U francuskom gradu Grenoblu, koji je izabran za ovogodišnju zelenu predstonicu Evrope, pre dve godine započeo je eksperimentalni projekat koji bi mogao da odredi budućnost borbe za zaštitu životne sredine. U okviru projekta Puls Evrope Nova je imala priliku da iz prve ruke poseti ovaj grad i uveri se u efikasnost eksperimenta. Reč je o ABC zgradama, što je skraćeni naziv za autonomne zgrade za građane koje su u potpunosti energetski nezavisne. Iako je život u njima jedan veliki eksperiment i izazov, građani, koji su se u ove stanove uselili pre dve godine, ističu da je početak bio neobičan, ali je sada njihova svakodnevica zaštita životne sredine u gradu koji je njihov dom.

Četvrt Kembridž, u kojoj se nalaze eksperimentalne ABC zgrade, ušuškana je između dve reke. Lokalne vlasti su 2009. godine odlučile da se taj deo transformiše i postane središte naučnih istraživanja, ali i primer saradnje različitih sektora. Tako se rodila ideja o stanovima koji će spojiti građane u akciji očuvanja životne sredine. Izgrađeni su 2020. godine, a rezultat ovog eksperimenta biće rezimiran 2025. godine.

Stanovnici ovih samoodrživih zgrada su na početku projekta odabrani kako bi najbolje predstavljali ideju o energetski nezavisnim objektima. U pitanju su dve zgrade sa po 42 stana veličine 60 kvadrata. Cena života u ovakvom stanu je oko 600 evra mesečno, dok se tzv. socijalni stanovi u ovom zgradama izdaju po duplo nižoj ceni.

Na krovovima dve zgrade nalaze se solarni paneli, od kojih potiče i sva energija koju stanovnici koriste. Kišnica, jedan od najbitnijih segmenata ove ekološke priče, prikuplja se na krovovima i koristi za tuširanje i toalet. Pored stanova, koji se izdaju regularno, jedna zgrada je odvojena i za takozvane socijalne domove, odnosno daju se u zakup kategorijama stanovništva čije rente delom subvencioniše grad ili država.

Prema nepisanom pravilu u Grenoblu, oko 25 odsto stanova u svim zgradama moraju biti socijalni, a postoje kvartovi u kojima zgrade imaju i do 40 odsto socijalnih stanova.

Pored solarnih panela i kišnice, ove energetski nezavisne zgrade opremljene su i takozvanim pametnim radijatorima koji energiju skladiše i troše je u odgovarajućim trenucima. Kada su se prvi stanari uselili pre dve godine, dočekali su ih potpuno opremljeni stanovi, sa specifičnim kuhinjama usmerenim na očuvanje energije.

S obzirom na to da se za tuširanje i generalno čišćenje koristi kišnica, ono predstavlja neobični ritual za stanare, koji su se vremenom privikli na novi način života. Naime, kako bi se podstakla manja upotreba vode za tuširanje i ostale potrebe, po stanu se koristi 30 litara vode dnevno. Postoje senzori preko kojih se stanari upozoravaju koliko je vode potrošeno u vidu zelene, plave, ljubičaste i naposletku crvene boje, u slučaju da su potrošili više od dozvoljene količine.

Reciklaža je jedan od ključnih segmenata u autonomnoj zgradi, pa su u tu svrhu postavljene stanice za pravljenje komposta, odvajanje plastike i razvrstavanje đubreta. Ideja je da se u narednih nekoliko meseci uvedu i takse na otpad, po principu – što više otpada, to veća količina novca koju stanari moraju da plate.

Iako je projekat energetski nezavisnih objekata u početku izazvao mnogobrojne sumnje, deo građana je pristao da bude deo tog eksperimenta. Među njima je i porodica šesnaestogodišnjeg Bilel Uergija, koji se pre dve godine uselio u jednu zgradu. Ističe da je to bila ispravna odluka.

– Naš stan koristi samo solarnu energiju sa panela. Voda koju koristimo za toalet i tuširanje je prečišćena kišnica. Trudimo se da koristimo manje vode kad se tuširamo. Nije teško, ali znalo je da bude čudno. U početku mi je bilo najteže tuširanje, jer sam navikao da dugo budem u kupatilu. Sada sam svestan šta radim za planetu i ponosan sam na to. Definitivno bih izabrao ovakav način života. Iako je na početku čudno, na duže staze – ovo je bolje za nas kao ljude i građane planete – smatra ovaj šesnaestogodišnjak.

Sličnog mišljenja je i Lui Bulije (74), koji sam živi u jednom od energetski nezavisnih stanova.

– Ranije sam živeo na planini, a ovde sam došao, jer se moja ćerka porodila i hteo sam da joj budem bliže. Hoću da živim u zgradi koja ispunjava sve moje uslove – termičke, zvučne i da bude nezavisna. Čuli ste, verovatno, za tuširanje, to jeste drugačije, ali ja nikad nisam stigao do crvenog upozorenja. Imamo i baštu, svi stanovnici učestvuju u održavanju, imam dobre odnose sa komšijama. Ovde žive i porodice sa decom i svi su zadovoljni načinom života – istakao je Bulije.

BONUS VIDEO Ekološki incident kod Bora: Izlila se rudna pulpa i preti reci 

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram