INTERVJU Mitropolit Joanikije: Đukanović se boljševički odnosi prema Crkvi

On je rekao da je, uoči njegovog ustoličenja u Cetinjskom manastiru, bilo predloga da se odustane od ceremonije, ali da on i čitava Srpska pravoslavna crkva nijednog trenutka nisu odstupali od namere da se događaj održi u Cetinjskom manastiru. U razgovoru za naš dnevni list, Joanikije se osvrnuo i na događaje tokom večeri pred ustoličenje, opisao je kako tekao njegov razgovor sa premijerom Crne Gore, Zdravkom Krivokapićem, a ujedno je napomenuo da će svoju duhovnu misiju posvetiti pomirenju.

Prošlo je gotovo mesec dana od vašeg ustoličenja. Кad sagledate sve što se dešavalo pre i za vreme tog događaja, koji osećaj preovladava kod vas?

Osećaj blagodarnosti Bogu i Svetom Petru Cetinjskom što smo obavili čin ustoličenja i uradili ono što nam i po božijim i po zemaljskim zakonima pripada, uz neprekidnu molitvu i za one koji su bez ikakvog razumnog razloga pokušali da silomonemoguće ovaj sveti čin.

Mnogo se govorilo o večeri pred samo ustoličenje. Jesu li zaista neki ljudi pokušavali da vas ubede da odustanete od Cetinja?

Bilo je raznih mišljenja i predloga. Svako je u tom složenom trenutku pristupao iz svog ugla posmatranja. Među ostalima, bilo je i takvih predloga da se odustane od ustoličenja. Mi smo bili odlučni da ispunimo poslušanje svojoj svetoj Crkvi i obavimo ustoličenje u Cetinjskom manastiru, svesni da ništa ne otimamo i ne krademo, već da samo izvršavamo ono što nam je dužnost  i što nam pripada. Znali smo da odustajanje ne bi smirilo strasti, već naprotiv - ušli bismo u još dublju društvenu krizu u kojoj Bog zna šta bi se sve izdešavalo i na Cetinju, ali i širom Crne Gore. Hvala Bogu, na kraju se sve dobro završilo.

Premijer Crne Gore, Zdravko Кrivokapić Vas je veče pred ustoličenje pozvao u vladu. Šta vam je tada rekao? 

Tokom celog dana smo bili zauzeti dočekom gostiju i delegacija, koji su doputovali na ustoličenje iz preko dvadeset zemalja, tako da smo uspeli da se sa premijerom sretnemo tek u večernjim satima. Premijer nas je upoznao sa dešavanjima koja su se toga dana odigrala na Cetinju. Rekao nam je da oseća veliku odgovornost i prema državi i prema Crkvi, kao i prema svakom građaninu Crne Gore i da se država poštuje i čuva jedino kroz poštovanje njenog Ustava i ustavnog poretka. Poručio nam je da je njegova dužnost, kao premijera, da u svakoj situaciji štiti ustavni poredak Crne Gore i Ustavom zagarantovana prava svakog pojedinca i zajednice. Njegova odlučnost je bila veoma važna za očuvanje mira u Crnoj Gori.

Dokle su stigli razgovori oko potpisivanja Temeljnog ugovora? Da li je realno da on bude potpisan na dan upokojenja mitropolita Amfilohija?

Uveren sam da obe strane imaju dobru volju da se Temeljni Ugovor u dogledno vreme potpiše.

Dolazite na mesto na kom je pre Vas bio vaš duhovni otac mitropolit Amfilohije. Koliko će njegovo nasleđe uticati na rad novog mitropolita?

Blaženopočivši mitropolit Amfilohije je ličnost vaseljenske širine duha. Plodovi njegovog arhipastirskog služenja su svima vidljivi, a njegova dela će tek zasijati. Postavio je dobar temelj, jer sve što je radio, gradio je na Hristu Bogu, tom nepokolebljivom, krajeugaonom kamenu Crkve. Imali smo privilegiju da se rodimo i živimo u njegovom vremenu. Da na živom primeru vidimo i čujemo velikog propovednika i besednika, ali i molitvenika i podvižnika. Čoveka velike vere, duhovne snage, ali i velikih talenata i širokog obrazovanja. Velikog graditelja i obnovitelja celokupnog života u Crkvi, rečju ravnoaposlolnog  oca i učitelja Crkve Hristove.  Na nama je da nastavimo i da, koliko nam bude moguće, unapredimo to Božije delo na kome je on samopregorno radio, ugledajući se na sve svoje učitelje i starešine, oslanjajući se i uzdajući se na Hrista Boga kako nas je i blaženopočivči mitropolit učio.

Кoliko je za Mitropoliju i Srpsku pravoslavnu crkvu važan Cetinjski manastir? Zbog čega je ustoličenje moralo baš tu da se održi?

Cetinjski manastir je sedište mitropolita zetskih, kasnije i crnogorskih, skoro šest vekova. Кao takav, on je duhovno središte svih pravoslavnih hrišćana cele Mitropolije, ne samo Cetinja. Baš zbog toga bi svaka druga odluka u vezi sa mestom ustoličenja bilo poniženje za Cetinjski manastir, njegovu slavnu istoriju i naše prethodnike koji su ovde ustoličavani u prethodnih šest stotina godina. Uz to, osim politički izazvanih tenzija nismo dobili ni jedan valjani razlog i objašnjenje koje bi nas ubedilo da  dustanemo od ove blagoslovene vekovne prakse.

Koliko trenutno manastira i monaštva broji Mitropolija?

Samo u Mitropoliji crnogorsko – primorskoj ima skoro pedeset manastira u kojima se podvizava nekoliko stotina monaha i monahinja.

Čini se da sukob predsednika Đukanovića sa Crkvom nije okončan. Кako vi vidite taj njegov odnos prema SPC?

Njegov odnos prema Crkvi je nastavak odnosa komunističkih vlasti nakon Drugog svetskog rata prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, naročito u Crnoj Gori. U tom odnosu, Mitropolija crnogorsko-primorska, njeni episkopi, sveštenstvo, verujući narod prošli su pravu golgotu i podneli veliku žrtvu i stradanje. Mislili smo da je to vreme iza nas. Međutim, evo, u srcu Evrope, u 21. veku, u jednoj sekularnoj, demokratskoj i građanskoj državi, kakva bi trebala da bude Crna Gora i kako piše u njenom Ustavu, ponovo smo svedoci otvorenog napada na Crkvu i spremnosti pojedinih ljudi da se na boljševički način odnose prema pravoslavnoj Crkvi i njenim svetinjama. Predsednik Đukanović i njegovi saborci to rade isključivo iz političkih razloga. Nadamo se da će Gospod svima dati pokajanje i da će im otvoriti duhovne oči kako bi videli da gonjenje Crkve nikad nikome nije donelo dobro i da su svi prethodni gonitelji Crkve, mnogo veći i mnogo moćniji, odavno poraženi, jer Crkvu Hristovu ni vrata pakla nisu mogla, ne mogu, i neće moći nadvladati.

Deo javnosti u Crnoj Gori insistira na tome da je Crkva na jednoj strani, a deo građana na drugoj. Može li Crkva biti na suprotnoj strani u odnosu na narod s kojim živi, bez obzira na nacionalnost?

Crkva nije servis koji će da prosto ispunjava želje i htenja građana, već kao bogočovečanski organizam i zajednica verujućuh, ona svjedoči Hrista raspetoga i vaskrsloga - božju silu i božju premudrost. Ličnost Hristova je kamen spoticanja za neverujuće, a nepokolebljivi temelj za sve koji vjeruju u reč njegovu. Nije li i sam Hristos, pored svojih svedoka, učenika i apostola, koji su sledili njegovo učenje, imao i one koji su u njemu videli velikog neprijatelja, duhovnu varalicu, pa čak i političku opasnost, pa su ga, opsednuti mržnjom, gonili čak do smrti. I to do smrti na krstu. Tako biva i sa Crkvom Hristovom kroz vekove. Zato je uvek bilo najvažnije, a danas naročito, da Crkva ostane verna Hristu, svetom predanju, svetim ocima i učiteljima i da mrežama Jevanđeljske blagodati „lovi“ ljude za život večni i neprolazni. Da otvori vrta svakoj duši gladnoj i žedoj Boga živoga. Da bude svetlost svetu. Da, bez obzira na sve, podjednako grli sve ljude i svako stvorenje.

Vi ste ranije, kao episkop budimljansko nikšićki, se suočavali sa brojnim izazovima i problemima - pokušali su atentat na vas, hapsili su vas, a na kraju smo imali i ove događaje oko ustoličenja.  Da li ovo vidite kao iskušenja koja su deo vašeg duhovnog puta ili je pak u pitanju progon jednog vladike?

Кao čovek od vere i episkop mogu da kažem da, u poređenju sa onim kako je u ovom svetu prošao Gospod naš Isus Hristos, Sveti Apostoli i mučenici, pa i moji prethodnici na tronu Mitropolita crnogorsko-primorskih, ono što se meni dešavalo i dešava nije mi neobično i primam ga blagodarnošću. Ali u kontekstu vremena u kome živimo je veoma važan pokazatelj da kao društvo nismo odmakli mnogo od perioda komunističkog bogoborstva i gonjenja Crkve. Za nas je važno da svoju arhipastirsku službu vršimo u duhu Jevanđelja, moleći se Bogu za povereni nam narod i za prijatelje i neprijatelje - da se svi spasemo međusobno izmirimo i s Bogom sjedinimo.

Šta će biti osnova vaše duhovne misije kao mitropolita crnogorsko-primorskog?

Osnova i temelj života i misije svakog pravoslavnog hrišćanina, a naročito episkopa je Jevanđelje Hristovo. Iza sebe imamo osmovekovno iskustvo duhovnog bitisanja i stvaranja, koje nas je naučilo da nikada nije bilo lako ići Božijim putem, ali kad god smo bili na tom blagoslovenom putu i Bog je bio sa nama. Pred svima nama je zadatak bratskog mirenja i života u slozi i ljubavi. Sve svoje snage i molitve uložiću u tu misiju, darujući svoju ljubav podjednako svima, bez razlike i onima koji mi kliču dostojan i onima koji me vređaju.

Bonus video: Intervju Joanikije

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgjoanikijeintervjugp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2388498"]

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram