0
Predsednik SAD, Donald Tramp, prema sopstvenim rečima, ima jasan plan za predstojeći samit sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o ratu u Ukrajini. Ako zaista postupi onako kako je najavio, nema razloga za paniku niti za “dizanje kose na glavi”.
Na konferenciji za novinare u Beloj kući, u svom prepoznatljivom otvorenom stilu, Tramp je istakao da neće praviti dogovor sa Putinom bez učešća Ukrajine. „Neću praviti dogovor. Nije na meni da ga postignem“, rekao je. Umesto toga, želi da proveri da li dogovor uopšte može da se postigne. „Verovatno ću u prvih dva minuta znati da li dogovor može da se napravi“, naveo je. Ako proceni da je to moguće, sledeći sastanak bi, prema njegovim rečima, bio sa Volodimirom Zelenskim i Putinom, ili sa obojicom uz njegovo prisustvo. „Biću tu ako me budu trebali, ali želim da organizujem sastanak između ta dva lidera“, dodao je, piše Vašington Post.
Tramp je takođe naglasio da ne namerava da trguje ukrajinskom teritorijom u zamenu za prekid vatre, odbacujući poređenja sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine, kada je britanski premijer Nevil Čembrlen prepustio Hitleru Sudete.
PROČITAJTE JOŠ:
Naprotiv, tvrdi da želi da Ukrajini vrati deo teritorija koje je Rusija zauzela. „Oni su uzeli vrlo vrednu teritoriju… mi to zovemo ’zemlja uz more’“, rekao je, dodajući da će proveriti da li su mogući „razmeni zemljišta“. Ako Putin očekuje da mu Tramp preda velika područja koja nije osvojio na bojnom polju, bez da vrati išta zauzeto, mogao bi se iznenaditi.
Tramp smatra da ima ekonomski pritisak kao adut i namerava da ga iskoristi. „Njihova ekonomija trenutno ne ide dobro“, rekao je. Nedavno je najavio povećanje carina Indiji na 50% zbog kupovine ruske nafte, a razmišlja i o sličnim sekundarnim carinama. „Ne pomaže im kada američki predsednik kaže njihovom najvećem ili drugom najvećem kupcu nafte da ćemo uvesti 50% carinu ako kupuju iz Rusije. To im je bio veliki udarac“, istakao je.
Tramp ne gaji iluzije o Putinovim ambicijama. „Postoje oni koji veruju da Putin želi celu Ukrajinu. Ja sam jedan od njih“, rekao je, dodajući da to neće dozvoliti. „Reći ću mu – moraš da okončaš ovaj rat“.
Glavna opasnost za Trampa na samitu je Putinova strategija odugovlačenja. Putin zna da je Tramp spreman da uvede ozbiljne ekonomske udare i zato može pokušati da ga uvuče u beskonačne pregovore, slično kao što su tekli razgovori sa Iranom koje je Tramp odbacio. Tokom tog procesa, Tramp bi bio manje sklon da pojača sankcije ili poveća vojnu pomoć Ukrajini.
Putin bi mogao da ponudi ideju o „razmeni teritorija“, ali da naglasi kako su takvi dogovori složeni i dugotrajni, dok bi od Zelenskog zahtevao nerealne ustupke, poput demobilizacije i razoružanja. Cilj bi bio kupovina vremena.
Da bi izbegao ovu zamku, Tramp bi morao da ostane čvrst u stavu da je neophodno trenutno primirje. Tek nakon što se borbe zaustave, može se razgovarati o teritorijalnim pitanjima. Delimično ili sektorsko primirje bilo bi, prema ovoj logici, još gore od potpunog izostanka dogovora, jer bi Rusiji dalo vojnu prednost – oslobađajući snage da se koncentrišu na područja gde želi napredak.
Trampova poruka Putinu trebalo bi da bude jasna: „Zaustavi ubijanje sada, pa ćemo razgovarati o ostalom“. Ako Putin odbije, Tramp bi mogao da se povuče iz pregovora, uvede dodatne carine na ruski energetski sektor i poveća isporuke oružja Ukrajini, finansirane uz pomoć NATO saveznika. Na pitanje šta bi uradio ako Putin ne prekine rat posle susreta, Tramp je odgovorio: „Postoji mogućnost vrlo ozbiljnih posledica“.
Ne bi mu to bio prvi put da prekine pregovore sa protivnikom koji ne pokazuje ozbiljnost. Godine 2019, kada je postalo jasno da Kim Džong Un nije spreman za dogovor, Tramp je prekinuo razgovore i vratio se u Vašington, poručivši: „Ponekad morate da odete, i ovo je bilo jedno od tih vremena.“ Rekao je da je spreman isto da uradi i na Aljasci. „Možda ću reći: puno sreće, nastavite da se borite. Ili ću reći: možemo da napravimo dogovor“.
Istorija, podseća Tramp, često nagrađuje američke predsednike koji znaju da napuste loš dogovor. Na samitu u Rejkjaviku 1986. godine, Ronald Regan je želeo nuklearni sporazum sa Mihailom Gorbačovim, ali je odbio zahtev da se odrekne svog programa „Strategic Defense Initiative“. Regan je otišao sa sastanka – potez koji je kasnije smatran jednim od ključnih trenutaka njegovog mandata i koji danas, prema Trampu, omogućava razvoj njegovog predloženog „Zlatnog kupola“ odbrambenog sistema.
Za Trampa, uspeh na Aljasci značio bi trenutno primirje koje zaustavlja krvoproliće, uz dogovor o nastavku pregovora o trajnom rešenju. Sve ostalo, smatra, vodilo bi u mesece praznih razgovora – upravo onoga što Putin priželjkuje.
