0
Rusija je davne 2014. godine nezakonitno anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, a kako se sada čini, međunarodna zajednica predvođena Amerikom, praktično je pustila Vladimira Putina da se izvuče sa ovim potezom. Verovatno misleći da će se na tome zaustaviti, SAD i saveznici su uveli sankcije Rusiji koje praktično nisu uticale na zemlju, niti one koji su aneksiju izvršili. Sada, Amerika i Evropa plaćaju veliki ceh za grešku iz 2014. godine.
Amerikanac Džek Hanik je proveo godine otvoreno pomažući ruskom mogulu koji je bio pod američkim sankcijama od 2014. da uspostavi TV imperiju.
Dok je ruski lider Vladimir Putin pripremao svoje trupe za punu invaziju na Ukrajinu, Sjedinjene Države su tajno podigle optužnicu protiv Hanika. Nekoliko nedelja pre nego što su ruski projektili 24. februara 2022. zasuli Ukrajinu, američki zvaničnici su tiho uhapsili Hanika u Britaniji. Mesec dana kasnije, SAD su se trijumfalno hvalilile da je optužen i Konstantin Malofejev, ruski oligarh za kojeg se tvrdi da je zaposlio Hanika.
Tajming je očigledno imao nameru da pošalje poruku — Sjedinjene Države su se obračunavale sa onima koji pomažu invaziju Rusije na Ukrajinu. Ali to je takođe aktiviralo pitanje mnogih kritičara: Zašto Sjedinjene Države nisu procesuirale ove ljude godinama ranije? Na kraju krajeva, Rusija se već suočavala sa američkim sankcijama koje su uvedene nakon što je prvi put napala i okupirala ukrajinski Krim i druge regione 2014. godine – set kazni osmišljenih da odvrate dalju agresiju. Da je pokrenuto više slučajeva, tvrde kritičari, Putin bi možda bio obeshrabren da nastavi svoju invaziju velikih razmera 2022.
Pitanja o vremenskom rasporedu slučajeva pojavila su se u više navrata tokom revizije sprovođenja sankcija, kontrole izvoza i drugih kazni od strane Ministarstva pravde protiv Rusije. Istraživanje koje je sproveo Politiko je obuhvatilo stotine stranica sudskih spisa i drugog materijala, kao i razgovore sa više desetina bivših američkih zvaničnika sa ekspertizom za nacionalnu bezbednost i sprovođenje zakona.
Nalazi sugerišu da, iako je Vašington od 2014. godine uveo više rundi sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, Ministarstvo pravde pod administracijama Obame i Trampa nije dalo prioritet krivičnom gonjenju u vezi sa tim ratom.
Politiko je pronašao 14 krivičnih predmeta od januara 2014. do februara 2022. U stvari, kada je Hanikova optužnica predstavljena u martu 2022., Ministarstvo je reklamiralo to kao „prvu optužnicu za kršenje američkih sankcija koje su proizašle iz ruskog podrivanja demokratskih procesa i institucija u Ukrajini 2014.“.
Takva gonjenja u SAD su naglo porasla u mesecima od potpune invazije Rusije u februaru 2022. Tužioci su podneli najmanje 18 slučajeva koji uključuju optužbe protiv najmanje 39 ljudi. Ali evidencija takođe pokazuje da se slučajevi često zasnivaju na navodnim nedelima osumnjičenih koja datiraju pre nekoliko godina – što znači da su oni potencijalno mogli biti krivično gonjeni ranije.
Nalazi Politika podržavaju kritičare koji tvrde da su Vašington, i Zapad šire, bili previše popustljivi prema Rusiji predugo, posebno kada je u pitanju Ukrajina. Takvi kritičari, koji uključuju ruske disidente i ukrajinske aktiviste, kažu da je posebno Amerika trebalo češće i brže da nametne — i sprovede — oštrije sankcije i druge kazne nakon početne invazije 2014.
Branioci Ministarstva pravde odbacuju ideju da je američko tužilaštvo moglo osujetiti Putinovu dugoročnu opsesiju da Ukrajinu uključi u sastav Rusije. Oni ukazuju na nekoliko potencijalnih razloga zbog kojih odeljenje nije ranije krivično gonilo Hanika i druge, od činjenice da takve istrage zahtevaju vreme i da moraju zadovoljiti visoku granicu do argumenta da to nije bilo do 2018. godine, usred besa zbog ruskog mešanja u izbore u SAD, da su SAD zaista počele da nameću sankcije Rusima sa značajnom izloženošću američkom finansijskom — i pravnom — sistemu.
Iznad svega, bivši američki tužioci rekli su da su bili sputani nedostatkom saradnje drugih zemalja, čak i saveznika kao što je Velika Britanija, kada su hteli da krenu na one koji izbegavaju sankcije.
Bez obzira na to, među mnogim bivšim američkim zvaničnicima, uključujući više bivših tužilaca, takođe postoji osećaj da sprovođenje kazni vezanih za Ukrajinu sve do prošle godine nije bilo glavni fokus za Ministarstvo pravde ili predsednike SAD.
„Ne mislim da je Ministarstvo pravde sebe videlo kao velikog igrača u ovome tokom Obamine administracije“, rekao je Dan Frid, penzionisani američki diplomata. Nije pomoglo, dodao je Frid, to što je politika Trampove administracije prema Rusiji, iako često oštra, bila „nekoherentna“, jer je izgledalo da predsednik Donald Tramp simpatiše Putina, prenosi Politiko.
Slučajevi kojima se niko nije bavio do rata u Ukrajini 2022. godine
Dok je Putin u jesen 2021. poslao dodatne trupe na granicu Rusije sa Ukrajinom, predsednik SAD Džozef Bajden i njegovi izaslanici upozorili su da će Sjedinjene Države dramatično proširiti sankcije, kontrolu izvoza i druge kazne Rusiji ako Putin dodatno napadne svog suseda. Američki saveznici, posebno oni u Evropi, dali su slična obećanja.
Ekonomske sankcije SAD, uopšteno govoreći, sprečavaju njihove mete da koriste američki finansijski sistem i posluju sa Amerikancima, dok zamrzavaju imovinu koju mogu da drže u Sjedinjenim Državama. Ogroman domet američkog finansijskog sistema, posebno upotreba dolara, znači da meta može biti ozbiljno ograničena. Pokušaj izbegavanja sankcija ili pomaganje nekome da to pokuša može predstavljati zločin. Slično je i sa kontrolom izvoza, koja ograničava tehnologiju i drugi materijal koji se može poslati u određene zemlje.
Ispunjavanje Bajdenovog obećanja Putinu dovelo je do sukoba u nizu američkih agencija i odeljenja, pri čemu su mnogi želeli da pokažu svoju relevantnost u onome što je odjednom postalo spoljnopolitički prioritet broj jedan administracije.
U Ministarstvu pravde, zvaničnici su u suštini anketirali advokate i istražitelje kako bi otkrili ko ima otvorene dosijee koji bi mogli da se prevedu na slučajeve u vezi sa Rusijom, rekao je bivši visoki zvaničnik ministarstva upoznat sa ovim pitanjem. Zvaničnici su pogledali tekuće istrage i utvrdili koje bi trebalo da privuku više pažnje i resursa kako bi mogli brže da se kreću kroz pravni sistem.
Svih 18 krivičnih predmeta koje je Ministarstvo pravde vodilo u proteklih 13 meseci uključivaloje sumnjive radnje koje su se dešavale pre 2022. godine.
Bivši američki tužioci kažu da su spisi o mnogim od ovih slučajeva verovatno bili aktivni godinama. Na kraju krajeva, oni zahtevaju istražni rad kao što je dobijanje i praćenje telefona, e-pošte, evidencije o putovanju i otpremi i predviđanje strukture povezanih fiktivnih kompanija. A samo zato što deo dokaza datira u određeno vreme ne znači da su ga američki istražitelji tada dobili.
Ali većina optužnica — čak i prvobitno zapečaćene verzije čijim datumima je Politiko uspeo da uđe u trag — nije se materijalizovala sve do pune Putinove invazije u februaru 2022. godine.
Ministarstvo pravosuđa je 11. oktobra 2022. objavilo optužnicu protiv Grejana Bonam-Kartera, britanskog državljanina koji je navodno upravljao nekretninama i obavljao druge funkcije za ruskog tajkuna Olega Deripasku najmanje od 2003. godine.
Tužioci tvrde da je Bonam-Karter nastavio da radi za Deripasku čak i nakon što su SAD sankcionisale mogula 2018. godine, uključujući i pomoć u pokušaju da izbegne sankcije. Između ostalog, oni navode da je Bonam-Karter „učestvovao u preko milion dolara nezakonitih transakcija za finansiranje nekretnina u Sjedinjenim Državama u korist Deripaske“.
U javnim komentarima, zvaničnici Ministarstva pravde su naglasili da je nedostatak međunarodne saradnje u prošlosti bio velika prepreka za vođenje mnogih slučajeva. Ono što nije jasno jeste da li su pre 2022. Ministarstvo pravde, ili Bela kuća, izvršili dovoljan pritisak na druge zemlje da sarađuju. A u mnogim slučajevima u vezi sa Ukrajinom, kao što je slučaj nekih oligarha, nije jasno zašto SAD nisu podigle optužnicu protiv ljudi koji ionako nisu bili u pritvoru, barem da pošalju signal.
Amerika previše „meka“ prema Putinu posle Krima?
Suština je, reklo je više bivših zvaničnika, da je Putinova odluka da se upusti u veliki rat u Ukrajini promenila američke i međunarodne političke prioritete na način na koji to nije učinila njegova početna invazija na zemlju.
Ruska aneksija Krima 2014. i upadi u istočnu Ukrajinu bili su više iznenađenje i manjeg obima. Zapadne zemlje polagale su nade u sporazume iz Minska, skup dogovorenih sporazuma sa ciljem da se okončaju borbe koje su na kraju propale. SAD i njihovim saveznicima je takođe bila potrebna saradnja Rusije u svemu, od iranskog nuklearnog sporazuma do proizvodnje energije. Iako je rat između Rusije i Ukrajine ubio hiljade između 2014. i 2022. godine, veliki deo Zapada ga je video kao sukob kojim se može upravljati, ako ne i da bude zamrznut.
„Najveći neuspeh“ SAD i njihovih saveznika bio je „veoma meka reakcija na aneksiju Krima“, rekla je Darija Kalenjuk, istaknuta antikorupcijska aktivistkinja iz Ukrajine. „To je bio poziv Putinu da se pripremi za dalji rat velikih razmera“, dodala je.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
1
Mnogi bivši američki zvaničnici žele da su Sjedinjene Države mnogo ranije uvele strože sankcije Rusiji i da su jače pritiskale njene saveznike da sarađuju u krivičnim slučajevima. Neki takođe tvrde da je Ministarstvo pravde trebalo ranije i češće da koristi druge alate — na primer zakone protiv pranja novca — da se uhvati u koštac sa ruskom korupcijom mnogo pre nego što je Putin napao Ukrajinu 2014. godine.
Sada, Bajden predstavlja invaziju Rusije kao pretnju samoj demokratiji. Ta vrsta političke pažnje sa vrha znači promenu svakodnevnih prioriteta i rada u Ministarstvu pravde, ali to nije nova pojava u vladi, rekao je jedan bivši američki tužilac.
BONUS VIDEO: Putin ostao bez aplauza nakon govora