Epidemiolozi iz sveta i iz Srbije: Korona ubija gojazne!

Najnovija istraživanja pokazuju da većina ljudi nije u riziku od smrti usled koronavirusa. Nažalost, loša vest je da virus verovatno neće biti eliminisan time što ćemo svi biti u karatinu, ali lekari kažu da dosadašnji nalazi sugerišu da sami možemo još više smanjiti rizik od toga da nam virus Covid-19 izazove ozbiljnu bolest, piše Daily mail. Poslednje brojke, objavljene prošle nedelje, pokazuju da su u devet od deset slučajeva, ljudi koji su umrli od korone bili u dubokoj starosti kada su se zarazili ili su patili od hroničnih bolesti srca, pluća, ili čak demencije. Međutim, sada se pojavljuju statistike koje otkrivaju značajan faktor rizika, koji se retko pominje, a to je gojaznost, tačnije preterana kilaža.

Morbidno ili ekstremno teški - na udaru korone!

Ljudska težina ocenjuje se prema indeksu telesne mase (BMI) - BMI. Sve ispod 25 se smatra „zdravim“, dok se od 25 do 29 klasifikuje kao „težak“, preko 30  „pretežak“, a preko 40 "morbidno ili ekstremno težak".Podaci Nacionalnog centra za reviziju i istraživanje intenzivne nege (ICNARC) pokazali su da su tri četvrtine kritično obolelih od koronavirusa u Velikoj Britaniji bili preteški ili gojazni. Slično tome, studija o teško bolesnima od virusa Covid-19, sa Univerziteta u Njujorku, pokazala je isto to, dok je starost najveći pojedinačni faktor rizika za ozbiljne bolesti, a gojaznost je blizu drugog mesta.

Poznati srpski epidemiolog dr Zoran Radovanović, upozorava da su intenzivne nege širom sveta, a posebno u SAD-u, pune gojaznih ljudi koji umiru od koronavirusa."Lekari u Sjedinjenim Državama imaju najviše iskustva sa takozvanim morbidno gojaznim pacijentima, koji se teško ili nikako izbore sa koronom. To znači da je njihov indeks telesne mase preko 40. Oni su ekstremno gojazni. U Srbiji takođe ima gojaznih mnogo, ali ne kao u Americi ili Velikoj Britaniji. Ove ljude težina sopstvenog tela pritiska, tako da oni teško dišu i češće nego ostali završavaju u jedinicama intenzivne nege gde uglavnom dođe do fatalog ishoda. Kako raste telesna težina, tako raste i faktor rizika. U vreme svinjskog gripa, prvi put je gojaznost izdvojena kao nezavisni faktor rizika od nekog oblika gripa. Svi danas govore o srčanim bolestima, ali gojaznost je isto toliko opasna, nezavisno od srčanog oboljenja ili dijabetesa" objašnjava dr Radovanović za Nova.rs.On naglašava da bi struka morala da upozori i gojazne ljude u Srbiji da se pripaze, isto ko što apeluju na starije od 65 godina i srčane i plućne bolesnike.

Dve trećine Britanaca je gojazno

Njegov kolega iz Britanije, dr Met Kejphorn, klinički rukovodilac Roteram instituta za gojaznost, specijalnog centra za upravljanje telesnom težinom, predlaže da zvaničnici treba na ovo da upozore javnost, s obzirom da je u ovoj zemlji dve trećine građana gojazno."Imamo svakodnevne emisije o zdravlju na televiziji, ali ako bi neko nešto rekao o gojaznosti, na koju korona utiče fatalno, bilo bi boljih rezultata", kaže doktor.Čak i ako mere za suzbijanje virusa u Velikoj Britaniji popuste sledećeg meseca, dokazi iz Japana i drugih delova Azije ukazuju da bi trebalo da očekujemo drugi talas na jesen.Nil Ferguson, epidemiolog i profesor matematičke biologije na Imperial koledžu u Londonu, takođe je savetovao ljude da preuzmu odgovornost za svoje zdravlje:"Moramo proceniti rizike iz lične perspektive, uključujući prilagođavanje i gubitak kilograma", rekao je on.Naime, dr Rob Endrus, vanredni profesor za dijabetes i endokrinologiju na Univerzitetu Eketer, upozorio je:„Za buduće zdravlje preporučili bismo gojaznim osobama da ne dobijaju više na težini i da redovno vežbaju. Prekomerna težina otežava širenje dijafragme i pluća, što smanjuje snabdevanje vitalnih organa kiseonikom. Postoji i rizik da bakterije i gljivice neometano rastu u plućima, što dovodi do upale pluća. Kako se vaša težina povećava, to je manja prozračnost pluća i veći je rizik od bolesti - posebno astme, i povećan rizik od srčanih i šećernih bolesti“, kaže profesor Endrus.

