Mali priobalni grad Svinoujšće u Varšavskoj oblasti u Poljskoj dom je najvećeg poljskog terminala za tečni prirodni gas (LNG) koji mnogi smatraju najboljim rešenjem u pogledu energetske nezavisnosti. Ipak, pojedini meštani smatraju da bi ovo moglo da im stvori probleme i da bi mogli da postanu meta ruskog predsednika Vladimira Putina.
„Ovo nas je stavilo na liniju vatre“, kaže Jozef, 60-godišnji taksista iz ovog grada. Do ove godine, Rusija je isporučivala u EU 40 odsto prirodnog gasa, ali posle invazije na Ukrajinu u februaru, svi u ovom delu Evrope su postali uplašeni zbog postupaka Rusije.
Ovaj grad oplemenjuju plaže i borova šuma, a kontrast stvaraju velike industrijske mašine parkirane duž terminala za gas. Poljska već uveliko računa na ovu uspavanu, severozapadnu baltičku luku, kako bi se izašla iz ove katastrofalne energetske situacije, prenosi BBC.
Terminal Leh Kačinjski je sastavni deo zamene „izgubljenog“ dela gasa koji je stizao iz Rusije, nakon što je Gasprom u aprilu obustavio isporuke Poljskoj. Cene gasa u Evropi su porasle u junu.
The small seaport crucial for Europe's energy future https://t.co/OA0osagA2J
— BBC News (UK) (@BBCNews) June 24, 2022
Nemačka se pomerila korak bliže racionalizaciji gasa za potrošače, a Italija se pridružila nizu evropskih zemalja koje izveštavajuo daljim rezovima u isporukama Rusije.
U međuvremenu, radnici na terminalu Kačinjski su zauzeti postavljanjem temelja za betinskih šaht, koji će povezivati treći cilindar sa vezovima za istovar oko pola kilometra na obala. LNG na pristanište stiže tankerima iz celog sveta – uglavnom iz Katara i SAD, ali i Norveške, a istovremeno i iz Nigerije ili Trinidada i Tobaga.
Upitan da li je projekat u toku, ukrajinski radnik se osmehuje i veselo odgovara: „Čak i više nego na pravom putu“.
Izgradnja terminala, koji je pušten u rad 2016. godine koštala je 3,5 milijardi zlota, odnosno 727,7 miliona evra. Trenutno prima i gasifikuje oko 23 odsto godišnje potražnje Poljske od 21 milijarde kubnih metara gasa.
Po završetku radova na proširenju, ovo će se povećati na 7,5 milijardi kubnih metara godišnje do kraja 2023. godine, a izveštaji sugerišu da bi nakon toga trebalo da se poveća na 10 milijardi kubnih metara gasa.
Kao i ostatak Evrope, Poljska se udaljava od elektrana na ugalj, ali domaća potrošnja gasa brzo raste, verovatno na oko 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je otprilike ekvivalentno grajanju devet miliona domova.
Ekipa BBC-ja posetila je terminal, pa ističu da su u toku vožnje prošli pored nemačkih bunkera iz Drugog svetskog rata, koji su zarasli u korov.
„Nemci grade svoj terminal preko granice, nedaleko odavde. Ali mi ćemo ih pobediti“, rekao je Jozef.
Gradić Svinoujšće je bliži Berlinu nego Varšavi – samo 90 kilometara od nemačke prestonice, dok ga od glavnog grada Poljske deli 560 kilometara. U severnoj Nemačkoj, dugo planirani LNG terminal je takođe počeo da se gradi u blizini Vilhelmshafena sa planovima za još dva u blizini Hamburga.
Međutim, što se tiče podsticaja poljskoj ekonomiji u okruženju, lokalno stanovništvo je optimistično. Mnogi poslovi na LNG terminalu nisu tako daleko, za lokalno stanovništvo – sa firmama koje zapošljavaju stručnjake iz drugih delova Poljske i iz inostranstva.
Aleksandra Vozniak, recepcionarka u hotelu „Nove Milenijum“, kaže da su njeni računi za energiju 70 odsto veći nego pre rata u Ukrajini.
„To je ludo, mada će možda ovaj terminal pomoći“, sleže ramenima. Vozniak se vratila u tu oblast nakon to je 17 godina živela u Devonu u Engleskoj.
„Vratili smo se u Poljsku da budemo blizu naše porodice, ali odmah je onda došao kovid 19, pa je moja svekrva umrla, pa je usledio rat“, rekla je.
Njen muž koji je kuvar, ali i četvoro dece – svi rođeni u Ekseteru – žele da se vrate „kući“ u Veliku Britaniju, dodaje ona.
„Staro Svinoujšće nestaje. To je gradilište. Neki od starijih meštana negoduju zbog promena – gubitaka osećaja malog grada, turističkog ukusa. Ali to je napredak“, rekla je.
Za sada, turizam se i dalje čini kao zdrava zarada: grad ima oko 30.000 stanovnika, ali može da primi oko 300.000 turista tokom leta.
Oskar Janczarek, pomoćnik u sportskoj prodavnici, nikada nije posetio terminal.
„Iz nekog razloga, mnogi turisti dolaze da to vie. A više turista je dobro za posao“, rekao je.
Kako mu mušterije pristižu, prelazi sa engleskog na poljski, a zatim na nemački jezik. Oskar kaže da su mu računi za struju porasli, kao i druge cene u poslednjih nekoliko meseci.
Ističe da nas je rat naterao da još više shvatimo koliko su granice fluidne.
Njegova koleginica Nađa, mlada Ukrajinka, koja takođe radi u prodavnici, nedavno je stigla iz svog rodnog grada Lavova u zapadnoj Ukrajini.
Poljska radi na interkonektorima sa Litvanijom, Ukrajinom, Slovačkom i Češkom kako bi mogla da isporuči višak gasa na susedna tržišta – u pokušaju da stvore regionalno gasno tržište.
Ovo je deo strategije da se preorjentišu, stvaranjem gasnih ruta sever-jug kako bi se zamenila postojeće veze istok-zapad.
„Poljska će morati da igra ključnu ulogu kako u naporima EU da postepeno ukine uvoz ruskog gasa, tako i u postizanju dugoročnog cilja nulte emisije gasova staklene bašte“, kaže Hening Glojstin, direktor za energetiku, klimu i resurse u Evroazijskoj grupi.
„Neposredni prioritet je da se zameni skoro 10 milijardi kubnih metara gasa koji je Poljska dobijala od Rusije. To će se uglavnom desiti puštanjem u rad Baltik Pajpa čije je puštanje u rad planirano kasnije ove godine“, dodaje on.
„Kombinacija ovog naftovoda i uvoza LNG-a poljšava sigurnost snabdevanja. Dugoročno, Poljska će morati da učini još više u pogledu novih energetskih resursa, jer zemlja mora da smanji svoje veliko oslanjanje na ugalj… ako želi da ima bilo kakve šanse da ostvari svoje ciljeve do 2050. godine“, kaže Glojstin.
Slovačka – koja je skoro potpuno zavisna od ruskog gasa – i Češka – obelećale su podršku terminalu. Vlada ove nedelje je čak rekla da će investirati u proširenje gasnog terminala u Svinoujšću. U međuvremenu, američka kompanija LNGE je navodn ponudila da finansira izgradnju novog gasnog interkonektora između Poljske i Ukrajine.
PROČITAJTE JOŠ:
U martu je poljska vada obezbedila dodatnih 3 milijarde zlota, osnosno 629,7 miliona evra operateru terminala Svinoujšće. I iako je terminal postao deo EU liste projekata od zajedničkog interesa za 2022. godinu, što ukazuje na posvećenost bloka podrži projekat, nisu svi u to uvereni.
Razgovori o tome da će Poljska postati gasno čvorište za region su preterani, smatra Albreht Rotaher, autor knjige pod nazivom „Putonomika“ i nemački bivši EU diplomata.
„Zalihe iz Svinoujšća bile bi samo kap u čaši“, kaže on. „Bojim se da uprkost dobrim namerama, da to nije dovoljno i da je premalo i prekasno“, zaključio je.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare