Makronov plan pada u vodu? Evropa ne želi da šalje vojsku u Ukrajinu, Đorđa Meloni ima novi predlog

Francuska, koja blisko sarađuje s Britanijom na izradi predloga, danas će ugostiti 30 lidera i delegacija iz otprilike 30 zemalja. Sastanak se održava u Parizu u okviru inicijative koja se razvila u tzv. "koaliciju voljnih", s ciljem da se razrade konkretne ideje.

Plan Londona i Pariza pada u vodu

Iako su London i Pariz nedeljama radili na planu o slanju hiljada vojnika u Ukrajinu radi osiguranja mogućeg budućeg primirja, diplomate navode da raste svest o tome da takav plan verovatno neće biti sproveden.

„Oni se udaljavaju od ideje o kopnenim snagama i pokušavaju preoblikovati ono na čemu su radili u nešto što bi imalo više smisla“, rekao je jedan evropski diplomata.

„Kada je Ukrajina bila u boljoj situaciji, ideja o slanju snaga činila se primamljivom. No sada, s obzirom na stanje na terenu i trenutnu američku administraciju, to više ne izgleda tako privlačno“, rekao je drugi.

Ukrajina već dugo tvrdi da bi svaki mirovni dogovor morao uključivati čvrsta sigurnosna jamstva sa Zapada kako bi se sprečio novi ruski napad.

Tražili „zaštitnu mrežu“ od Amerike, ali nisu je dobili

Francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer, koji su prošlog meseca posetili Belu kuću, sugerisali su da bi njihove zemlje mogle doprineti budućim snagama s hiljadama vojnika. No, za sada nisu uspeli da dobiju nikakav oblik sigurnosne „zaštitne mreže“ iz Vašingtona, a da pritom nije jasno šta bi tačno ona podrazumevala.

Moskva je poručila da nikada neće pristati na predloge prema kojima bi zemlje članice NATO-a slale snage u Ukrajinu.

Američki predsednik Donald Tramp, koji je iz temelja promenio američku politiku približivši je ruskom narativu o ratu, u početku je pohvalio britanske i francuske predloge o slanju snaga, rekavši da veruje kako bi Rusija na to mogla pristati.

No, američki zvaničnici u poslednje vreme postaju skeptičniji. U intervjuu koji je prošle sedmice dao voditelju podkasta Takeru Karlsonu, Trampov izaslanik Stiv Vitkof ismejao je evropske predloge, nazivajući ih „pozom i glumatanjem“.

„Sve će zavisiti o iskrenosti prekida vatre, a ja nisam optimista“

Zvaničnici navode da će se na sastanku u Parizu ove sedmice razgovarati o čitavom nizu tema – između ostalog, o jačanju ukrajinske odbrane kako bi se odvratili budući napadi i o načinima nadzora nad ograničenim primirjima na moru i oko energetske infrastrukture, što je već bilo predmet razgovora koje su ove sedmice u Saudijskoj Arabiji predvodile Sjedinjene Države.

„Sigurnosna jamstva su poput kontinentalnog doručka s hiljadu malih jela“, rekao je jedan visoki evropski zvaničnik. „Na kraju će sve zavisiti od iskrenosti prekida vatre, a ja nisam optimista.“

Jedan visoki evropski odbrambeni zvaničnik dodao je da, iako fokus više nije na ideji evropskih snaga na terenu, to ne znači da pojedine zemlje neće slati vojnike u Ukrajinu radi obuke ili druge podrške.

Dokument pripremljen za samit spominje mogućnost „snaga za osiguranje stabilnosti“

Iako se trenutno ne smatra izglednim da će biti raspoređene značajne evropske snage, planiranje se nastavlja kako bi se zadržale sve opcije otvorene. U dokumentu pripremljenom za samit, a koji je video Rojters, spominje se mogućnost buduće snage za osiguranje stabilnosti u Ukrajini „kao deo mirovnog sporazuma i uz podršku Sjedinjenih Država“.

Iz francuskog predsedništva navode da su američki zvaničnici, u razgovorima s Francuzima, pokazali interesovanje za snažan evropski doprinos kada jednom bude postignuto trajno primirje. Britanski premijer Starmer prošle je sedmice izjavio da se vojni planeri trenutno fokusiraju na zaštitu ukrajinskog vazdušnog prostora, teritorijalnih voda i granica.

„Ključno je da možemo odmah reagovati“

„Radimo ubrzano jer ne znamo hoće li doći do sporazuma – nadam se da hoće – no ako do njega dođe, ključno je da odmah možemo reagovati“, rekao je Starmer.

Neke evropske zemlje zaziru od ideje slanja snaga bez čvrstih američkih jamstava i međunarodnog mandata. Brinu se zbog troškova, nedostatka ljudstva i opreme, a u konačnici i zbog mogućnosti da se direktno nađu u sukobu s Rusijom.

Ben Hodžis, bivši komandant američkih kopnenih snaga u Evropi, izjavio je da je pre bilo kakvog planiranja presudno jasno definisati misiju buduće snage. „Ne mogu dovoljno naglasiti koliko je to važno – samo ako dobro definišete misiju, možete znati šta vam je potrebno da biste je izvršili“, rekao je.

Nova ideja – širenje odbrambenog ugovora NATO-a na Ukrajinu

Italijanska premijerka Đorđa Meloni predložila je da se, iako članstvo u NATO-u trenutno nije opcija za Ukrajinu, uslovi NATO-ovog međusobnog odbrambenog ugovora prošire tako da garantuju pomoć Ukrajini u slučaju napada. Američki izaslanik Vitkof rekao je da je to predlog o kojem se može razgovarati.

Jedan evropski diplomata izjavio je da bi takav potez predstavljao „najveće moguće sigurnosno jamstvo koje možete pružiti, a pritom po nižoj ceni“ od slanja snaga u samu Ukrajinu.