Vest da je Roman Protaševič, mladi novinar i bloger iz Belorusije juče uhapšen na aerodromu u Minsku nakon što je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko naredio prinudno sletanje aviona Rajaner u kojem je bio, potresla je međunarodnu zajednicu. Ovaj incident, koji su mnogi nazvali "otmicom" i "aktom državnog terorizma" naišao je na oštru osudu evropskih i svetskih zvaničnika.
Pročitajte još:
Protaševič je leteo od Atine do Vilnjusa, prestonice Litvanije, kada je letelica prisilno sletela u Minsk, nakon dojave o bombi, koja se ispostavila kao lažna. Pravi razlog ovog incidenta bio je upravo Protaševič.
Ko je on?
Protaševič je beloruski novinar, fotorepter i bloger. Stanovnik je Minska, ali odnedavno živi u egzilu u Poljskoj.
Bio je administrator grupe Neksta Lajv, na Telegramu, koja je pratila proteste koji su izbili u Belorusiji nakon spornih predsedničkih izbora u zemlji prošlog avgusta. To je kanal koji je 2015. osnovao zajedno sa Stepanom Putilom.
Kasnije je postao glavni urednik drugog Telegram kanala koji je u Belorusiji prepoznat kao ekstremistički – Brajan Belarus, koji je pokrivao proteste.
U novembru su beloruske vlasti objavile da se protiv Protaseviča, zajedno sa Stjepanom Putsilom, takođe administratorom ove grupe vodi istraga zbog sumnji da je organizovao masovne nerede, narušio društveni poredak i podstakao socijalnu mržnju.
Protaševič, koji je 2020. godine napustio zemlju plašeći se progona iz političkih razloga, negirao je ove optužbe.
Stipednista programa za novinare
Bio je stipendista programa za novinare Vaklav Havel u Pragu od 2017. do 2018. godine. Novinarska stipendija Vaklav Havel, zajednička inicijativa RFE / RL i češkog Ministarstva spoljnih poslova, dostupna je ambicioznim, nezavisnim novinarima u zemljama Istočnog partnerstva Evropske unije i Rusiji.
Protasevič je razgovarao s novinarima Karent tajma sa nepoznate lokacije u Poljskoj 19. novembra, prošle godine nakon što su beloruske vlasti izdale nalog za njegovo privođenje.
„Čini mi se da vlast sada gotovo svaki izraz drugačijeg mišljenja uopšteno smatra zločinom“, rekao je Pratasevič naglasivši da je to jasno iz broja ljudi koji su bili u pritvoru.
Karent tajm je medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike.
Kako je avion preusmeren?
#Wizzair flight from #Kyiv to #Tallinn refused to enter Belorussian airspace.
Flying over Belorussian regime is dangerous! #Belarus #Pratasevich #RyanairHijack pic.twitter.com/06FdY6I8QJ— Temo Machitidze (@TemoMachitidze) May 24, 2021
Let FR4978 bio je na putu iz Atine za litvanski glavni grad Viljnus u nedelju, kada je skrenuo na istok ka beloruskom glavnom gradu Minsku, malo pre nego što je stigao do litvanske granice.
Kompanija Rjanair je u saopštenju navela da je posadu „Belorusija (kontrola vazdušnog saobraćaja) obavestila o potencijalnoj bezbednosnoj pretnji i da im je naloženo da se preusmere na najbliži aerodrom Minsk“.
Staza leta, vidljiva na veb lokaciji flightradar124, sugeriše da je avion u stvari bio bliži Viljniusu nego Minsku kada se okrenuo, prenosi BBC.
Rjanair je naveo da proverama na zemlji nije utvrđeno „ništa loše“ i da je avion oslobođen da poleti nakon otprilike pet sati. Kompanija u saopštenju nije pomenula Romana Protaseviča.
Njega je policija odvela ubrzo nakon što je avion sleteo u belorusku prestonicu.
Prema izveštajima beloruskih medija, bomba u avionu nije pronađena. Nije jasno ni ko je prijavio pretnju.
Štab beloruske liderke opozicije Svetlane Tihanovske izvestio je da je letačka posada kompanije Rajaner dobila poruku o bombi u avionu i da je vojni lovac MiG-29 poslat za pratnju putničkog aviona do aerodroma u Minsku. U nizu tvitova, Tihanovska je optužila belorusku vladu da je prisilila avion da sleti kako bi se uhapsio Protasevič, za kojeg je rekla da se suočava sa smrtnom kaznom jer je kategorisan kao terorista.
Protest simpatizera na aerodromu
Simpatizeri beloruskog opozicionog novinara okupili su se sinoć na aerodromu u Vilnjusu, držeći plakate na kojima je pisalo: „Rajaner, gde je Roman?!“
Portparolka opozicione liderke Svetlane Tihanovske sinoć je izjavila kako da je zabrinuta za dalju sudbinu Potaševiča.
„Život novinara ozbiljno je ugrožen“, rekla je ona.
Had an important call with ?? FM @RauZbigniew. I am grateful to ?? for its support for Raman Pratasevich & the strong condemnation of the regime’s actions that forced the civilian plane with foreign nationals to land in Belarus. There should be an international investigation. pic.twitter.com/bvfErFmyo6
— Sviatlana Tsikhanouskaya (@Tsihanouskaya) May 24, 2021
Iz njenih reči postalo je jasno da, iako još uvek nije optužen za smrtnu kaznu, stvari bi mogle da se promene.
Prema njenim rečima, Protasevič je predmet tri optužbe režima predsednika Aleksandra Lukašenka: izvođenje namernih radnji usmerenih na podsticanje socijalne mržnje na osnovu profesionalne pripadnosti, organizovanje masovnih nereda i organizovanje grupnih akcija koje grubo krše javni red.
Najoštrija kazna izriče se po prvoj optužbi – do 15 godina zatvora, objasnila je Krasulina. Međutim, problem je što zatvorenici u Belorusiji dobijaju nove optužbe i u pritvoru.
„One su izmišljene i mogu da se menjaju, uključujući i one koje se kažnjavaju smrću streljanjem“, dodala je ona.
Ona je istakla da je Protaševič „neprijatelj Lukašenka“, a da su različiti zločini, uključujući i kidnapovanje, počinjeni protiv takvih ljudi.
„To je slučaj sa televizijskim operatorom Dmitrijem Zavadskim. Nestao je 2000. godine na putu za aerodrom u Minsku i nikada nije pronađen. Veruje se da je on ubijen. I zato je očigledno da postoji vrlo velika i ozbiljna opasnost za život Protaseviča“, dodala je Krasulina.
Belorusija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se izriču i izvršavaju smrtne kazne nad ljudima starosti između 18 i 65 godina. Takvih nije bilo u 2020. godini, ali su 2019. godine dve izvršene.
Kakav je položaj medija u Belorusiji?
U oktobru je sud u Minsku kanal Neksta Lajv i njegov logotip proglasio ekstremističkim i naložio Ministarstvu informacija da ograniči pristup informacionim resursima koristeći ime i logotip kanala Telegram, kao i njihovu distribuciju u beloruskom segmentu Interneta.
Neksta Lajva je tada promenio ime i logotip, prelazeći sa latinske transliteracije svog imena na ćirilicu. U strahu od krivičnog gonjenja, Pratasevič i Putsila su pobegli iz zemlje i nije bilo poznato gde se nalaze.
Mediji u Belorusiji bili su na meti vlade Lukašenka u tekućim represijama. Nadzorno telo Reporteri bez granica proglasili su Belorusiju najopasnijim mestom u Evropi za novinare.
Beloruske snage bezbednosti pretresle su 21. maja studio u Minsku koji je koristila TV stanica sa sedištem u Poljskoj, a koja je sprovela istrage kritične prema Lukašenku i njegovim saradnicima.
U aprilu je kanal objavio istragu o poslovanju Lukašenkove snaje i drugih povezanih s njim.
Ranije ove godine, dvojici novinara Belsat-a uručena je, kako su njihovi advokati rekli, „apsurdna“ kazna od dve godine zatvora zbog izveštavanja uživo sa mitinga u Minsku u novembru.
Ranije ove nedelje, policija je pokrenula istragu najvećeg nezavisnog mrežnog medija u zemlji, Tut.baj, pretražujući domove nekoliko njihovih urednika i blokirajući im veb stranicu.
«Это решение было принято не с бухты-барахты». Мининформ прокомментировал блокировку TUT. BY.
Но от этого меньше вопросов не стало??https://t.co/SCEHxS5WiZ pic.twitter.com/pfdFRNJnkA
— Сильные Новости – gomel.today (@GomelToday) May 22, 2021
U međuvremenu, sud u Minsku 21. maja osudio je drugog novinara koji je pratio policijsku raciju na Tut.baj na 15-dnevnu zatvorsku kaznu.
Belorusko udruženje novinara saopštilo je da je 27 medijskih radnika trenutno iza rešetaka, bilo da čekaju suđenje ili da izdržavaju kaznu.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar