0
Raspoloženje u Marijupolju se „dramatično promenilo“, kažu stanovnici koji su mislili da će Rusija ostati zauvek, ali sada očekuju brzu ukrajinsku vojnu ofanzivu kako bi ponovo zauzeli grad.
U nizu anonimnih intervjua za Gardijan, ljudi su rekli da je Marijupolj pretvoren u sumornu verziju Sovjetskog Saveza otkako su se poslednji ukrajinski branioci koji su se skrivali u čeličani Azovstal predali ruskim trupama pre godinu dana.
„Osećam se kao da sam upao u neku strašnu potopljenu i potlačenu kolektivnu farmu. Prodavnice su primitivne, a cene astronomske“, rekao je jedan. „Grad nije onaj koji sam poznavao. Narod nije isti. Sve se menja. Imam stalni osećaj da želim da idem kući.”
Oni su rekli da su se ruske zastave vijorile iznad opštinskih zgrada, da su vojnici bili vidljivi na ulicama, a portreti Vladimira Putina i lidera samoproglašene republike u Donjecku Denisa Pušilina visili su na zidovima kancelarija i škola, prenosi Gardijan.
Okupacione vlasti su srušile više od 300 stambenih blokova koji su uništeni kada su ruske snage opkolile i uništile grad. Centar je sada bio „prazna pustoš“, rekao je stanovnik. „Meni to izgleda užasno. Ima kratera. Sve je unakaženo.”
Stanovi su davani saradnicima. Popravljeno je nekoliko petospratnica, uglavnom struja, gas i druge usluge.
Neki stanari su se držali u porušenim devetospratnicama predviđenim za rušenje, bez grejanja i svetla. Drugi su bili primorani da se usele u prepune spavaonice, gde su muževi i žene bili razdvojeni i smešteni u istopolne sobe.
„Uslovi u hostelima su loši. Ljudi ne žele da napuste svoja imanja jer su zabrinuti zbog pljačke“, rekla je jedna osoba.
Marijupolj je nekada bio cvetajuća evropska metropola i luka na Azovskom moru, u regionu Donjecka na istoku Ukrajine. Bio je dom za 480.000 ljudi. Godine 2014. Moskva i njeni naoružani zastupnici nakratko su zauzeli grad. Prethodna linija fronta bila je devet milja (15 km) od centra, preko pejzaža porušenih primorskih sela.
Uoči potpune invazije Rusije prošle godine, javno mnjenje u Marijupolju bilo je podeljeno 50/50 između onih koji su podržavali Kijev i onih koji su simpatisali Putina, rekli su sadašnji i bivši stanovnici. U proleće 2022. godine oko polovine gradskog stanovništva je pobeglo u oblasti pod kontrolom ukrajinske vlade i evropske zemlje.
Stanovnici su tvrdili da je broj poginulih u gradu bio 100.000-120.000 – što je znatno više od zvaničnog broja od 21.000 koji je dala vlada Vladimira Zelenskog. Jedna osoba je rekla da je stradalo 25 odsto do 30 odsto njihovih prijatelja i poznanika.
Oko 120.000 prvobitnih stanovnika Marijupolja je preživelo i još uvek živi u gradu. Od toga, oko 20 odsto je podržavalo ukrajinske oružane snage i čekalo je oslobođenje, rekao je jedan stanovnik.
„Mislim da je neophodno da se zadržimo“, objasnila je osoba. Ostalih 80 odsto podeljeno je podjednako između ljudi koji su bili ravnodušni prema politici i onih koji su podržavali Rusiju i novu upravu grada.
„Ova poslednja grupa je sada većina“, rekao je jedan stanovnik. „Veoma se plaše kontraofanzive“.
Nastavili su: „Raspoloženje u Marijupolju se dramatično promenilo. Pre godinu dana svi su mislili da će Rusija pobediti. Nije bilo drugog scenarija. Sada čak i oni koji podržavaju Putina shvataju da se nešto dešava i da bi Rusija mogla da izgubi“.
„Oni se plaše da će doći do bitke. Shvatili su da su gotovi kada teritorija ponovo postane ukrajinska. Moraće da napuste svoje domove i zauvek odu u Rusiju“, navodi se.
Stanovnici procenjuju da se oko 50.000 Rusa preselilo u Marijupolj, iz Moskve, Sankt Peterburga, Samare i drugih gradova.
„Ovi nemaju pojma šta se dogodilo. Gledaju propagandu na TV-u i misle da smo spaseni od neonacista“, rekla je jedna osoba.
U međuvremenu, Kremlj je indoktrinirao mlade ljude u gradu. Škole i vrtići su ponovo otvoreni po ruskom nastavnom planu i programu, a ukrajinski jezik je bio zabranjen.
„Ispiranje mozga je veoma snažno“, rekla je jedna osoba. „Deci kažu da je ruski predsednik najbolji, a Ukrajina je puna loših ljudi i fašista. To je kao SSSR. Postoje vanzemaljske parole. Samo matematika i fizika su nepromenjeni“.
Natalija Dedova, novinarka iz Marijupolja čiji je suprug Viktor, TV kamerman, ubijen u ruskom granatiranju, rekla je da su nezavisni ukrajinski kanali zatvoreni. Nova stanica, M24, emituje promoskovske vesti, rekla je ona. Neke od bivših kolega njenog muža otišle su da rade za ruske medije.
„Bila sam šokirana. Oni su ljudi velikih ambicija i malo talenta“, rekla je ona.
Godinu dana nakon ruskog preuzimanja, bilo je malo znakova ukrajinske partizanske aktivnosti, priznali su stanovnici.
„Nisam naišao na to. Ljude hapse, muče i odvode”, rekao je jedan sadašnji stanovnik. Izlazak iz grada bio je moguć samo preko Rusije – skupo i rizično putovanje. Ruska špijunska agencija FSB proveravala je svakog ko je pokušao da izađe, proveravajući telefone da li ima znakova proukrajinskih aktivnosti.
„Ako nešto otkriju, zadržaće vas. Nije neuobičajeno da FSB ispituje ljude po osam, 10, pa i po 16 sati“, rekao je jedan stanovnik i dodao da su ostali u Marijupolju da brinu o svojim starim babama i dekama, nakon što im je otac ubijen tokom ruske blokade.
„Ostati ili otići je veoma bolno pitanje. Ja imam porodicu. Ne mogu da ih ostavim“, rekao je.
Većina je prihvatila ruske pasoše. Bez njega je bilo nemoguće dobiti penziju, pristupiti medicinskim uslugama ili čak kupiti ili prodati automobil, kažu stanovnici. Stariji su primali penziju od 10.000 rubalja (100 funti) mesečno.
„Živimo štedljivo. Hleb, voda, malo kobasice. To je to. Ne možemo sebi priuštiti luksuz“, rekao je jedan stanovnik.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
3
U martu se pojavio Putin da poseti Marijupolj, vozeći se kroz grad noću. Prošao je pored znamenitosti, uključujući pozorište gde je u ruskom vazdušnom napadu poginulo do 600 ljudi, među kojima su bila i deca. Upitan da li su videli Putina, jedan stanovnik je odgovorio: „Ne. Samo pročitajte šta su objavili ruski blogeri.” Dodali su: „Bila je to predstava, izborna kampanja, kao i uvek“.
Ostaje da se vidi da li dugo očekivana kontraofanziva Ukrajine može da stigne do Marijupolja. Grad je udaljen samo 88,5 kilometara od ruske granice, 740 km od Kijeva i daleko od sadašnje linije fronta. U međuvremenu, oko 2.000 od 2.500 branilaca Azovstal ostaje u ruskom zarobljeništvu godinu dana nakon što su zarobljeni. Pet stotina je zamenjeno za ruske zatvorenike i pušteno.
Ako Kijev ponovo zauzme Marijupolj, gradu će biti potreban veliki program rekonstrukcije i razvoja. Dedova – koja je pobegla sa sinom nakon što joj je muž ubijen 11. marta 2022. – rekla je da će ponovno osvajanje biti „trešnja na torti“. Ali upozorila je: „To će biti poslednje mesto koje ćemo osloboditi. Rusi su sve uništili. Toliko ljudi je umrlo. Biće kao u Černobilju, mesto duhova.”
Jedan sadašnji stanovnik rekao je da su nedavno posetili plažu u Marijupolju, nekada popularnu rekreativnu zonu gde bi se porodice i parovi leti kupali i opuštali, pored talasa i marine.
„Išla sam sa svojom sestrom. Niko nije bio tamo. Bio je potpuno prazan. Svi se plaše da bi moglo biti granata ili mina. S jedne strane bilo je strašno, s druge strane, kul biti sami. Došlo mi je da plačem“, rekla je.
BONUS VIDEO: Velikom vojnom paradom obeležen Dan pobede u Moskvi