1
Asteroidi ili planetoidi su kamena ili metalna nebeska tela prečnika većeg od metar, koji samostalno ili u grupama sličnih tela obilaze oko Sunca. Upravo jedan takav je u sredu ušao u Zemljinu atmosferu i eksplodirao, a ovaj događaj na nebu zabeležen je i kamerom.
Iznad ostrva Luzon na Filipinima je izgoreo asteroid koji je otkriven samo nekoliko sati pre nego što je ušao u Zemljinu atmosferu. Asteroid razmere jednog metra otkrio je projekat NASA „Katalina Skaj Survej“, pa je odmah bilo jasno da zbog svoje veličine ne predstavlja nikakvu pretnju, odnosno da će izgoreti u atmosferi.
Zanimljivo je to da je ovo tek deveti put u istoriji da je NASA otkrila asteroid pre nego što je on zapravo došao do Zemlje.
Evropska svemirska agencija (ESA) kaže da asteroid od jednog metra u proseku udari u Zemlju svake dve nedelje. Baš zbog ovog podatka i visoke tehnologije u 21. veku, zvuči malo neobično da najčešće dolazak asteroida ne može da se predvidi.
Naučnici iz NASA-e i drugih svemirskih agencija koriste različite tehnike za otkrivanje asteroida pre nego što dođu blizu Zemlje. Jedan od glavnih metoda je upotreba teleskopa koji skeniraju noćno nebo u potrazi za objektima koji se kreću brže od zvezda. Ovi teleskopi često rade u sklopu programa kao što je NASA-in „Near-Earth Object Observations“ (NEOO) program.
PROČITAJTE JOŠ:
Kada teleskop otkrije objekat koji bi mogao biti asteroid, informacije o njegovom putanji i brzini se upotrebljavaju za izračunavanje da li bi mogao da se približi Zemlji. Takođe, koriste se radarski sistemi za precizno merenje putanje asteroida, čime se poboljšava tačnost prognoza.
Naučnici takođe analiziraju podatke sa svemirskih misija i teleskopa koji koriste različite spektre svetlosti, kako bi bolje razumeli sastav asteroida i potencijalni rizik koji predstavljaju. Kroz kombinaciju ovih metoda, naučnici mogu identifikovati potencijalne pretnje i razviti strategije za zaštitu Zemlje.
Zbog složenosti procesa, velike brzine asteroida ili slabe vidljivosti, često se dešava da naučnici ne uoče asteroid na vreme, tačnije, uoče ga tek kada dođe do Zemlje.
Primer opasnosti koju predstavljaju mali asteroidi i komete je objekat koji je 2013. prodro u Zemljinu atmosferu u blizini ruskog grada Čeljabinska.
Smatra se da je bio prečnika 20 metara i težio 18 tona. Eksplodirao je u atmosferi izazvavši ogromnu eksploziju u kojoj je povređeno više od 1.500 ljudi.
Čeljabinski meteor je najveći svemirski objekat koji je ušao u Zemljinu atmosferu u poslednjih sto godina, no niko nije video da dolazi. Prišunjao nam se iz smera Sunca, sve dok nije bilo prekasno da se bilo šta preuzme kako ne bi došlo do katastrofe.
Asteroidi su mala kamena nebeska tela, manja od planeta, koja lebde u međuplanetarnom prostoru.
Pretpostavlja se da su asteroidi ostaci formacija planeta od pre oko 4,5 miliona godina, a ovaj naziv dao im je Vilijem Heršel još 1802. godine.
Pretpostavlja se da postoji oko milion asteroida u Sunčevom sistemu koji bi mogli da, padom na Zemlju, unište neki grad. Ipak, ljudi su otkrili samo oko 10.000 njih.
Najveći asteroid je Ceres, sa prečnikom od oko 945 kilometara, koji je 2006. godine dobio status patuljaste planete.
NASA trenutno prati aktivnosti više od 1.600 asteroida koji su označeni kao potencijalno opasni, iako su šanse da neki od njih padne na Zemlju gotovo nikakve.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
