Foto: GAVRIIL GRIGOROV / SPUTNIK / KRE/EPA-EFE, Shutterstock,

Mađarski premijer Viktor Orban od početka rata u Ukrajini (in)direktno čuva leđa svom prijatelju ruskom lideru Vladimiru Putinu. Međutim, čini se da bi njihov odnos mogle da pokvare ni manje ni više nego ruske rakete. Naime, Putinovi projektili često ne nanose štetu samo Ukrajini, pa su tako u ponedeljak ruske rakete prekinule protok nafte kroz "Družbu" i time ozbiljno ugrozile grejnu sezonu u Mađarskoj.

Iste večeri kada su rakete, tada nepoznatog pošiljaoca, zasule poljski gradić Przevodov, pojedini mađarski mediji javili su da je izveden i raketni udar na sistem napajanja naftovoda “Družba“ koji se nalazi na granici Belorusije i Ukrajine.

Zbog toga je prekinut protok nafte, a Orban je istog trenutka sazvao hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost.

Viktor Orban Foto: EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

Kako je navodio mađarski „Bli“, protok nafte kroz “Družbu“ prekinut jer su nakon napada pumpe prestale da funkcionišu i zbog toga nafta više ne ide prema Mađarskoj.

Rezerve za svega 90 dana

Ova informacija izazvala je opštu paniku u Mađarskoj, jer je tamošnja naftna kompanija Mol objavila da ima zalihe nafte dovoljne za 90 dana, a kao alternativu Družbi naveli su naftu koja se transportuje Jadranskim naftovodom.

Time bi praktično Budimpešta ostala bez zaliha u februaru, što je izuzetno opasno, pogotovo ako se u obzir uzme to što ceo svet strahuje od problema sa grejnom sezonom, koja bi zbog rata u Ukrajini da se dogodi ove zime.

Na sreću, situacija se razrešila već sledećeg jutra i opasnost je otklonjena – objašnjeno je da je sistem napajanja naftovoda oštećen raketnim udarom na granici Belorusije i Ukrajine, ali sam naftovod je ostao netaknut, te da su isporuke sirove nafte su stabilne.

Viktor Orban/Foto:AP//Markus Schreiber)
Viktor Orban/Foto:AP//Markus Schreiber)

Ipak, činjenica je i da su u ponedeljak svi, pa i građani Putinove prijateljski nastrojene Mađarske, postali svesni da ruske rakete mogu naneti štetu apsolutno svakom građaninu na svetu.

Oštećenje Severnog toka

Najbolji primer za to definitivno je nedavno oštećenje na gasovodima Severnog toka. Naime, u septembru je nakon eksplozije uništeno najmanje 50 metara podvodnog gasovoda u Baltičkom moru, kojim se ruski gas doprema do Nemačke.

Veruje da su „snažne eksplozije“ napravile četiri rupe u gasovodu Severnog toka 1, kao i u Severnom toku 2.

Ovom eksplozijom je iz Severnog toka 1 iscurelo 800 miliona kubika gasa.

Severni tok Foto:EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE

Zapadne zemlje su za ovo krivile Putina, a kao nameru za ovakav „poduhvat“ navođena je njegova želja da veštački dodatno podigne cenu ovog energenta, ali i da dodatno zaplaši saveznike Ukrajine.

Planiran i napad na britansko-norveški gasovod?

Takođe, tokom prethodnog meseca naširoko se spekulisalo o tome da bi naredna Putinova meta mogao da bude ključni britanski gasovod.

Prema izvorima iz NATO-a Rusija je isplanira da udari na ključni gasovod Langeled između Velike Britanije i Norveške kako bi ih kaznila zbog podrške Ukrajini. Visoki vojni i obaveštajni izvori poručili su da bi Moskva mogla da pokuša da sabotira gasovod Langeled kako bi izazvala „razdor“ između zapadnih saveznika.

Svaki udar na Langeled bio bi dalji pritisak na snabdevanje Velike Britanije i Evrope.

Pročitajte još:

Takođe, nakon objavljivanja ovih informacija obe zemlje su povećale zaštitu ovog gasovoda,a Norveška je čak i svoje vojne snage stavila u nivo borbene gotovosti.

Na kraju, došlo je do koncenzusa oko toga da su Putinov sve češći cilj postali gasovodi, čijim oštećenjem direktno šteti neprijateljskim, ali i prijateljskim evropskim zemljama.

BONUS VIDEO Sabotaža ili viša sila: Ko je probušio Severni tok 1 i 2? Gosti: Darko Obradović i Miloš Zdravković 

Komentari

Svi komentari (0)