Izbori pod senkom Donalda Trampa: Grenland bira novu vladu

Tramp, odlučan da se na bilo koji način domogne ovog ogromnog arktičkog ostrva, pokušao je do poslednjeg trenutka da utiče na izbore, što je izazvalo zaprepašćenje, odbacivanje, ali i u manjoj meri entuzijazam među 57.000 Grenlanđana.

Predizborna kampanja za izbor 31-članog parlamenta, poznatog kao Inatsisartut, uglavnom je bila obeležena debatom o pitanjima poput zdravstvene zaštite, obrazovanja i budućih odnosa sa Danskom, koja i dalje kontroliše spoljnu, odbrambenu i monetarnu politiku.

Stanovnici Grenlanda – od kojih su skoro 90 odsto Inuiti – navode da su umorni od toga da ih bivša kolonijalna sila tretira kao građane drugog reda.

Sve glavne političke partije podržavaju nezavisnost, ali se ne slažu oko vremenskog okvira za njeno ostvarenje.

Rezultat izbora odrediće ravnotežu moći između onih koji žele brzu nezavisnost – poput nacionalističke stranke Naleraq, glavne opozicione frakcije – i onih koji smatraju da bi trebalo sačekati dok ostrvo ne postane finansijski samostalno, kao što su dve stranke koje čine odlazeću koaliciju, levičarsko-zelena Inuit Ataqatigiit (IA) i socijaldemokratska Siumut.

Ostrvo, koje je 80 odsto prekriveno ledom, zavisi od ribarske industrije, koja čini gotovo celokupan izvoz, kao i od godišnjih danskih subvencija od preko 565 miliona dolara, što je ekvivalent petini njegovog BDP-a.

Najveći zagovornici brze nezavisnosti veruju da će Grenland uskoro moći da se osamostali zahvaljujući neiskorišćenim mineralnim resursima, uključujući retke metale ključne za zelenu tranziciju.

Usred zabrinutosti zbog stranog mešanja i zahteva da Grenlanđani upravljaju svojom sudbinom, ostrvski premijer Mute Egede (37) raspisao je prevremene parlamentarne izbore za danas 11. marta.

Tramp se ne šali

Kada je novi predsednik SAD Donald Tramp prvi put predložio kupovinu Grenlanda 2019. godine, ljudi su mislili da je to samo šala, ali tome se sada niko ne smeje, piše američka agencija vesti AP.

Trampovo interesovanje za Grenland deo je agresivne spoljnopolitičke platforme "Amerika na prvom mestu" koja obuhvata zahtev Ukrajini da preda prava na rude u zamenu za nastavak vojne pomoći, pretnju da SAD preuzmu vlast nad Panamskim kanalom i sugestije da Kanada treba da postane 51. država SAD.

Povećanje međunarodnih tenzija, globalno zagrevanje i promena svetske privrede doveli su Grenland u srce debate o svetskoj trgovini i bezbednosti, a Tramp želi da se uveri da SAD kontrolišu to ostrvo bogato rudom i predstavlja predvorje Arktika i severnoatlantskog prilaza Severnoj Americi.

Grenland je samoupravna teritorija Danske, dugogodišnje saveznice SAD koja je odbacila Trampovu želju. Danska međutim priznaje pravo Grenlanda na nezavisnost od nje.

Klimatske promene tanje arktički led, uz izvesnost da će se otvoriti severozapadni prolaz za međunarodnu trgovinu i ponovo podstaći konkurencija s Rusijom, Kinom i drugim zemljama oko pristupa rudnim resursima.

"Da budemo jasni: uskoro ulazimo u 'vek Arktika', a njegova najznačajnija karakteristika biće meteorski uspon Grenlanda, stalna istaknutost i sveprisutni uticaj", rekao je Dvejn Menezes, generalni direktor Inicijative za polarna istraživanja i politiku.

"Grenland koji je nalazi na raskrsnici plovnih puteva između Severne Amerike, Evrope i Azije, i sa ogromnim potencijalom resursa, samo će postati strateški važniji, a o tome će suditi sve velike i male sile. A taj čovek (Tramp) je veoma voljan da ode korak dalje i kupi ga", kazao je Menezes.

Raste konkurencija u regionu

Posle Hladnog rata, Arktik je u velikoj meri bio područje međunarodne saradnje. Ali, klimatske promene, potraga za oskudnim resursima i povećanje međunarodnih tenzija posle ruske invazije na Ukrajinu ponovo izazivaju konkurenciju u tom regionu.

Grenland je na severoistočnoj obali Kanade, a više od dve trećine njegove teritorije je unutar Arktičkog kruga. Od Drugog svetskog rata to ga je činilo ključnim za odbranu Severne Amerike. Tokom tog rata SAD su okupirale Grenland da bi osigurale da on ne padne u ruke nacističke Nemačke i time zaštitile ključne severnoatlantske plovidbene puteve, podseća AP.

SAD su zadržale baze na Grenlandu posle Drugog svetskog rata, a svemirska baza "Pitufik što je bivša Vazduhoplovna baza "Tule", podržava operacije upozorenja na rakete, a pomaže i svemirske operacije SAD i NATO. Grenland takođe čuva deo sistema NATO za nadgledanje pomorskih aktivnosti Rusije u koridoru u severnom Atlantiku - što je poznato kao GIUK (Grenland-Island-Ujedinjeno Kraljevstvo).

Grenland ima velika nalazišta ruda takozvanih "retkih zemalja/minerala" za proizvodnju svega - od računara i "pametnih telefona", do baterija, solarnih i vetrotehnologija koje će pokretati prelazak sa fosilnih goriva. Američki geološki zavod je takođe identifikovao potencijalna nalazišta nafte i prirodnog gasa pod morem u toj oblasti.

Grenlanđani žele da razviju resurse, ali su doneli stroga pravila za zaštitu životne sredine. Postoje i pitanja o izvodljivosti vađenja rudnog bogatstva Grenlanda, zbog oštre klime.

Ledena kapa Grenlanda koja se godinama smanjuje otkriva rudno bogatstvo, a morski led koji se topi otvara nekada mitski severozapadni prolaz kroz Arktik.

Grenland je strateški na dve potencijalne rute preko Severnog pola, što bi smanjilo vreme transporta između severnog Atlantika i Pacifika i zaobišlo uska grla Sueckog i Panamskog kanala. Iako te rute verovatno neće biti komercijalno održive još godinama, one privlače pažnju.

Kina je 2018. godine sebe proglasila "bliskom arktičkom državom" u nastojanju da stekne veći uticaj u tom regionu. Kina je najavila planove za izgradnju "Polarnog puta svile" kao deo svoje globalne inicijative "Pojas i put" koja je stvorila ekonomske veze sa zemljama širom sveta.

Tadašnji državni sekretar SAD Majk Pompeo je odbacio te odluke Kine rekavši: "Da li želimo da se Arktički okean pretvori u novo Južno kinesko more, prepuno militarizacije i teritorijalnih pretenzija?".

Projekat eksploatacije "retkih ruda" na Grenlandu koji podržavaju Kinezi je zastao, pošto je tamošnja vlada zabranila iskopavanje uranijuma 2021.

Zakoni koji su proširili samoupravu Grenlanda 2009. takođe su priznali pravo tog ostrva na nezavisnost, po međunarodnom pravu.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Grenlanđana podržava nezavisnost, a razlikuju se njihovi stavovi o tome kada bi to trebalo da se dogodi. Zato potencijal za nezavisnost postavlja pitanja o spoljnom mešanju na Grenlandu, koje bi moglo da ugrozi interese SAD zaključuje AP.