0
Milioni ljudi u svetu Uskrs obeležavaju u nedelju, 16. aprila. Pravoslavni hrišćani u Evropi, Africi i na Bliskom istoku ovaj veliki praznik slave nekoliko dana kasnije nego hrišćani koji ovaj praznik slave po gregorijanskom kalendaru. Narodi širom sveta praktikuju različite običaje pri proslavi ovog najvećeg hrišćanskog praznika, ali svi oni se izvode kako bi se osiguralo zdravlje i napredak u budućnost. Ovo su zemlje koje, kao i Srbija, Uskrs obeležavaju po pravoslavnim običajima.
Kod pravoslavnih hrišćana priprema za Uskrs počinje Velikim postom, 40 dana pre samog praznika i završava se Lazarevom subotom, koja pada osam dana pre Uskršnje nedelje.
Sledi Cvetna nedelja, nedelju dana uoči Uskrsa u znak sećanja na ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.
Gotovo kod svih naroda neguje se običaj farbanja i tucanja jaja.
Jaje je simbol obnove života, a običaj se vezuje za predanje o Mariji Magdaleni.
Naime, propovedajući jevanđelje, Marija Magdalena je stigla do cara Tiberija, kome je poklonila korpu jaja. Car je rekao da će poverovati u vaskrsenje pod uslovom da jaja promene boju. Marija je rekla „Hristos vaskrse“ i sva jaja u korpi su postala crvena.
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, pa se prvo crveno jaje „čuvarkuća“, čuva do sledećeg Uskrsa.
Osim srpske, pravoslavni Uskrs slavi i ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan broj Eskima koji žive na Aljasci, ali i pravoslavni vernici u Egiptu – Kopti.
Srbija
Za Uskrs se vezuju različiti običaji, tako da čak ni dan kada se farbaju jaja nije isti u svim delovima Srbije.
U severoistočnoj Srbiji, Majdanpeku i okolini, jaja se farbaju petkom, a u Babušnici subotom, za Pirot je karakteristično da se farbaju četvrtkom. U tom delu zemlje, ofarbana jaja se nazivaju peraške.
Jaja se uvek boje izjutra, dok dan napreduje, nikada popodne.
Običaj je i da se svaka osoba protrlja vaskršnjim jajetom po licu nakon ustajanja kako bi bila zdrava i rumena, kao i jaje.
Svi ostali poslovi se prekidaju, naročito na Veliki petak. Na ovaj dan se često samo jednom jede, a pokojnici se ne sahranjuju, jer je to dan tuge i opšte žalosti.
Kada je reč o čuvarkući, u nekim delovima Srbije ono se stavlja u zemlju ili se baci u vodu, da bi sve u porodici „teklo kao voda“. Negde se čuvarkuća nakon godinu dana čuvanja stavlja u mravinjak.
„Uskršnji zeka“, kao jedan od svetskih simbola ovog praznika, odomaćio se i u Srbiji.
Ovaj simbol potiče iz 17. veka i vezan je za Kelte, a simboliše plodnost.
Svako domaćinstvo priprema ručak, a obavezni deo trpeze je uskršnja pečenica, odnosno, jagnjeće ili praseće pečenje.
U nekim krajevima se pripremaju i posebni hlebovi – kravajče, buzdovan, komka, u koje se utisnu kuvana jaja.
Grčka
Glavno obeležje uskršnje trpeze u Grčkoj je supa od jagnjećih iznutrica – magiritsa.
Zanimljiva činjenica je da na Krfu praznična nedelja započinje razbijanjem posuđa.
Od samog jutra, meštani sa prozora bacaju zemljane ćupove, tanjire i činije na ulicu.
Neki veruju da ovaj običaj potiče iz stare Venecije, gde su se na Novu godinu izbacivale stare stvari iz kuće. Razbijanjem zemljanog posuđa se simbolično slavi početak proleća.
Bugarska
Centralno mesto na prazničnoj trpezi kod Bugara zauzima domaća štrudla – kuznjak.
Na Veliki četvrtak farba se prvo jaje i priprema testo za hleb – kravaj, Božja pita, košara, harman, kvasnik, jajčenik, pletenica ili kukla.
Svaki hleb mora da bude napravljen sa crvenim jajem u sredini, koje se poklanja prvom gostu koji dolazi na proslavu Uskrsa. U nedelju Bugari idu u crkvu na svetu liturgiju i vraćaju se domovima sa svećom u ruci.
Pravoslavni Bugari se nakon uskršnje liturgije vraćaju kući sa svećom, a na Uskrs nose novu odeću, jer ona simbolizuje rađanje novog života.
Rusija
U čitavoj zemlji, počevši od Velikog četvrtka, peče se uskršnji hleb – kulič, sirne pashe i boje se jaja.
U Rusiji akcenat praznika je uskršnji doručak, a za ručak se služi meso, i to praseće ili teleće pečenje.
Uskrs se obeležava u krugu najbližih, a takođe je i običaj da se tokom praznika posećuju rođaci koji daleko žive.
U kućama se pale sve sveće i lampe, a u hramovima bi tokom liturgije bile upaljene sve uljane lampe iznad ikona i sveće.
Ako se ide u goste, obavezno se nose obojena jaja, uz pozdrav „Hristos voskres – Voistinu voskrese“ uz ljubljenje u obraz tri puta – karakterističan običaj za slovenske pravoslavne narode.
Eskimi
Proslava Uskrsa kod Eskima na Aljasci datira još od 1741. godine, kada je Aljaska bila u sastavu Rusije.
Tada su ruski trgovci prenosili pravoslavlje na Eskime, koji su od njih lovili divljač.
Danas ovaj praznik slavi oko 25.000 Eskima, i to po nedelju dana, jer se komšijama i rođacima ne isplati da se istog dana vraćaju kući sa slavlja, pošto su desetinama kilometara udaljeni jedni od drugih.
Za praznik se obično sprema usoljena riba, najčešće losos, koji se služi u sirovom stanju.
Foto: ShutterstockPored lososa tu je i salata od retkog bilja, koje se čuva po pola godine samo za tu priliku.
Kopti
Za Kopte je karakteristično da se okupe na Uskrs u hramu i sa horom pevaju pesme.
Vaskršnja služba obavlja se u crkvi Svetog Marka u Kairu, koja je i centar Koptske crkve.
Njihov post traje 55 dana, a neki vernici na Veliki petak i u subotu drže puni post, odnosno, potpuno se uzdržavaju od hrane i pića, a post prekidaju nakon jutanje liturgije.
Potom se organizuje porodični ručak, koji podrazumeva pirinač sa hrskavom lepinjom i kolače.
Etiopija
Pravoslavni Etiopljani ovaj praznik zovu Fasika.
Pročitajte još:
U znak sećanja na Hristov ulazak u Jerusalim, proslavlja se takozvani „Dan palmi“, koji pada nedelju dana pre Uskrsa.
Običaj je da se tada nosi lišće na glavi, koje simboliše drveće koje se nalazilo na putu po Jerusalimu.
U crkvi, vernici nose bele mantije – habeše, a kod kuće mese, slatkasti, hleb – dabo, koji se deli gostima.
BONUS VIDEO Farbanje uskršnjih jaja
