1
Svet će uskoro ući u treću kalendarsku godinu rata u Ukrajini. Šta se dešavalo sa resursima tokom rata i na koji način su ti resursi uticali na dinamiku sukoba i naoružanje objasnili su urednici Balkanske bezbednosne mreže Aleksandar Radić i Daniel Šunter, prestavljajući publikaciju "Rat u Ukrajini: Dinamika naoružavanja". Kako je navedeno, Rusija je ušla u rat sa postojećim zalihama, jer ratuje sa određenim resursima nasleđenim iz prošlog vremena, dok sa Ukrajinom nije tako, jer je ona imala jako malo nasleđa, pošto je njihova tehnika uglavnom proizvedena 1991. godine dok su bili u Sovjetskom savezu. Zbog toga, pomoć NATO-a ima ključnu ulogu. Zapad odlučuje kad i šta će dati.
Radić je na konferenciji za novinare kazao da je rat u Ukrajini uticao i na politiku država bivše Jugoslavije, posebno zbog činjenice da su neke zemlje članice Alijanse, a neke ne, a takođe, neke su deo Evropske unije.
„Naravno da se to (članstvo) reflektovalo i na stav prema ratu u Ukrajini. Jedno je zajedničko za zemlje našeg prostora – sve su pružile podršku ukrajinskoj strani. Činjenica je da niko nije nesvrstan“, kaže on.
Iako je Srbija neutralna, prema Radićevim rečima, postoje dokazi i indikatori o municiji koja iz Srbije odlazi na ratište u Ukrajini.
„U pitanju su oznake na municiji – po našim tradicionalnim običajima odbrambene industrije imamo kvartalne oznake koje se odnose na 2022. i 2023. godinu. Pozicija Srbije je osetljiva i zvanični stav je da smo neutralni, ali u senci tog stava je spremnost da se pokaže političko svrstavanje. Postoje slike od jeseni pretprošle godine sa ukrajinskog fronta gde se vide naše karakteristične rakete koje su u to vreme još imale oznake proizvođača“, kaže Radić.
Kako je i Nova.rs pisala, u aprilu 2023. godine objavljen je poverljiv dokument Pentagona pod naslovom „Evropa – Odgovor na tekući sukob Rusije i Ukrajine“, koji je otkrio je da je Srbija pristala da isporuči oružje Kijevu.
Grafikon je pokazao da je Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati smrtonosnu pomoć ili ju je već isporučila. Takođe je navedeno da Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbedi oružje Ukrajini.
Ukrajina, navodi se u publikaciji, prelazi na vojnu opremu koja je proizvedena na Zapadu, a Rusi izvlače iz skladišta staru opremu i modernizuju je, ali, koliko god Rusija imala veliku vojsku i zalihe, sve se potroši.
„Sad i Rusija traži pomoć iz inostranstva i dokumentovana je velika isporuka opreme iz Irana i Severne Koreje. Ukrajina će nastavtii da prima pomoć iz NATO, a Rusija iz Irana i Severne Koreje. Kina je zauzela distanciran stav. Nema dokaza da je isporučila bilo šta u većoj količini evropskoj vojsci, niti ima indikatora da će to učiniti. Rusija trenutno ima prevlast u vazdušnom prostoru“, ocenio je Radić.
Prema njegovim rečima, NATO je odlučio da pruži podršku sistemima PVO, ali protivvazdušna odbrana nije bila nešto na čemu se insistiralo i ulagalo u zemljama članicama NATO-a.
Traži se rešenje jer je očigledno da je ukrajinska protivvazdušna odbrana relativno slaba, kaže on.
„Tako da je prelazno rešenje FrankenSAM. Pokušavaju se napraviti hibridni sistemi koji će omogućiti eksploataciju raketa koje NATO već ima u zalihama“, kaže Radić.
Pročitajte još...
Taj odbrambeni sistem je već i iskorišćen – Ukrajina je rasporedila svih pet svojih hibridnih sistema na bojnom polju koji će koristiti u borbi protiv Rusije. Takođe, ukrajinski ministar strateške industrije Aleksander Kamišin rekao je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da je taj sistem već oborio rusku bespilotnu letelicu Šahed na udaljenosti od otprilike osam kilometara.
Međutim, Radić ističe da je jedino tehničko sredstvo koje može da bude „gamechanger“ u ratu upotreba nuklearnog oružja.
„Samo kada bi se prešlo preko tog presedana pričali bismo o stvarnoj promeni. Ostala sredstva mogu samo da utiču na situaciju, ali ne i da je radikalne promene“, zaključio je on.
