Foto: Profimedia:rs

Hiljade Izraelaca se probudilo 7. oktobra uz sirene koje su se oglasile širom nekoliko gradova. Palestinska grupa Hamas lansirala je oko 5.000 raketa iz Gaze zajedno sa stravičnim napadom kopno-more-vazduh na izraelsko tlo. Napadi su ostavili na hiljade mrtvih u najgorem napadu na izraelsko tlo od Jom Kipur rata 1973. godine, uprkos udruženim naporima Šin Beta i Mosada - dve poznate izraelske bezbednosne i obaveštajne službe. Šta znamo o Mosadu, koji je ponižen u nezamapćenom napadu Hamasa?

Hamas je poslao svoje borce da se infiltriraju u gradove, zajednice kibuca, pa čak i na muzički festival na otvorenom. Uspaničeni Izraelci sakrili su se u svojim domovima. U medijima su se pojavile priče da borci Hamasa izvode terorističke napade od vrata do vrata, pucajući u civile i da ih odvlače u Gazu.

Kopneni napad Hamasa pojačan je čamcima i motorizovanim paraglajderima koji su rano ujutru probili izraelsku granicu koristeći gerilsku taktiku. Sve ovo dogodilo se naočigled Mosada, obaveštajne službe koja se smatra jednom od najboljih u svetu.

Izrael Foto:Tanjug/AP Photo/Fatima Shbair/Ali Jadallah / AFP / Profimedia/AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia/Tanjug/AP Photo/Tsafrir Abayov

Kako Mosad funkcioniše

Sa godišnjim budžetom od tri milijarde dolara i osobljem od 7.000 ljudi, Mosad je druga po veličini špijunska agencija na Zapadu, posle američke CIA.

David „Dadi“ Barnea, koji je nasledio Josi Kohena na mestu šefa Mosada u junu 2021. godine, izabran je kroz veoma tajanstveni proces poznat samo nekolicini izabranih u kabinetu izraelskog premijera, agenciji i Savetodavnom komitetu za državnu službu, koji proverava i odobrava čak i imenovanje izraelskog premijera.

Mosad ima nekoliko odeljenja, ali detalji njegove unutrašnje strukture su uglavnom skriveni. Ne samo da ima mrežu doušnika i agenata unutar palestinskih militantnih grupa, već i u neprijateljskim zemljama poput Libana, Sirije i Irana.

Ogromna špijunska mreža obaveštajne agencije pruža im veliko znanje o pokretima militantnih vođa, omogućavajući im da izvrše precizne akcije kada je to potrebno.

Foto:profimedia.rs; EPA EFE

Odeljenja Mosada

*Mosadovo odeljenje za naplatu je najveće odeljenje, odgovorno za špijunske operacije širom sveta.

*Odeljenje za političku akciju i vezu sprovodi političke aktivnosti i radi sa prijateljskim stranim obaveštajnim službama i nacijama sa kojima Izrael nema formalne diplomatske odnose.

*Odeljenje za specijalne operacije, takođe poznato kao Metsada, sprovodi veoma osetljive atentate, sabotaže, paravojne i operacije psihološkog ratovanja.

*LAP odeljenje je odgovorno za psihološki rat, propagandu i operacije obmane.

Foto: Ali Jadallah / AFP / AA/ABACA / Abaca Press / AHMAD GHARABLI / AFP / Profimedia

*Odeljenje za istraživanje proizvodi obaveštajne podatke, uključujući dnevne izveštaje o situaciji, nedeljne rezimee i detaljne mesečne izveštaje.

*Odeljenje za tehnologiju razvija napredne tehnologije za podršku operacijama Mosada.

Kako je Mosad nastao?

Mosad je formiran u decembru 1949. godine kao „Centralni institut za koordinaciju“, na preporuku Reuvena Šilaoha tadašnjem premijeru Izraela Davidu Ben-Gurionu. Šiloah je želeo centralno telo koje bi koordinisalo i unapredilo saradnju između postojećih bezbednosnih službi – Vojnog obaveštajnog odeljenja (MAMAN), Opšte bezbednosne službe (GSS ili „ŠAbak“) i „političkog odeljenja“ ministarstva spoljnih poslova.

U martu 1951. je reorganizovan, i učinjen delom kancelarije premijera, odgovarajući direktno premijeru. Današnji broj radnika Mosada se procenjuje na oko 1.200.

Mosad je civilna služba i ne koristi vojne činove, mada je većina službenika služila u Izraelskim odbrambenim snagama jer je u Izraelu obavezno služenje vojnog roka, i mnogi od njih su oficiri.

Kako je Mosad zakazao u ovom slučaju?

Skoro besprekoran uspeh Izraela i Mosada kada je u pitanju sprečavanje spoljnih napada narušen je kada nije predviđen najveći napad Hamasa do sada.

Postavljala su se pitanja kako je Hamas uspeo da skladišti rakete i projektile, a da izraelska obaveštajna služba to nije otkrila ili zašto izraelski uvek pouzdan sistem protivraketne odbrane „Gvozdena kupola“ nije bio u stanju da presretne sve projektile koji dolaze iz Gaze.

Uprkos visokotehnološkim bezbednosnim merama duž granice Gaze i Izraela, uključujući kamere, senzore kretanja tla i redovne vojne patrole, nedavna infiltracija Hamasa bila je uspešna.

PROČITAJTE JOŠ:

Na društvenim mrežama pojavili su se video snimci na kojima se vidi kako buldožer ruši deo naizgled neosvojivog „gvozdenog zida“ koji je označavao granicu između Izraela i Gaze.

Borci Hamasa uspeli su da se infiltriraju kroz ogradu, sekući rupe u žici i stižu morem čamcima i paraglajderima.

Razmere napada, složenost sa kojom je izveden i koordinacija i meseci planiranja koje su morali da zahtevaju, postavljaju ozbiljna pitanja o tome kako i zašto izraelska gotovo savršena obaveštajna agencija nije uspela da ga otkrije.

Neki su to izjednačili sa napadima 11. septembra u Njujorku koji su odjeknuli ne samo preko CIA-e, već i globalne obaveštajne mreže uopšte.

Foto: TANJUG/AP Photo/Fatima Shbair/Yousef Masoud/Ohad Zwigenberg/Tsafrir Abayov

BONUS VIDEO: Hamas napao Izrael

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar