila je da bi se vazdušni sukob Kine i SAD verovatno završio u ćorsokaku. Tu se navodi blizina Kine Tajvanu u odnosu na to koliko je SAD udaljen od Tajvana.
Američke snage će se suočiti sa „tiranijom udaljenost“, jer je većina američkih snaga korišećnih u „ratnoj igri“ delovala sa Filipina koji su udaljeni 800 kilometara. Ratna igra je simulirala kineske snage koje za počinju svoju kampanju pokušavajući da unište najbliže američke baze na mestima kao što su Guam i Japan.
Kina ima rastući arsenal balističkih raketa kratkog, srednjeg i dugog dometa, koje mogu da dostignu daleke ciljeve. Godine 2020. Kina je imala 425 ovakvih raketa koje su mogle da pogode američke vojne baze.
Čak i u scenariju gde bi Kina bila voljna da preuzme rizike i kada bi uspela da dovede značajan broj svojih trupa na obalu, njene snage bi se tada suočile sa još jednom teškom bitkom.
Tajvan ima oko 150.000 vojnika i oko 2,5 miliona rezervista, a čitava njegova nacionalna odbrambena strategija zasniva se na suzbijanju kineske invazije.
Kao i Ukrajinci, i Tajvanci bi imali prednost domaćeg terena, poznavali bi teren i bili bi veoma motivisani da ga brane. Kineska vojska bi trebala da pronađe pristojno mesto za sletanje, koje je idealno blizu i kopna i strateškog grada kao što je Tajpej sa obližnjim lukama i aerodromskim objektima. Stručnjaci su otkrili kojih 14 plaža bi odgovaralo planu, a Tajvan dobro zna koje su to plaže. Njihovi inženjeri već decenijama kopaju tunele i bunkere kako bi zaštitili to područje.
Tajvanske trupe bi u slučaju takvog napada bile relativno sveže u poređenju sa kineskim, koje bi bile iscrpljene od putovanja i morali bi još da se probijaju kroz ravnice i planine, kako bi se domogli prestonice Tajvana.
Kineske trupe ne bi mogle da budu bačene iz vazduha na Tajvan jer im nedostaju podobranci. Takođe imaju nedostatak iskustva na bojnom polju. Poslednji sukob su imali 1979. godine, kada je Kina vodila kratak rat sa Vijetnamom.
PROČITAJTE JOŠ:
Boni Glejzer, direktorka azijskog programa u Nemačkom Maršal fondu SAD ističe da bi kineska vojska mogla da pretrpi velike gubitke ako zaista napadne Tajvan. Isto tako, nemaju samo kineske snage nedostatak iskustva u borbi. Slično je i sa tajvanskim, a isto tako postoje i rupe u iskustvu SAD.
Glejzer ističe da je malo verovatno da će doći do kineske invazije na Tajvan.
„Mislim da ne postoji puno poverenje da može da se zauzme i kontroliše Tajvan“, rekla je ona.
„Rat u Ukrajini naglašava neke od izazova sa kojima bi Kina mogla da se suoči. Svakako je teško pokrenuti rat preko vodene površine nego preko kopnenih granica kao što je slučaj sa Rusijom u Ukrajinom“, rekla je.
Takođe smatra da snažan ukrajinski otpor da je razlog Tajvanu da se bori za svoju zemlju.
„S obzirom na to kako je Ukrajina pokazala veoma visok moral i spremnost da brani svoje slobode… mislim da će to verovatno promeniti računicu ne samo vojnih lidera u Kini, već i samog Si Đinpinga“, dodala je.
BONUS VIDEO: Ruska vojska patrolira Severodonjeckom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar