Solni Palsdotir uzalud pokušava da oponaša zvuk koji se pojavio ispod njenog doma pre nego što je pobegla u petak uveče. "Bilo je kao da dolazi neka divlja životinja, kao da je lav i naravno videli smo kako se zemlja pomera", kaže ova učiteljica i fotograf.
Pošto je proživela niz zemljotresa i tri godine vulkanskih erupcija, Solni je planirala da skuva mirnu večeru za svog sina i trudnu snaju. Ali kada je 53-godišnjakinja čula taj zvuk, znala je da je vreme da pobegne, piše Gardijan.
Svih 3.800 stanovnika islandskog grada Grindavik evakuisano je u jednoj noći.
„Imala sam loš osećaj. Rođena sam u Grindaviku i od malena sam navikla na zemljotrese, ali ovo je bilo nešto sasvim drugačije“, kazala je ona.
Vulkanski sistem Fagradalsfjal, eruptirao je tri puta u poslednje tri godine nakon što je „spavao“ osam vekova. Ali uzrok najnovije erupcije bio je drugačiji. Počelo je 25. oktobra na Sundnuku, pukotini od oko tri do pet kilometara ispod Grindavika. Geolozi nisu mogli da procene na kojem će mestu tačno doći do erupcije.
Pukotine koje je izazvala erupcija počele su da se pojavljuju na putevima, a iste su oštetile i brojne domove.
Jedna grupa meštana navodi kako se neće nikada vratiti u Grindavik, dok su drugi, uprkos traumi, odlučni da se vrate nazad.
Ipak, život se nastavlja. Solniino sedmo unuče rođeno je u bolnici u sredu i pronašla je novu školu za svoja dva mlađa sina. Međutim, privremeni dom jš uvek nisu pronašli.
Solni posebno zabrinjava kako će proces naglog preseljenja uticati na njenog sina, koji ima Daunov sindrom, jer su mu meštani Grindavika „porodica“.
Šef odeljenja za informisanje i marketing u Grindaviku, Kristin Marija Birgisdotir (43), kupila je novi stan u gradu pre samo mesec dana nakon što se razvela. Sada traži neko privremeno mesto za život za nju i svoje troje dece.
Sva njena porodica, prijatelji i kolege žive u Grindaviku i sama pomisao na ideju da se ne vrate je „nezamisliva“.
„Ali, naravno, vaš dom bi trebalo da bude sigurna zona. Želite da budete bezbedni, a ako ne možete da se osećate bezbedno u svojoj kući, onda je to težak život“, kaže ona.
Mnogi stanovnici uopšte neće imati gde da odu, posebno članovi imigrantske zajednice u gradu, kaže direktorka biblioteke Grindavik Andrea Evarsdotir.
Ova 46-godišnjakinja bila je u Rejkjaviku u petak uveče, ali je uspela da se vrati u Grindavik kako bi uzela svoje tri mačke i lekove. „Osećala sam se kao da sam u distopijskom romanu“, kaže ona.
U početku je mislila da će zemljotresi da prestanu, kao što je bio slučaj ranije. Ali kada je videla slike, shvatila je da je siutacija mnogo gora nego što je mislila.
„Biti prepušten na milost i nemilost nečemu tako moćnom i nepredvidivom je nadrealno. Znati da je moja kuća i dalje tu i da je moje radno mesto još uvek tu i da bi sve to u trenutku moglo da nestane, veoma je poražavuće i traumatično. U petak sam imala posao sa punim radnim vremenom, volela sam svoj stan, a sada nemam ni jedno ni drugo“, kaže ona.
Ako do erpucije vulkana ipak ne dođe, Andrea smatra da to ne mora da znači da će ljudi želeti da se vrate u Grindavik, jer sada postoji to saznanje da žive iznad jezgra vulkana.
Pročitajte još...
David Ingi Bustion (31), čija porodica živi u gradu već tri generacije, rekao je da će se vratiti u Grindavik bez obzira na sve. Ali arhitekta i urbanista, čija porodica radi u ribarskoj industriji, kaže da će traume kroz koje su ljudi prošli zahtevati dug oporavak.
Prema njegovim rečima, već sad se vide znaci posttraumatskog stresa.
„Uvek možemo da obnovimo (grad), prilično smo dobri u tome (na Islandu). Ali ono što nam je često nedostajalo je emocionalna obnova i shvatanje da je u pitanju veliki šok koji će imati dubok uticaj“, smatra David.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar