Dok Belorusiju nastavljaju da duboko potresaju protesti, strongmen Lukašenko okreće se istočno.
Pročitajte još:
Beloruski predsednik je lukav čovek; u borbi za svoj politički opstanak on je sopstvene probleme pripisao geopolitičkom konfliktu Moskve i Zapada, sve nastojeći da se dodvori ruskom predsedniku Vladimiru Putinu – „starijem bratu“ i „prijatelju u teškim vremenima“ – i od njega dobije podršku. Demonstranti nastavljaju da vrše pritisak na Sanju – kako ironično tepaju „poslednjem evropskom diktatoru“ – da siđe s vlasti.
Snimak sastanka dvojice lidera u Sočiju koji je nedavno upriličen bio je, između ostalog, i glavna tema stručnjaka za govor tela koji su ustvrdili da je Lukašenko očajnički pokušavao da privuče Putinovu pažnju dok je ovaj sedeo široko raširenih nogu – da pokaže ko je gazda – i nameštao kravatu ili tupkao nogom o pod pošto mu je, očito, bilo dosadno.
Ovaj sastanak je delom imao za cilj da Lukašenko nedvosmileno stavi Putinu i svima drugima do znanja da zatvara vrata Zapadu i otvara dva krila Rusiji.
Za 26 godina na vlasti, Lukašenko je čak potpirivao podozrivost Evrope prema Rusiji i pozicionirao Belorusiju kao neku vrstu tampon zone – sastankom u Sočiju je to igranje na ivici završeno i Lukašenko je i zvanično spreman da trampi autonomiju Belorusije ako to znači da će on ostati na njenom čelu, makar i samo deklarativno.
Ipak, uprkos pojavnoj simbolici sastanka u Sočiju, još uvek je prerano za game over: što se Evrope tiče, Belorusija još uvek nije izgubljena i ušuškana pod ruske skute.
Lukašenka bije reputacija i da je nepouzdan i da se njegova lojalnost menja kako vetar duva. To što se danas umiljava Putinu ne garantuje da će to raditi i sutra, piše Politiko.
Vratimo se mesečak dana unazad: na veče izbora u Belorusiji, 9. avgusta, Lukašenko je optužio Rusiju da pokušava da destabilizuje Minsk. A sada, upozorava na NATO napad i demonstrante naziva plaćenicima Zapada.
Za Lukašenka je da predstavi svoju političku sudbinu kao geopolitičku borbu Istoka i Zapada čisto pragmatična odluka. Još otkada je Evropska unija odbila da prizna rezultate izbora u Belorusiji i zvanično ih delegitimisala, Moskva je poslednja slamka za koju Lukašenko može da se uhvati.
Putin zasad pristaje da igra tu igru i bude zaleđina Lukašenku. Rusija je obećala vojnu pomoć, saopšteno je da su rezervne snage pripravne u slučaju da intervencija bude neophodna, a najavljeno je i da će se Rusi pridružiti zajedničkim vojnim vežbama na zapadu Belorusije.
Ruski državni novinari poslati su u Belorusiju u propagandne svrhe i Minsku je odobrena pozajmica od 1,5 milijarde dolara koja će Lukašenku omogućiti da restruktuira dug – a najviše duguje Rusiji.
Još uvek ništa nije obznanjeno, ali nema mnogo sumnje da je ovo quid pro quo – odnosno da je Lukašenko u zamenu za nešto podrške i novca dozvolio privatizaciju beloruske svojine i bližu integraciju između dve zemlje koja će najviše kontrole dati Putinu.
Ako Putin i nastavlja da igra tu igru, to nije zato što veruje Lukašenku, piše Politiko, već zato što Putin nije čovek koji će tek tako ispustiti priliku da pojača svoj uticaj u susednoj zemlji. Mnogo je pokazatelja da i Moskva želi da se reši Lukašenka – samo svojim tempom.
Razgovori o ustavnim reformama u Belorusiji – koje, naravno, potpaljuje Kremlj, a Lukašenko nastavlja – delom je i (neuspešni) pokušaj da se umire demonstranti, ali je ujedno i signal za Lukašenka da stvari neće stajati kao dosad, sve i da preživi ovu političku krizu.
Moskva, međutim, rizikuje važnu stvar ovakvom kupovinom vremena i držanjem Lukašenka na vlasti: na taj način otuđuje beloruski narod koji je tradicionalno naklonjen Moskvi, a ne odustaje od svog prohteva da Lukašenku vidi leđa.
Pročitajte još:
Što se demonstranata i beloruskog naroda uopšte tiče, oni koji podržavaju Lukašenka – bilo palicama ili novcem – nisu i ne mogu biti uz narod.
Liderka opozicije Svetlana Tihanovska je iz egzila poručila Putinu da joj je žao što je odlučio da „vodi dijalog sa uzurpatorom umesto sa beloruskim narodom“, iako je prethodno otvoreno govorila da će pronaći način da razgovara sa ruskim predsednikom.
Opozicija i poziva Moskvu da pokrene dijalog o prihvatljivoj političkoj alternativi. Poruka koju pokušavaju da pošalju je da bi slobodni izbori najverovatnije iznedrili predsednika koji bi svakako bio naklonjen Rusiji i njenim interesima. Tačnije, ako se Rusija ne zaigra s Lukašenkom.
Rečima nobelovke Svetlane Aleksijevič, poslednje članice saveta opozicije u Belorusiji koja još uvek nije uhapšena: „Belorusi su oduvek smatrali Ruse braćom, ali ako Rusija ostane pri sadašnjoj politici, to više neće biti slučaj.“
Moskva se, zasad makar, pretvara da ne čuje tu poruku. Lukašenko može samo da se nada da će Putin ostati gluv.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare