19
Ulog nikada nije bio veći u ratu između Ukrajine i Rusije. U nedelji u kojoj je sukob prešao prag od 1000 dana, zapadne sile značajno su pojačale ukrajinski vojni arsenal, dok je Kremlj izneo najozbiljnije pretnje nuklearnim napadom do sada.
Protekle nedelje je zabeležena najznačajnija eskalacija neprijateljstava kojoj je Ukrajina bila svedok od ruske invazije u punom obimu i označava novo poglavlje u skoro trogodišnjem ratu – ono u kojem su naglašeni neizvesnost i strah.
Kasno u nedelju uveče pojavile su se vesti da je odlazeći predsednik SAD Džo Bajden dao Ukrajini dozvolu za korišćenje raketa dužeg dometa ATACMS za napade na ciljeve unutar Rusije.
Ovaj potez označio je veliku promenu u politici Vašingtona, koji je mesecima odbijao zahteve Ukrajine za upotrebom raketa van njenih granica.
Nakon što je odluka procurela u javnost, Ukrajina je ispalila salvu raketa ATACMS na oblast Brjansk u Rusiji.
Kremlj je naveo da je ispaljeno šest raketa, od kojih je pet presretnuto, dok su anonimni američki zvaničnici tvrdili da je ispaljeno osam, a dve presretnute.
Bez obzira na tačne brojke, ovo je bio istorijski trenutak: američke rakete prvi put su pogodile rusku teritoriju u ovom ratu.
Zatim je u sredu Ukrajina lansirala britanske rakete “storm shadow” na ciljeve u oblasti Kursk u Rusiji, gde su ukrajinske trupe zauzele približno 600 kvadratnih kilometara ruske teritorije.
Prema nepotvrđenim informacijama, u napadu u Kursku je poginuo veliki broj severnokorejskih trupa.
Kasnije tokom nedelje, Bajden je odobrio upotrebu protivpešadijskih mina kao poslednji deo proširenog arsenala.
Jednostavne, kontroverzne, ali vrlo efikasne, mine su ključni deo ukrajinske odbrane na istočnom frontu, i očekuje se da će njihova upotreba usporiti rusko napredovanje.
Sa tri brze odluke tokom nekoliko ključnih dana, Zapad je poslao svetu jasnu poruku da njegova podrška Ukrajini neće nestati.
Pročitajte još:
19
20
39
Ako su zapadni saveznici Ukrajine ove nedelje podigli ulog, isto je učinila i Moskva.
U utorak, na 1000. dan rata, Putin je progurao promene u ruskoj nuklearnoj doktrini, snižavajući prag za upotrebu nuklearnog oružja. Nova doktrina sada predviđa da će se napad iz države bez nuklearnog oružja, ukoliko je podržan od nuklearne sile, smatrati zajedničkim napadom na Rusiju.
Kremlj je zatim otišao korak dalje lansiranjem nove vrste rakete – „orešnik“ – na ukrajinski grad Dnjipro, na ruskom poznat kao Dnjepar.
Putin je tvrdio da raketa putuje deset puta brže od zvuka i da „ne postoje načini za suprotstavljanje ovom oružju“.
U televizijskom obraćanju zemlji, ruski predsednik je upozorio da će američki sistemi protivvazdušne odbrane biti nemoćni da zaustave novu raketu.
Putin je takođe rekao da bi to moglo da se iskoristi za napad na bilo kog ukrajinskog saveznika čiji se projektili koriste za napad na Rusiju.
Moskva je Vašingtonu dala 30-minutno upozorenje na napad koji je pogodio fabriku oružja u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru.
Većina posmatrača slaže se da je ovaj napad bio upozorenje: da Rusija može, ako odluči, da upotrebi novu raketu za isporuku nuklearnog oružja.
U retkom televizijskom obraćanju u četvrtak uveče, ruski predsednik upozorio je da je rat „poprimio elemente globalnog sukoba“.
Ovu procenu podelio je i poljski premijer Donald Tusk, koji je izjavio: „Pretnja globalnim sukobom je ozbiljna i realna.“
SAD i Velika Britanija sada su više nego ikada uključene u rat, dok je angažovanje severnokorejskih trupa na strani Rusije u rat uvelo još jednu nuklearnu silu.
Severnokorejski lider Kim Džong Un izjavio je u četvrtak da pretnja nuklearnim ratom „nikada nije bila veća“, okrivljujući SAD za njihovu „agresivnu i neprijateljsku“ politiku prema Pjongjangu.
NATO je saopštio da su vanredni razgovori između alijanse i Ukrajine zakazani za utorak. Sastanak će biti održan na zahtev Ukrajine i okupiće se na nivou ambasadora.Istovremeno, ukrajinski parlament je otkazao zasedanje, dok su mere bezbednosti u glavnom gradu pojačane. Poslanici su naveli da postoji verodostojna pretnja napadom na vladine zgrade.
Zašto se sve ove promene dešavaju upravo sada? Verovatni razlog je dolazak novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, koji zvanično preuzima funkciju 20. januara.
Tokom kampanje, Tramp je obećao da će okončati rat u roku od „24 sata“.
Ljudi iz njegovog okruženja, poput novoizabranog potpredsednika Džej Di Vensa, nagovestili su da će to značiti kompromise za Ukrajinu, verovatno u obliku predaje teritorija u Donbasu i na Krimu.
To je u suprotnosti sa stavom Bajdenove administracije, čije odluke ove nedelje pokazuju želju da što više pomoći stigne do Ukrajine pre nego što Tramp preuzme funkciju.
Međutim, neki su optimističniji u pogledu ukrajinskih izgleda sa Trampom na vlasti.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da bi želeo da rat okonča „diplomatskim putem“ 2025. godine.
„Postoje odgovarajući koraci za to, oni su uključeni u našu formulu mira“, rekao je on novinarima na međunarodnoj konferenciji „Zrno iz Ukrajine“ o bezbednosti hrane u Kijevu.
Rekao je da je otvoren za sve predloge.
„Shvatamo da Rusija neće preduzeti sve ove korake. Ali postoji povelja Ujedinjenih nacija i nadamo se da će svi naši koraci zasnovani na povelji UN biti podržani od strane naših partnera. Otvoreni smo, ponoviću, i uzgred, prema liderima afričkih zemalja, Azije i arapskih država… spremni smo da vidimo njihove predloge. Takođe želim da vidim predloge novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Mislim da ćemo ove predloge videti u januaru. I mislim da ćemo imati plan da okončamo ovaj rat”, rekao je Zelenski.
Bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je za BBC ove nedelje: „Predsednik Tramp će nesumnjivo biti vođen jednim ciljem – da pokaže svoju snagu, svoje liderstvo… I da dokaže da je sposoban da reši probleme koje njegov prethodnik nije uspeo da reši.“
Kuleba je rekao da se strahuje da će Ukrajina postati „Trampov Avganistan“.
„Kao što je pad Avganistana ozbiljno narušio spoljnu politiku Bajdenove administracije, ako se scenario koji ste pomenuli dogodi pod Trampovom administracijom, Ukrajina će postati njegov Avganistan, sa jednakim posledicama. A mislim da to nije ono što Tramp želi.“
Ove nedeljne promene možda nisu početak eskalacije rata van kontrole, već borba za što jaču pregovaračku poziciju u potencijalnim budućim razgovorima o njegovom okončanju.