Gojazni moraju biti svesni rizika od koronavirusa

Dr Kejphorn ističe da ljudi koji imaju višak kilograma, koji već trpe zbog apneje u snu, treba da budu svesni rizika od koronavirusa. Apneja za vreme spavanja zaustavlja disanje na kratko. Ovo je često uzrokovano masnoćom oko vrata, a najčešće se javlja kod muškaraca sa prekomernom težinom, starijih od 40 godina, kojima je kragna košulje preko 16 inča."Kad je u pitanju lečenje, ljudi koji imaju prekomernu težinu, imaju više poteškoća sa dobijanjem dovoljno kiseonika zbog težine i viška masnoće na njihovim disajnim putevima i veća je verovatnoća da će im trebati dodatna pomoć pri disanju, uz kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima (CPAP) ili mehaničku ventilaciju “, upozorava dr Kejphorn.Oni koji se stavljaju na CPAP - gde se vazduh pod pritiskom nežno ubacuje u disajne puteve putem maske - mogu imati drugih respiratornih problema zbog teškoća disanja na mašini. Mehanička ventilacija - gde se cev ubacuje u disajne puteve - povećava rizik od akutnog oštećenja pluća.

Telesna težina bila je rizik i tokom svinjskog gripa

Veza između težine i povećanog rizika od teške ili fatalne infekcije virusima sličnim gripu, prvi put je otkrivena tokom pandemije svinjskog gripa 2009., koja je ubila 284.000 ljudi širom sveta.Sjedinjene Američke Države imaju najveći problem sa gojaznošću na svetu, a Škotska je blizu. Tamo je bilo više od 20 odsto smrtnih slučajeva od svinjskog gripa u Evropi. Suprotno tome, u Japanu, gde je samo dva odsto odraslih ljudi gojazno, niko nije doživeo smrt od ovog gripa.Profesor Bari Popkin, sa "Gilings School of Global Public Health" na Univerzitetu u Severnoj Karolini, naglasio je prošle nedelje da „gojaznost i prekomerna težina smanjuju nečiji imuni odgovor i sposobnost da se bore protiv Covid-19“.

Američko istraživanje objavljeno prošle godine takođe je pokazalo da vakcine deluju manje efikasno kod ljudi koji imaju višak kilograma. U međuvremenu, italijanski lekari otkrili su da se komplikacije koronavirusa kod osoba koje imaju višak kilograma mogu smanjiti negujući ih "licem prema dole". Kako je Fredrik Karpe, profesor metaboličke medicine na Univerzitetu u Oksfordu, prošle nedelje objasnio:„Ako imate veliki stomak kada legnete, težina će vam dijafragmu potisnuti nagore smanjujući volumen pluća".Međutim, profesor Endrus kaže da odgovarajući kreveti nisu uvek dostupni. Uprkos statističkim podacima ICNARC-a, portparol za javno zdravlje Engleske je insistirao:„Ne znamo da li je ta

korelacija] posledica samo gojaznosti ili toga što ljudi koji žive sa gojaznošću verovatno imaju oboljenja kao što su dijabetes tipa 2, srčane ili respiratorne bolesti."Doktor Kejphorn je, međutim, sasvim jasan i zaključuje:"Čini se da je

Covid-19] sa nama kako bi nam dao dragocenu priliku da pronađemo načine za poboljšanje zdravlja dok smo još u mogućnosti."