Ibrahim je sa porodicom došao da poseti rođake Gazi, a onda je počeo rat, u jednoj kući je utočište našlo 90 ljudi: „Počinjem da gubim nadu, bilo ko može biti meta! Stvari su svakim danom sve gore“

Ibrahim AlAga i njegova supruga Hamida uživali su u produženom odmoru u Gazi kada su počeli izraelski vazdušni udari na tu teritoriju. Par, koji su irski državljani, želeo je da njihovo troje dece koji su rođeni u Dablinu upoznaju palestinske rođake i uče o jeziku i kulturi. Ali umesto opuštenih porodičnih okupljanja koja su očekivali da zaokruže svoje putovanje, porodica je morala da se bori sa udarima i eksplozijama.

„Bilo je… stalno bombardovanje i kuća se tresla“, kaže Ibrahim.

Izrael je pokrenuo uzvratne udare na Gazu nakon što je u napadu naoružanih napadača Hamasa 7. oktobra poginulo najmanje 1.400 ljudi. Do sada je u Gazi takođe ubijeno preko 4.000 ljudi.

Nakon što je Izrael rekao da 1,1 milion ljudi krene na jug uoči očekivane kopnene invazije, porodica je spakovala svoje stvari i otišla iz grada Gaza. Sklonili su se u kuću Ibrahimovih roditelja u južnom gradu Kan Junis, prenosi BBC.

Kako je sve više ljudi pobeglo na jug, pridružili su im se rođaci i prijatelji koji nemaju gde da ostanu, a kuća je sada dom za 90 ljudi. Njegova porodica, kaže Ibrahim, nikada nikoga ne bi odbila.

Život za 90 ljudi u kući sa četiri spavaće sobe nije lak. Grupa je pomerila deo nameštaja napolje da napravi mesta za improvizovane krevete. Spavanje se obavlja u smenama, po dvoje na dušeku. Ibrahim, inženjer, uklonio je prozore sa njihovih okvira kako bi sprečio da staklo povredi ljude u slučaju mogućeg napada dronom. Ali sa blokiranim snabdevanjem hranom, vodom i strujom u Gazi, niko se zaista ne može opustiti.

„Od trenutka kada se probudimo do trenutka kada spavamo, samo pokušavamo da preživimo“, kaže on.

Neki iz grupe pokušavaju da izađu svaki dan da vide da li se deli konzervirana hrana. Iako mogu da peku hleb u komšijinoj peći na drva sa sve manjim zalihama pšenice i vode, nema dovoljno za više od jednog obroka dnevno.

Posebno je teška situacija sa 30 dece – od kojih je 10 mlađe od pet godina.

„Uvek traže hranu i vodu, a mi se trudimo da im damo koliko možemo… Veoma je teško. Stariji, možemo malo da izdržimo, možemo da ostanemo gladni, ali kada deca traže hranu ne možemo da im kažemo ne“, rekao je.

Ibrahim brine za zdravlje grupe, u kojoj su trudnica i stariji dijabetičar za koje kaže da će uskoro ostati bez lekova. Ako se neko ozbiljno razboli, grupa neće moći da ga odvede u bolnicu.

„Moj sin je stvarno zabrinut“

I Ibrahimova sopstvena deca su bila duboko pogođena ovim događajima. Omar i Ajlin – od samo tri i četiri godine – uplaše se kada čuju udar ili eksploziju, a Ibrahim i njegova žena pokušavaju da im odvuku pažnju igrajući igrice.

Noću, komešanje može da im prekine san i ponekad se probude vrišteći. Osmogodišnji Sami se plaši da će ga dronovi pogoditi.

„On razume šta se dešava… može da čuje i oseti frustraciju kroz koju prolazimo i zaista je zabrinut“, rekao je on.

Dok se uslovi u Gazi pogoršavaju, Ibrahim i njegova porodica daju sve od sebe da se vrate u Dablin i u kontaktu su sa irskim Ministarstvom inostranih poslova u vezi sa evakuacijom.

U subotu su krenuli na „veoma rizično“ putovanje od Kan Junisa do graničnog prelaza Rafa sa Egiptom – jednom od dve kopnene rute koje izlaze iz pojasa Gaze. Hiljade ljudi se okupilo tamo da pokušaju da napuste Gazu.

Ali kada su stigli do granice, Ibrahim kaže da su dobili poruku iz irske ambasade u Tel Avivu u kojoj im je naređeno da se vrate nazad jer se prelaz Rafa neće otvoriti. Sada se brine da možda neće imati dovoljno goriva da ponovo stigne do granice ako se krene u drugi plan evakuacije. Čak i ako ima goriva, može izgubiti komunikaciju sa ambasadom ako telefonske mreže nestanu.

„Počinjem da gubim nadu“, kaže on.

Zamenik irskog premijera Majkl Martin rekao je da vlada radi na pomoći irskim građanima u Gazi. U međuvremenu, porodica se suočava sa mučnim čekanjem.

Nakon što je u utorak eksplozija pogodila arapsku bolnicu Al-Ahli u gradu Gaza, za koju se strahuje da je poginulo na stotine, Ibrahim kaže da niko u njihovoj prepunoj kući Kan Junisa nije mogao da spava.

„Zaista se plašimo za svoje živote… nema granica… bilo ko, bilo gde može biti meta. Stvari su svakim danom sve gore“, rekao je on.