Kako je Grenobl postao zelena prestonica Evrope FOTO

Život 150.000 stanovnika Grenobla razlikuje se od svakodnevice ljudi u gradovima čiji prioritet nije zaštita životne sredine. U okviru projekta Puls Evrope novinari iz Srbije imali su prilike da svedoče mnogobrojnim navikama i praksama stanovnika Grenobla, kako bi njihov grad ostao na vrhu zelene Evrope.Koncept grada koji ima četiri eko-distrikta i 35 parkova počiva na tri koridora - zelenom (vegetacija), plavom (voda) i crnom (smanjena svetlost).

U mnogobrojnim parkovima u gradu, ali i žardinjerama i uopšteno zelenim površinama, priroda ni na koji način nije sputana. Svaka biljka cveta na sebi svojstven način, a princip ovog grada nije savršeno podšišano zelenilo, već prirodnost koja će omogućiti razvoj biodiverziteta. Kao jedna od mera za očuvanje biodiverziteta, buka u gradu je svedena na minimum. Tako nema glasne muzike u kafićima i restoranima, automobili na ulicama ne koriste sirene, a sredstva javnog prevoza proizvode drastično manje buke, jer su električna. Osvetljenje na ulicama i u gotovo svim objektima je smanjeno.

Da ovakav način života mogu da neguju sve generacije, dokazuje podatak da školske menze nabavljaju najmanje polovinu svojih proizvoda lokalno ili sa organskih farmi, dok je reciklaža jedna od prvih stavki u okviru zaštite životne sredine sa kojom se deca susreću u najranijem dobu.Grenobl je bio prvi francuski grad koji je usvojio klimatski plan 2005. godine. Zahvaljujući tome, emisija gasova i efekat staklene bašte smanjili su se za 25 odsto do 2016. godine, a naredni cilj je smanjenje emisije gasova za čak 50 odsto do 2030. godine.Prema planovima aktuelne vlasti, Grenobl će do kraja ove godine proizvoditi struje koliko njegovi stanovnici troše. Metropolitanska toplotna mreža, druga po veličini u Francuskoj posle Pariza, koristi 80 odsto obnovljive energije, sa ambicijom da do 2023. godine taj procenat bude 100 odsto.

Više od 200.000 stanovnika već reciklira svoj otpad od hrane ili to čini kod kuće da bi napravio kompost. Napravljen je investicioni plan od 20 miliona evra, koji će omogućiti da se do kraja ove godine znatno smanji količina otpada, dok će 70 odsto otpada koji postoji biti recikliran.Jedna od najvećih promena u prethodnih 17 godina jeste smanjenje broja automobila na ulicama, čija je prosečna brzina kretanja ograničena na 30 kilometara na čas. Ovim je Grenobl postao najveća zona u Francuskoj u kojoj je emisija gasova smanjena na minimum. Na ulicama je nemoguće videti vozilo koje se kreće brzinom većom od predviđene, pa pešaci ni na koji način nisu ugroženi u saobraćaju. Grad ima 475 kilometara biciklističkih staza, a u proteklih šest godina povećan je broj biciklista za 50 odsto. U gradu postoji 10.000 bicikala za iznajmljivanje, a, poređenja radi, Pariz, koji ima 15 puta više stanovnika od Grenobla, ima 20.000 bicikala za iznajmljivanje.

Gradonačelnik Erik Piol istakao je da na postignutim rezultatima može da zahvali građanima, koji su svojom svešću i trudom doprineli izuzetnim rezultatima koje je grad postigao u proteklom periodu.„Veliki je izazov iza nas, ali smo shvatili da svi moramo da delimo jedan cilj. Želeli smo da spojimo različite zajednice i da ostvarimo ambicije, a zapravo se svi borimo za život i protiv klimatskih promena. Jesmo uradili mnogo, ali smo sada zacrtali ciljeve do 2050. godine. Jedan od prioriteta je da do kraja godine struja bude potpuno dekarbonizovana u javnim preduzećima", objašnjava Piol.Uprkos tome što je drugi najgušće naseljeni grad u Francuskoj, Grenobl je zasadio više od 5.500 stabala od 2014. godine, a sada je cilj da se zasadi 10.000 stabala pre 2030. godine. Zvanični podaci kažu da je oko 50 odsto ovog grada prekriveno zelenim površinama, ali je to vidljivo i golim okom. Nemoguće je u Grenoblu napraviti više od deset koraka, a da ne vidite makar improvizovanu žardinjeru na ulici. Plan je da potpuna klimatska neutralnost bude postignuta do 2050. godine.To podrazumeva da postoji ravnoteža između emisije ugljen-dioksida i njegove apsorpcije iz atmosfere. Za postizanje nulte stope, sve emisije gasova moraju biti anulirane, što je za Grenobl, prema trenutnom stanju stvari, sasvim realna mogućnost.Svest i međusobna saradnjaDa ovakve dugotrajne promene nije moguće sprovesti bez učešća lokalne zajednice i vlasti, dokazuju mnogi primeri iz ovogodišnje Zelene prestonice Evrope.Zajednički napori o kojima je govorio gradonačelnik Piol ogledaju se u projektima u kojima učestvuju građani, ali i kompanije i mnoge druge institucije. Tako se kompanija "Šnajder elektrik", koja posluje i u Srbiji, zalaže za održivi vid vođenja biznisa. Poslovni kompleks u kom je smešteno sedište ove kompanije u Grenoblu oformljeno je tako da potroši 37 kilovat sati po metru kvadratnom svake godine, što je omogućeno ulaganjem u solarne panele, vetroturbine i senzore koji regulišu temperaturu i osvetljenje.

Još jedan primer saradnje koja je fokusirana na pomoć onima kojima je to najpotrebnije, uz brigu o zaštiti životne sredine, je projekat "Mašinerija". Reč je o grupi entuzijasta koji su se okupili sa ciljem da učine nešto dobro za svoju zajednicu, a sada broje oko 40 članova. "Mašinerija" je utočište koje podstiče angažovanje građana kroz umetničke radionice na kojima oni svoju staru odeću ili aparate popravljaju, kako bi mogli da ih koriste oni kojima su potrebni - po izuzetno niskim cenama.ONUS VIDEO Podrška Svetlane Bojković građanima i ekološkim aktivistima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podrkasvetlanebojkoviekolokimaktivistima-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3121390"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram