0
Beloruski režim je mnogo truda uložio da zastraši one koji su bili najaktivniji u protestima. Lukašenko će se do kraja boriti da sačuva svoju ličnu moć u zemlji, čak i na račun interesa Moskve, rekao je u intervjuz za Nova.rs dr. Aliaksej Kažarski, istraživač i predavač na Karlovom Univerzitetu u Pragu i na Univerzitetu u Bratislavi.
Pročitajte još:
Turbulentni događaji obeležili su 2021. godinu u Belorusiji – od hapšenja opozicionih lidera, preko sankcija i migrantske krize. Da li je režim Aleksandra Lukašenka oslabljen tokom 2021. godine ili ne?
Najverovatnije da jeste. Izgubio je veliki deo svog domaćeg i međunarodnog legitimiteta. Prethodno je Zapad kritikovao kršenje ljudskih prava i izbore u Belorusiji i odbijao da ih prizna kao slobodne i poštene, ali je de facto sarađivao sa Aleksandrom Lukašenkom. Sada, u svetlu masovne represije protiv protestnog pokreta, prinudnog sletanja aviona “Rajanera” u maju 2021. godine i migrantske krize kojom je Minsk ucenjivao EU, zapadni lideri odbijaju da rade sa Lukašenkom i nastavljaju da naglašavaju da ga ne priznaju kao legitimnog predstavnika beloruskog naroda.
Masovni protesti protiv Lukašenka kakve smo videli tokom 2020. godine utihnuli su u 2021. godini. Šta je razlog? Da li su se ljudi umorili ili je prevladao strah?
Da, to je bio strah. Režim je uložio mnogo truda da zastraši ljude i uhapsi one najaktivnije u protestima. Talas represije je apsolutno bez presedana i ne može se porediti ni sa čim što se ranije dešavalo u nezavisnoj Belorusiji. Pojedini to već upoređuju sa 1930-im u Sovjetskom Savezu. Evropa, generalno, dugi niz godina nije videla takve razmere političke represije. Strah za sada funkcioniše, ali, u isto vreme, opšta preferencija političkih promena nije nestala. Dostupna istraživanja javnog mnjenja to pokazuju.
Krajem 2021. opozicioni aktivista Sergej Tihanovski osuđen je na 18 godina zatvora. Koliko političkih zatvorenika trenutno ima u Belorusiji?
Zavisi od procene. Od prve nedelje decembra 2021. godine, broj koji su zabeležile organizacije za ljudska prava bio je veći od 900, ali nisu svi uhapšeni odmah prepoznati kao politički zatvorenici, što znači da je stvarni broj verovatno veći. Takođe, važno je razumeti da je reč o zatvorskim kaznama (godinu dana ili više). Ako se računa broj ljudi koji su prošli kroz kratkotrajna hapšenja (do petnaest dana) i pritvore po političkim osnovama, procene se mogu meriti desetinama hiljada. Treba imati u vidu da govorimo o zemlji koja ima manje od deset miliona ljudi. Uhapšeni su često u užasnim uslovima, zbijeni u pretrpanim ćelijama, bez svežeg vazduha, odgovarajuće hrane i lekova.
„Zašto Vučić ne organizuje vežbe sa Ukrajinom?“
Beograd je 2019. ugostio Lukašenka, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Lukašenko „jedan od retkih pravih prijatelja Srbije“. Srbija se delimično pridružila sankcijama koje je EU uvela Belorusiji, dok je srpska vojska sa beloruskom vojskom učestvovala u vojnim vežbama „Slovensko bratstvo 2021“. Da li će Srbija moći da održava bliske odnose sa Lukašenkovim režimom ili će morati da zaoštri odnos prema Minsku?
Nisam siguran. Lukašenko je u ovom trenutku svakako prilično „toksični“ prijatelj za nekoga ko želi da uđe u EU, ali to zavisi od toga gde su prioriteti srpske vlade i srpskog naroda. Nekim zemljama očigledno ne smeta. Ali, pitam se, ako predsednik Srbije toliko voli „slovensko bratstvo“, zašto ne izvodi vežbe sa Poljskom, Češkom, Slovačkom ili Ukrajinom? I oni su Sloveni, kao što znate.
Kako komentarišete slučaj Romana Protaseviča i Sofije Sapege zbog čijeg hapšenja je Lukašenko naredio prizemljavanje “Rajnera” aviona na aerodrom u Minsku? Da li ste očekivali snažniju reakciju Evrope?
Teško je bilo nešto očekivati jer se nikada ranije nismo suočili sa takvom situacijom. Svi smo bili apsolutno šokirani. Pre 2021, jedini koji su stradali bili su ljudi u Belorusiji. U maju 2021. domaća politička kriza je iznenada eksternalizovana, a EU je osetila da autoritarni režim u njenom susedstvu može biti regionalni bezbednosni izazov i opasnost za njene građane. Primetno je da su ozbiljne sankcije usledile posle ovog incidenta, a ne posle izbora 2020. godine ili naknadne represije, mučenja i smrti.
Belorusija je sve više izolovana, ali koliko su sankcije EU i SAD naškodile Lukašenkovom režimu?
To je predmet rasprave među stručnjacima. Zbog povoljnih ekonomskih okolnosti, beloruska privreda je čak zabeležila i izvestan rast, ali, očigledno, zato što sankcije takođe imaju odloženo dejstvo. U praksi, mnoge od njih nisu još zaživele. Bez obzira na to, sankcije su zadale veliki psihološki udarac vlastima, koje su ranije obećale da će u slučaju uvođenja sankcija uništiti civilno društvo u Belorusiji. U suštini, oni su ispunili svoje obećanje, obračunavši se sa praktično svima, uključujući i potpuno nepolitičke organizacije koje štite životnu sredinu ili pomažu teško bolesnoj deci. Većina nezavisnih stručnjaka analitičara takođe je morala da pobegne iz zemlje zbog straha od hapšenja.
Može li se migrantska kriza na granici Belorusije sa Poljskom i Litvanijom rešiti mirnim putem ili će eskalirati u nešto mnogo veće?
To je „igra kukavica“, tj. obe strane žele da uplaše drugu stranu da odstupi. Režim koristi agendu koja je veoma osetljiva za EU, ali, možda, nije očekivao da će Poljska zauzeti tako oštar stav i neće pustiti migrante da uđu uprkos humanitarnim razlozima. Za poljsku vladu ovo je takođe pitanje principa, jer poručuju svojim biračima da brane svoju zemlju (i Evropu) od strane invazije. Poljska je nedavno pooštrila svoj stav donošenjem zakona koji dozvoljava graničnoj straži da odmah deportuje migrante ako su ilegalno prešli granicu. Ovo je u suprotnosti sa procedurom procene svakog zahteva za azil bez obzira na to kako se prelazak desio.
Poljska je zbog toga kritikovana, ali se postavlja i pitanje u kojoj meri su ti ljudi prave izbeglice, a ne ekonomski migranti. U Belorusiju obično dolaze avionom, ponekad dolaze letovima iz zemalja u kojima trenutno nema rata. Oni su legalno izdali beloruske vize i za njih bi Belorusija mogla biti i sigurna zemlja. Ipak, kada budu zarobljeni u „sivoj zoni“ između beloruskih i poljskih graničara, njihova situacija postaje očajna.
Život u Belorusiji: “Tepih” represija i hapšenja za svaku sitnicu
Život običnih ljudi drastično su promenile pandemija i politika. Postoji masovna „tepih“ represija protiv političkih protivnika (ili onih za koje se smatra da su protivnici). U ovom trenutku, možete biti uhapšeni zato što ste, na primer, jednostavno pretplaćeni na „pogrešan“ kanal društvenih medija. Policija može da proveri vaš telefon. Ljudi su hapšeni i zbog nošenja haljina ili čarapa „pogrešnih“ boja, ili imaju nešto što liči na političke simbole u svom izlogu kod kuće. Jedna žena je čak uhapšena jer je imala litvanski grb na automobilu. Mnogi veb-sajtovi sa vestima koji su ranije bili dostupni besplatno su takođe blokirani u zemlji i označeni kao „ekstremistički“. Ljudi koriste VPN vezu da im pristupe.
Osim toga, teže je napustiti zemlju. Lukašenkovim ukazom kopnena granica sa EU i Ukrajinom je otvorena samo za one koji imaju prebivalište ili nešto kao ugovor o radu u inostranstvu, ne možete je preći ako nemate potvrdu o tome. I napuštanje zemlje avionom je takođe postalo teže, jer je nakon incidenta sa “Rajaner” avionom EU uvela vazdušnu blokadu, pa ako želite da letite, ne možete da letite na zapad, morate da idete prvo u Moskvu, Istanbul ili Tbilisi, a onda uhvatite drugi let. Dakle, sa ovim višestrukim ograničenjima, ovo počinje pomalo da liči na novu gvozdenu zavesu.
Kako komentarišete odnose Moskve i Minska?
Uprkos svim pričama o tzv. „bratstvu“, za Moskvu je Lukašenko uvek bio veoma težak saveznik, koji je često „zaboravljao“ na svoja obećanja, a ponekad i vređao „braću“. Ali u ovom trenutku Kremlj ga podržava čak i na račun okretanja protiv sebe mnogih ljudi u Belorusiji, koji su ranije imali generalno pozitivan stav prema Rusiji.
Pročitajte još:
Sa istorijskog stanovišta, ovo je greška koju je Moskva više puta činila. Svoje potencijalne saveznike uvek razočara i naljuti, maltretiranjem ili prezirom ili ih razočara ulaganjem u pogrešne lidere. Ali upravo ovako Kremlj vidi svoj interes: da spreči promenu režima u susednoj zemlji. Sadašnje tenzije između Rusije i Zapada takođe stvaraju povoljnije okruženje za Lukašenka, čija vrednost kao saveznika raste u ovoj situaciji. Shodno tome, finansijska pomoć koja dolazi iz Rusije je zapravo prilično skromna.
Očekuje se da će Kremlj iskoristiti Lukašenkovu nevolju da iznudi ustupke od njega, poput usmenog priznanja ruske aneksije Krima 2014, koja se dogodila tek nedavno. Ali to su simbolične stvari, a ono što Kremlj takođe želi je više stvarne moći i uticaja u Belorusiji, dok Lukašenko definitivno nije osoba koja je spremna da se odrekne vlasti. On će se više puta zakleti da će biti najbolji prijatelj Rusije, ali će se do kraja boriti da sačuva svoju ličnu moć u zemlji, čak i na račun interesa Moskve.
Da li Svetlana Tihanovska ima realne šanse da svrgne Lukašenka?
Tihanovska nikada nije mogla da „ruši“ Lukašenka, jer, suprotno onome što je režim možda verovao, ona jednostavno nikada nije kontrolisala proteste. Kada je, na primer, najavila generalni štrajk 2020. godine, to nije uspelo. Protesti su od samog početka bili decentralizovani. Oni su, naravno, donekle bili inspirisani Svetlanom Tihanovskom i drugim predsedničkim kandidatima i njihovim timovima, i njihovom političkom porukom, ali oni nisu bili koordinisani.
Sama Tihanovska sebe je opisala kao „simbol, a ne vođu“ protesta. Ona takođe igra važnu simboličku ulogu na međunarodnom nivou, redovno se sastaje sa vrhunskim evropskim i američkim političarima.
BONUS VIDEO Vodeni toppovi i kamenice na poljsko-beloruskoj granici
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
