3
Vladimir Putin je pre 25 godina kritikovao „glupost“ Rusije zbog oduzimanja Krima od Ukrajine i osudio zastarelo „imperijalno nasleđe“ Moskve, prema ponovo objavljenom intervjuu. Tadašnji premijer – tek dva meseca na funkciji pod predsednikom Borisom Jeljcinom – izjavio je TV voditelju Aleksandru Ljubimovu, sinu bivšeg sovjetskog špijuna Mihaila Ljubimova, da „ne želimo da zauzmemo Krim – to je apsolutna glupost“.
Međutim, Putin, koji je u međuvremenu postao predsednik i koji je često optuživan za namještanje izbora i eliminaciju protivnika, zauzeo je Krim 2014. godine, a potom i delove istočne Ukrajine. Njegova vojna intervencija iz 2022. godine gurnula je Evropu u njen najveći sukob od Drugog svetskog rata, kada je pokušao, ali nije uspeo, da pokori čitavu Ukrajinu.
PROČITAJTE JOŠ:
Snimak intervjua, koji je nedavno postao viralan na TikToku i društvenoj mreži X, prikazuje Putina kako odgovara na pitanje Ljubimova 9. oktobra 1999. godine: „Ne sviđa nam se što Ukrajina želi da uđe u NATO. Da li ćemo zauzeti Krim ili je problem u novcu – gasu, šećeru? Šta je naš glavni problem sa Ukrajinom?“ Tada 47-godišnji Putin je insistirao: „Ne želimo da uzmemo Krim, to je apsolutna glupost. Ako počnemo da uzimamo nešto od drugih, sigurno ćemo nešto i izgubiti.“
Publika je aplaudirala, a Putin je nastavio: „Ako počnemo sa teritorijalnim preraspodelama na postsovjetskom prostoru, nikada se nećemo oporaviti od toga. Imamo 400 spornih teritorija unutar Ruske Federacije – želim da svi to znaju.“ Što se tiče sporova s Ukrajinom oko gasa i šećera, rekao je da su to „sporedna pitanja“.
Putin je tada osudio rusku sklonost ka imperijalizmu, ističući: „Glavni problem je teško imperijalno nasleđe Rusije.“ Takođe je kritikovao percepciju da je Rusija i dalje imperija, govoreći: „Svi misle da je Rusija ostala imperija, ali to jednostavno nije istina.“
Ove izjave kontrastiraju sa Putinovim aktuelnim stavovima. Prema izveštajima, u julu je objavljen mirovni plan koji sugeriše da je Putin spreman da deli suverenitet nad Krimom sa Ukrajinom. Pojavili su se izveštaji da je Putin poslao ministra unutrašnjih poslova Vladimira Kolokolceva u SAD sa predlozima za okončanje rata, koji je on sam započeo.
Prema tim izveštajima, Putinovi zahtevi uključivali su povlačenje Ukrajine iz Donjecka i Luganska, dok bi Rusija predala kontrolu nad nuklearnom elektranom Zaporožje. Takođe bi se razmatrala mogućnost vraćanja Hersonske i Zaporoške oblasti pod ukrajinsku kontrolu, dok bi Krim postao demilitarizovana zona sa zajedničkom upravom Rusije i Ukrajine.
Putinov režim je, tokom njegove vladavine, bio optuživan za uklanjanje njegovih najistaknutijih političkih protivnika. Boris Njemcov je ubijen 2015. godine, a Aleksej Navaljni, njegov najpoznatiji kritičar, preminuo je tokom izdržavanja zatvorske kazne. Mnogi veruju da je Putin lično odgovoran za njihove smrti.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, zajedno sa zapadnim liderima, okrivio je Moskvu za smrt Navaljnog, ističući to kao još jedan dokaz važnosti pobede nad Rusijom.
BONUS VIDEO: Vučić i Putin: Igre po sistemu toplo-hladno
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
