9
Portal Nova.rs za praznike svojim čitaocima poklanja 40 autorskih tekstova koji predstavljaju aktuelna i analitčna ili intimna i ispovedna zapažanja o godini koja je (skoro u potpunosti) iza nas. Ili o ljubavi. Ima ih i o aktivizmu, savremenicima, društvenoj odgovornosti, strasti. Ili o životu generalno. Temu smo im predstavili kao slobodnu, a pristup je njihov lični. I reči su sasvim njihove. Pišu ih naši sagovornici, saradnici, kolumnisti, prijatelji i urednici portala i novina "Nova". Ovaj konkretno piše Ruskinja Saša Seregina, aktivistkinja grupe "RUBS zajedno protiv rata".
Poslednji dani godine su i uprkos tome što prolaze u znaku nezaobilaznih gužvi i pretprazničnih priprema, ne može se oteti utisku da nam ova godina postavlja više nerešivih pitanja nego što nam pruža simbolično olakšanje svojim kalendarskim završetkom. Osećaj neke rastrgnutosti u vremenu, između prošlosti i budućnosti, u ovom prelomnom istorijskom trenutku, samo se pojačava. U Novu godinu ulazimo u drugačijem svetu, u drugačijoj zemlji, drugačiji mi.
Sve što se desilo nakon 24. februara i obeležilo mesece iza nas, tačnije – svaki protekli dan, za mnoge od nas je bio poput lavine koja nemilosrdno briše kako stare klimave temelje društvene i političke stabilnosti, tako i sve novo što je izgrađeno sa ljubavlju i pogledom u budućnost.
Globalni potres koji se desio 24. februara, a kojim upravlja sredovečan, neprirodno plastificiranog izgleda, vlastodržac iz glavnog grada moje zemlje (ili pak, iz bezbedno udaljenog tajnog bunkera?), naterao je mnoge od nas, čak i one kojima aktivizam nije činio važan deo života ili bio skoro nepoznat, da izađemo na ulicu. Izražavajući mirni protest protiv ruske agresije i rata u Ukrajini, suočili smo se sa brojnim reakcijama okoline koje su nagoveštavale da borba neće biti laka. Antiratni protest protiv stravičnih zločina i globalne pretnje koju predstavlja Putinov režim, prerastao je u borbu da se ostane na pravoj strani istorije, na strani slobode i univerzalnih ljudskih i civilizacijskih vrednosti.
Da ne izostane saosećanje sa bolom i patnjom Ukrajinaca i Ukrajinki. Da se solidariše sa svima koji su napustili svoj dom
bežeći od rata i smrti. Da se oda počast onima koji se bore i koji su izgubili život braneći svoju i našu slobodu, i svim nedužnim žrtvama ovog rata. Da se jasno i glasno osude ratna agresija, okupacija i genocid kao najveći zločini protiv čovečnosti.
„Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“ – naziv grupe koji nije lak za pamćenje, ni za izgovaranje, ali koji nosi istu simboliku i snagu kao i prvog dana kada je nastala.
POGLEDAJTE JOŠ:
9
0
0
0
U pozadini naše zajedničke borbe i napora koje ulažemo u suprotstavljanje dominantnim narativima ruske okupacije i domaće nacionalističke propagande, povremeno promiču razmišljanja – šta to znači biti Ruskinja danas, u Srbiji, u pomenutoj antiratnoj grupi, u svetu? Šta danas znači biti građanka svoje zemlje, Rusije, gde god da se nalaziš? Možda su i nekima od čitalaca slična pitanja i razmišljanja poznata… Nemam spremne odgovore na njih, ali tragam za njima i imam osećaj da ih ne mogu pronaći samostalno – već samo u dijalogu sa saborcima iz Ukrajine, Belorusije i Srbije – dok god imam tu čast i privilegiju da uživam njihovo poverenje i podršku.
Novi, posleratni nacionalni identitet našeg naroda gradiće se dugo i mukotrpno, iz pepela, pokajanja i bolnog kao oštrica prihvatanja nove realnosti. Imperija zla koja je svaki oblik kulture i autentičnog izraza zamenila vojnom uniformom i policijskom represijom svog naroda, neće ni pobediti ni opstati. Ali mi hoćemo, jer svojim otporom menjamo pre svega sebe. Mi jesmo promena, i pobedićemo samo zajedno – Slava Ukrajini!
BONUS VIDEO Protest u Beogradu povodom 10 meseci ruskog rata u Ukrajini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare