0
Prema podacima iz istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj, građani nemaju pozitivan odnos prema proširenju Evropske unije, dok je mišljenje građana Srbije podeljeno. Istovremeno, istraživanje javnog mnjenja u Srbiji ukazuju da je evroskepticizam u porastu među mlađom populacijom. O tome šta može da se uradi po tom pitanju i kako možemo da utičemo da promenimo situaciju, i da li se proces proširenje dovodi u pitanje, govorilo se tokom konferenciju pod nazivom: Randevu u Evropskoj uniji - EU i javno mnjenje: građani Francuske i Srbije o procesu proširenja EU.
PROČITAJTE JOŠ:
Panelisti koji su učestvovali u debati su: Mari Konor, projektna menadžerka radne grupe za proširenje u EuropaNova;
Andi Mustafaj, koordinator radne grupe za proširenje u Evropskom pokretu Francuske;
Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan;
Luka Šterić, istraživač, Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
Na početku debate panelisti su istakli da većina građana u Francuskoj nije za proces proširenja na Zapadni Balkan, a da sa druge strane opada podrška javnog mnjenja Srbije procesu priključenja EU.
„Podaci su razočaravajući. Čak oko 2/3 ljudi misli da se Srbija neće priključiti EU, ne veruju da će se išta promeniti po tom pitanju.
Postoji prilično loše upravljanje kriznim situacijama sa kojima se EU suočavala u poslednje vreme, što je zatamnelo sliku Evrope kao idealnog mesta za život. To su ekonomska kriza 2008. godine, migrantska kriza, pa sada i kriza i vezi sa raspodelom medicinske pomoći i vakcinama u Evropi koja je dosta loše rešena.
Sa evropske strane postoji ta vrsta evroskepticizma kada je proširenje u pitanju, gde građani jednostavno ne žele da se šire na Balkan.
Sa srpske strane ne možemo da zanemarimo prilično jak antizapadni narativ od strane kako vladajućih grupacija, tako i medija koji su pod pokroviteljstvom vlasti. Tu je naravno i pitanje Kosova“, istakao je Luka Šterić.
Mari Konor je navela da su veze između Srbije i Francuske sežu još do 19. veka, da su ove dve zemlje bile saveznice u Prvom i Drugom svetskom ratu. Iako je ta veza jaka, ona dodaje, da je problem što ta veza ne postoji između civilnih društava.
„Srbija ima dobru reputaciju u Francuskoj, ali francusko civilno društvo nije spremno za nova priširenja kada su u pitanju Srbija i zemlje Zapadnog Balkana i na tome moramo da radimo.
Ukoliko bismo se okrenuli civilnom društvu i građanima Srbije i Francuske kako bi se veza uspostavila, mogli bismo da napredujemo kada je taj stav o proširenju u pitanju“, istakla je ona.
Andi Mustafaj je istakao da je važno da se populacije povežu i da je to ključno pitanje. Kada je pitanju evropska populacija i proširenje, potrebno je stvoriti pogodan kontekst za EU integracije.
„Kada je reč o procesu proširenja EU, integraciji Zapadnog Balkana u EU, potrebno je obavestiti populaciju i informisati je oko svega što se tiče ovih integracija. Oko 60 odsto populacije je protiv integraije Zapadnog Balkana. Građani Francuske ona uopšte nisu upoznati šta može da doprinese integracija Zapadnog Balkana. Vidimo da stanovništvo ne odražava lično mišljenje, već je to više odraz stava koji ima EU prema priširenju.
Oni koji se protive integraciji, oni se zapravo protive načinu na koji funkcioniše EU. Misle da bi EU bolje funkcionisala sa manje države.
Oko 1/3 ispitanika misli da će integracija Zapadnog Balkana uticati na njihov život. Moramo da poboljšamo način informisanja građana, da promovišemo ideje i informacije na društvenim mrežama, da obrazujemo građane o važnosti proširenja EU.
Dosta ispitanika smatra da će nove integracije prestavljati veće benefit za zemlje koje tek ulaze u EU, nego za one koji su već tu. Potrebno je da se pronađu određeni simboli. Mora da se stvori neka vrsta pozitivnih simbola u oblasti kulture, sporta i obrazovanja. Ako stvorimo pozitivnu atmosferu, moćićemo da stvorimo pozitivno mišljenje“, istakao je on.
Aleksandra Tomanić je istakla da je francusko mišljenje o proširenju uvezano za frustraciju i nezadovoljstvo.
„To je više strah od nepoznatog, strah od posledica za pojedinca i sa tim strahom treba da se radi. Protivici proširenja umeju da koriste te strahove.
Moramo da vratimo emociju i entuzijazam koji je nekada postojao. Predrasude su isto veliki problem, kao i korupcija. Zapadni Balkan se često izjednačava sa korupcijom, ali to nije ekskluzivnost Zapadnog Balkana. U Francuskoj je bivši predsednik osuđen na 3 godine zbog korupcije i to je ta ključna razlika. Korupcija jeste univerzalna ali razlika je u institucijama. Proces proširenja treba da doprincese da se te institucije izgrade i ojačaju.
Francuska je u jednom brifingu za Evropski parlament o javnom mnjenju i stavovima država, imamo sledeću rečenicu: „Francuka vlada je čvrsta u svojoj poziciji da se reformišu evropske institucije i da se osiguraju zajedničke politike pre bilo kakvog daljeg proširenja“.
Ovo je istraživenje iz aprila 1999. godine. Taj stav je tu više od 20 godina i on nema veze sa Zapadnim Balkanom i ovim poslednjim planiranim proširenjem. To je kompleksnija i dalekosežnija stvar. Moramo da vratimo entuzijazam. EU je bila obećanje povratka dostojanstva – finansijskog, institucionalnog i vrednosnog. To obećanje više nije kredibilno i moramo da radimo na tome da ga vratimo“, rekla je ona.
Luka Šterić je dodao da se zvaničnici negativno ostvrću na ulogu civilnog društva.
„Ne postoji iskrena želja ni evropskih ni srpskih zvaničnika. Ovaj status kvo nekako odgovara i jednima i drugima.
Francuska se drži toga da EU treba da se reformiše pre nego što prihvati nove članice, a Srbija – da treba da sarađuje i sa istokom i sa zapadom“, istakao je on.
Podaci iz istraživanja govore da kulturne razlike nisu razlog za protivljenje pristupanju Zapadnog Balkana EU. Andi Mustafaj dodaje da problem nije vezan za proširenje.
„Franuska politika nema problem sa Zapadnim Balkannom. Tu postoji problem evroskepiticizma – građani su udaljeni od EU. Postoji konfuzija između produbljenja i proširenja. Prošitenja treba odvojeno da se posmatra. Sumnjam da građani zaista znaju šta znači priključenje EU, to je možda nešto što ne razumeju, pa možda budu razočarani“, rekao je on.
Aleksandra se potom osvrnula na to kako Nemci vide proces proširenja EU na Zapadni Balkan. Istakla je da je su oni u istom procentu protiv priširenja kao i građani Francuske.
„Međutim, politika ka proširenju je potpuno suprotna kada su u pitanju Francuska i Nemačka. Nemačka je redak prijatelj proširenja. Svako proširenje je kao posledicu imao dalje produbljenje ili postojećih ili novih politika. Te dve stvari nisu isključivale jedna drugu, do sada su uvek išle zajedno.
Nalazimo se sada u tom nekom vakumu, gde niko ne mora da se bavi problemima. Međutim, taj vakum neće moći dugo da potraje i da opstane. Ukoliko EU ne dođe ovde, građani će sami otići tamo.
Nije potrebno da svaki građanin razume te tehničnke procese, šta znači priključenje EU. Nedostaje poverenje u donosioce odluka i poverenje u ljude koji vode taj proces priključenja. Predstavljno je više kao državni projekat, pa ljudi ne vide neki konkretan benefit.
Užasno je sve zamršeno, pitanje da li ste za ili protiv. To ne odražava kompleksnost situacije i nije podatak sa kojim možemo puno da radimo i nije podatak na osnovu kojeg možemo da donosimo politike odluke“, rekla je ona.
Andi je naveo da Francuzi nisu dovoljno informisani da bi imali jasno mišljenje da li su ili nisu za proširenje.
„Više njih je protiv, ali to nisu razlozi vezani za zemlje Zapadnog Balkana. Treba izbeći zaključke koji su kulturološkog tipa, jer to može naneti štetu. Nikada ne postavljamo pitanje da li zemlje koje su u EU vide benefit za sebe kada je o proširenju reč. Moramo ići ka zajedničkom cilju gde bi svako bio dobitnik i gde bi svako imao benefit. EU treba da pokuša da direktno informiše populaciju“, zaključio je on.
Luka je dodao da nam je u ovom procesu potrebna drugačija komunikacija.
„Potrebna nam je iskrenost, kako bi se vratila kredibilnost EU kod građana i da se vrati onaj zanos, kako bismo kompleksne reforme sproveli do kraja“, rekao je on.
Aleksandra je dodala da je ključno da se više komunicira sa građanima.
„Njima ovo nije posao i ne moraju da znaju sve podatke oko proširenja. Ako to ne rade vlade ni tamo ni ovde, onda civilno društvo mora da izađe i da preuzme tu ulogu. To je ključno, a vremena nema puno.
Emigracija je ključno pitanje, siromaštvo, sve veće zagađenje, alternative nema, pa mora dobro da se iskomunicira. Imamo jako puno posla svi zajedno“, zaključila je ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
