Kako klima utiče na širenje korone

April jeste mesec kada se sezonski grip povlači i njemu jeste svojstveno da slabi sa rastom temperatura, ali sa koronavirusom se, po svoj prilici, neće dogoditi isto. Većina studija je otkrila slabe dokaze da će visoke temperature i vlaga da pobede virus, piše Boston Globe.“Svi se nadamo da će, ako već ne možemo da uradimo nešto povodom toga pre juna, on sam nestati”, navodi Dejvid Volt, profesor patologije na Harvardovoj školi medicine. “Ali, sve naznake iz drugih delova sveta nagoveštavaju sasvim suprotno.”Nedavni izveštaj američke Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine umanjio je uticaj toplog vremena na koronavirus, zaključujući da “možda neće dovesti do značajnog smanjenja” širenja, barem ne samog po sebi. Izveštaj, čiji je autor Volt, objavljen ranije tokom meseca u Beloj kući, utvrdio je da je najbolja odbrana usvajanje velikih javnozdravstvenih akcija, kao što su socijalno distanciranje i stvaranje što šireg kolektivnog imuniteta.U izveštaju se navodi i da postoje ograničeni i ponekad potpuno suprotni dokazi zasnivani na preispitivanju studija širom sveta o uticaju vremenskih faktora na koronavirus. Ali to nije dalo veliku težinu tvrdnjama da se Covid-19 manje efikasno širi u toplijim krajevima.“S obzirom na to da zemlje koje su trenutno u letnjem podneblju, poput Australije i Irana, imaju brzo širenje virusa, ne treba pretpostavljati da će se smanjivati broj slučajeva sa povećanjem vlažnosti i temperature na drugim mestima”, kaže on.Jedino je izvesno da je još uvek prerano da bismo sa sigurnošću znali kako će novi koronavirus da reaguje na promenu godišnjih doba, niti da li će preći u sezonsku bolest. Da bismo to znali, morali bismo da pratimo slučajeve u jednom mestu tokom cele godine – što, logično, za sada nije bilo moguće uraditi.

Za sada postoje neki dokazi koji idu u prilog tome da se koronavirus lakše širi u hladnijim, suvljim klimama. Jedno istraživanje je pokazalo da zemlje u kojima je došlo do najvećeg lokalnog širenja virusa imaju nižu prosečnu temperaturu od zemalja sa manjim brojem slučajeva.Druga studija, u kojoj je ispitano 100 kineskih gradova u kojima je bilo više od 40 slučajeva Covida-19, donosi slične podatke – što su više temperatura i vlažnost vazduha, to je stopa prenošenja virusa manja. Isti zaključak donosi još jedno istraživanje u koje je BBC imao uvid, a koje pokazuje da, iako su se slučajevi koronavirusa pojavili širom sveta, izgleda da su posebno koncentrisani u “relativno hladnim i suvim regijama”. Ili je makar takav slučaj bio do 23. marta, do kada je ovo istraživanje trajalo.Međutim, grupa naučnika iz Škole za higijenu i tropsku medicinu u Londonu istakla je da se virus sada proširio po celom svetu, “kroz sve klimatske zone, od hladnih i suvih, do toplih i vlažnih regija”.Ipak, kako bi se realno sagledao uticaj vremena na širenje virusa, važno je napomenuti da tropske regije koje su blizu ekvatora generalno ne pokazuju sezonalnost kada su virusi u pitanju. Dok se na severnoj i južnoj hemisferi, na primer, jasno vidi da postoje sezone gripa, koje su u skladu sa vremenskim prilikama, tropske zemlje to ne pokazuju. Budući da se neke od zemalja sa toplom i vlažnom klimom u kojima je došlo do širenja koronavriusa nalaze blizu ekvatora – Malezija i Kongo, na primer – možda ih ne treba uzimati kao primer za dokaz (ne)postojanja sezonalnosti novog virusa.Definitivno je i dalje misterija kako toplo vreme utiče na koronavirus i šta će se dešavati u narednih nekoliko meseci.Dr Piter Hotez, dekan Nacionalne škole za tropsku medicinu na Medicinskom fakultetu Bejlor u Hjustonu, rekao je da su takva poređenja vremena i infekcija vrlo klimava.“Čak i ako se ispostavi da je koronavirus vrlo osetljiv na vrućinu, morali bismo da kažemo ljudima da tokom paklenih vrućina ne uključuju svoje klima-uređaje”, kako bi imali koristi od visokih temperatura, rekao je profesor Valt sa Harvarda. A to će biti vrlo teško.