17
Slovačka i Luksemburg već su sproveli masovno testiranje na kovid 19, a sada se sprema i Austrija. Postavlja se pitanje koliko ima smisla masovno testiranje na koronu, naročito za zemlje sa mnogo stanovnika.
Nakon odluke austrijske vlade o sprovođenju masovnog testiranja građana na koronavirus, vlasti pokrajine i grada Beča najavile su takvu akciju od 2. do 13. decembra. Beč će time prvi započeti masovno testiranje pošto su severne pokrajine najavile da će u akciju krenuti od prvog vikenda u decembru.
Pročitajte još:
Sekretar za zdravstvo Peter Haker rekao je agenciji APA da očekuje učešće maksimalno 1,2 miliona građana Beča. Masovno testiranje biće, kako je dodao, sprovedneo u saradnji, a biće uspostavljeno 300 linija za testiranje. Na taj način, dnevno će moći da se testira i do 500 osoba.
Prema odluci vlade, ukoliko taj test bude pozitivan biće sproveden i PCR test kako bi se smanjio rizik od pogrešnih rezultata. Učešće u masovnom testiranju nije obavezno, već se obavlja na dobrovoljnoj osnovi, a ima za cilj da otkrije asimptomatske obolele i time prekine lanac infekcije.
Slovačka je početkom novembra sprovela masovno testiranje na koronavirus. Slovaci su za dan testirali polovinu stanovništva od 5,5 miliona i najavili dodatna testiranja.
Mobilizovano je više od 40 hiljada zdravstvenih radnika, vojnika, policije, administrativnih radnika i volontera na oko 5.000 lokacija na kojim se provode testiranja. Testiranje je bilo dobrovoljno, ali vlada je objavila da će uvesti karantin za one koji ne dođu da se testiraju, uključujući zabranu odlaska na posao.
Luksemburg je još na proleće pokrenuo masovno testiranje ljudi na koronu u pokušaju da izbegne drugi talas zaraze. Kineske vlasti već uveliko sprovode masovna testiranja svojih građana. Zbog pojave desetak slučajeva infekcije, vlasti kineskog grada Ćingdaoa najavile su da će za pet dana testgirati devet miliona ljudi. Sa rastom broja slučajeva, vlasti su najavile masovno testiranje miliona ljudi.
Cilj masovnih testiranja je da se otkriju asimptomatski slučajevi i pošalju u karantin kako bi se sprečilo širenje zaraze.
„Masovna testiranja u osnovi imaju smisla. Znamo da oko trećina zaraženih ne oboleva, ali da širi virus“, rekao je za DW Matijas Ort, šef laboratorije u bolnici Marijenhospital u Štutgartu i predsedavajući strukovnog Udruženja nemačkih laboratorijskih lekara (BDL).
Svaki pacijent koji je bio primljen i lečen u njegovoj bolnici je, naravno, prvo testiran. „Upravo smo dobili rezultate jednog mladića koji bi trebalo da bude operisan. On ima najveću količinu virusa u organizmu koju smo ikada izmerili, a nema nikakve simptome“, kaže Ort. Takve osobe bi se pronašle masovnim testiranjem.
Pored pitanja smisla, postavlja se i pitanje izvodljivosti. Jer, ni Luksemburg sa svojih 630.000 stanovnika (dakle veličine Crne Gore), a ni Slovačka sa 5,5 miliona stanovnika, ne mogu da budu primer za Nemačku ili neke druge zemlje sa velikim brojem stanovnika.
„Jednu malu zemlju poput Lukesmburga je moguće snabdeti brisevima i reagensima“, kaže Ort. Da bi masovno testiranje dalo pouzdanu sliku infekcije, ono bi moralo da se uradi istovremeno širom zemlje. Ali, to bi zahtevalo sve raspoložive kapacitete.
„Uzimanje brisa po osobi traje u proseku pet minuta. Tako da možete slobodno da izračunate koliko bi to trajalo za 80 miliona stanovnika“, kaže Ort. Sa sada raspoloživim kapacitetima, to bi trajalo 53 nedelje, dakle više od godinu dana.
U ovom trenutku, nemačke laboratorije obrade milion i po testova nedeljno. „600.000 Luksemburžana bismo bez ikakvih problema u Nemačkoj mogli da testiramo u roku od nedelju dana“, rekao je Ort i dodao da bi se kompletno nemačko stanovništvo testiralo u roku od nedelju dana, laboratorijski kapaciteti bi morali da se upedesetostruče. Dodatni problem koji otežava masovno testiranje je hronični nedostatak materijala za testiranje.
Pročitajte još:
Odlučujući faktor za tok infekcije jeste pronaći asimptomatične bolesnike s velikom količinom virusa u organizmu. „Umesto da se testiraju sa simptomima, fokus bi morao da se prebaci na one koji nemaju vidljive znake bolesti“, smatra Ort.
Takođe bi imalo smisla da se kapaciteti za testiranje koriste kako bi se testirale prve kontakt-osobe zaraženih kovidom 19, a koje ne pokazuju simptome bolesti.
Ako bi test bio pozitivan, onda bi moralo da se nastavi s testiranjem narednik kontakt-osoba. U zavisnosti od toga koliko razvučete te prstenove, na kraju bi moglo da dođe do masovnog testiranja. Ali i tada bi to bilo regionalno, a ne i u čitavoj Nemačkoj.
U Zagrebu od ponedeljka traje masovno testiranje brzim antigenskim testovima na koronavirus, a sprovodi se na 12 lokacija u gradu, i za prvu ruku nabavljeno je 50 hiljada testova.
Rezultati testa dobijaju se za 15 minuta, a da bi se građani testirali neophodna je samo lična karta.
Da bi se ovaj projekat realizovao, potrebno je nekoliko faza:
Testiranje se obavlja na zahtev koji građani mogu da podnesu onlajn ili preko lekara iz kovid ambulanti.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
