Da li je Bajdenova odluka upravo gurnula planetu ka Trećem svetskom ratu?

Ukrajina je dugo tražila dozvolu za korišćenje zapadnog oružja kako bi gađala ciljeve u Rusiji, ali su SAD i Velika Britanija oklevale zbog straha od eskalacije. Sada se to promenilo, a Ukrajina se navodno priprema za prve dalekometne napade već u narednim danima.

Dozvola za korišćenje ovih raketa ranije je razbesnela Vladimira Putina, koji je upozorio da bi, ako Zapad to dozvoli, to „promenilo samu prirodu sukoba“.

Putin je u intervjuu za državnu televiziju u septembru rekao: „To bi značilo da su NATO zemlje, SAD i evropske zemlje u ratu s Rusijom. Ako je to slučaj, uzimajući u obzir promenu prirode sukoba, donećemo odgovarajuće odluke na osnovu pretnji s kojima ćemo se suočiti.“

Ruska političarka izjavila je da će Sjedinjene Države rizikovati izbijanje Trećeg svetskog rata ako su zaista dozvolile Ukrajini da koristi američko oružje za napade na Rusiju.

Marija Butina, koja je bila optužena da je radila kao ruski agent u SAD, izjavila je da Bajdenova administracija „pokušava da maksimalno eskalira situaciju dok su još na vlasti i na funkcijama“.

„Gajim veliku nadu da će (Donald) Tramp poništiti ovu odluku ako je ona doneta, jer oni ozbiljno rizikuju početak Trećeg svetskog rata, što nije ni u čijem interesu", rekla je Butina.

Kakav bi mogao da bude uticaj?

Rakete će pomoći Ukrajini da gađa ciljeve unutar Rusije, najverovatnije najpre u oblasti Kursk, gde ukrajinska vojska drži preko 1.000 kvadratnih kilometara teritorije.

Zauzvrat, Ukrajina može da očekuje kontraofanzivu ruskih i severnokorejskih trupa u pokušaju ponovnog zauzimanja teritorije u Kursku.

Izveštaji sugerišu da je Rusija već premestila svoju vojnu opremu, poput aviona, na aerodrome dublje unutar svoje teritorije, predviđajući ovakvu odluku.

Moguće je da bi Rusija mogla da uzvrati Zapadu kada Ukrajina iskoristi dalekometne rakete protiv njih. Međutim, pretnje često ostanu neispunjene.

„Još u septembru sam rekao da nema razloga misliti da bi, nakon toliko praznih ruskih pretnji, proširenje upotrebe raketa koje su već u službi bilo poslednja kap koja bi izazvala samoubilački odgovor Kremlja. To je i dalje slučaj danas", rekao je stručnjak za Rusiju Kir Džajls za Metro.

Prema njegovim rečima, Rusija će nastaviti sa napadima na Ukrajinu.

„Standardna reakcija Rusije na bilo šta što uznemiri Kremlj ili ih iznenadi jeste intenziviranje napada na najranjivije u ukrajinskom društvu – što znači napade na bolnice, škole, tržne centre i ključnu nacionalnu infrastrukturu.“

Da li je Evropa spremna za potencijalnu rusku odmazdu?

Iako su šanse da Rusija direktno uzvrati Zapadu zbog omogućavanja Ukrajini da koristi dalekometne rakete male, ta mogućnost i dalje postoji.

„Evropa nije spremna jer je i dalje u stanju panike pri pomisli da je američka podrška odbrani Evrope, na koju se oslanjala poslednjih 80 godina, sada dovedena u pitanje", kaže Džajls.

U februaru ove godine, novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je sugerisao da možda neće odgovoriti na ruske napade na „slabije“ članice NATO-a koje ne izdvajaju dovoljno iz budžeta za odbranu.

Prema uslovima saveza, sve članice NATO-a moraju da troše 2% BDP-a na odbranu, ali su raniji podaci pokazali da samo zemlje istočnog bloka, Velika Britanija, Grčka, SAD i neke baltičke države ispunjavaju ovaj kriterijum.

„Tramp nije kriv za odbijanje zapadnoevropskih lidera da prihvate odgovornost za odbranu svojih zemalja, društava i naroda – sve što će učiniti jeste da ukaže koliko je ta odgovornost sramno zanemarena decenijama", kaže Džajls.

Da li bi Putin mogao da objavi rat NATO-u i započne Treći svetski rat?

Američki Institut za proučavanje rata (ISW) ranije ove godine naveo je da Rusija izgleda da se priprema za veliki sukob s NATO-om.

Član 5 NATO sporazuma predviđa da, ukoliko je neka članica NATO-a žrtva oružanog napada, svaki drugi član Saveza taj čin nasilja smatra oružanim napadom na sve članice i preduzima mere koje smatra potrebnim kako bi pomogao napadnutoj članici.

Dakle, ako bi neka članica NATO-a bila napadnuta – na primer, ako bi Rusija napala Veliku Britaniju – ostale članice bile bi obavezne da odgovore vojno prema uslovima saveza.

Ne treba zanemariti činjenicu da Kremlj od početka "specijalne vojne operacije" u Ukrajini svoj rat pokušava da predstavi kao borbu protiv imperijalističkog zapada.

Međutim, Putinu sada sigurno ne odgovara dalja eskalacija sukoba, posebno ne direktno suočavanje s NATO-om, kada se uzme u obzir da je Rusija pretrpela velike gubitke ljudstva u sukobima u Ukrajini.

U celu priču treba uvesti još jednu nepoznanicu – poteze Donalda Trampa. Još nije jasno kako će se u ovoj situaciji postaviti budući predsednik SAD-a koji je obećavao da će da okonča rat za "manje od 24 sata" a koji je pretio i da će prestati sa naoružavanjem Ukrajine.

Šta će se zapravo dogoditi, niko sa sigurnošću ne zna.