Pandemije imaju neverovatnu moć da generišu ili pogoršaju sve dobro prikrivane društvene krize, koje ne samo da dodatno slabe ionako krhke zdravstvene sisteme, već i razotkrivaju mnoge slabosti i mane društvenih organizacija i međunarodnih odnosa.
Piše: dr Senad Begić
Gotovo bez izuzetka, većina autora na polju etike i zaraznih bolesti saglasna je da postoji sedam opštih etičkih prinicpa koji se moraju uzimati u obzir prilikom razmatranja donošenja odluka na nacionalnom nivou u kontekstu pandemija i epidemija (pravednost, dobročinstvo, potencijalni benefiti, poštovanje ličnih i kolektivnih prava, lične slobode, reciprocitet i solidarnost), te da postoje najmanje tri ključna etička pitanja vezana za etičku raspodelu resursa pri individualnoj vakcinaciji u ovim okolnostima.
Pročitajte još:
Prvi princip podrazumeva podjednako omogućavanje maksimalnih benefita vakcinacije svim pojedincima, uz istovremeno ograničavanje neželjenih uticaja epidemije. Drugi princip podrazumeva obezbeđivanje prioriteta za vakcinaciju onim članovima društva koji su na bilo koji način u nepovoljnom ili, pak, nepovoljnijem položaju u odnosu na većinu drugih, uključujući tu i zdravstveno ugrožene pojedince zbog različitih medicinskih stanja i bolesti, kao i onih koji su izloženi socioekonomskoj oskudici i ugnjetavanju. Treći princip podrazumeva da prilikom alokacije ograničenih resursa sve razlike u rasi, polu ili religiji treba da budu zanemarene na najjednostavniji mogući način kako ne bi naštetitle ili oduzele prioritet ugroženim grupama stanovništva.
Ako su individualna pravila jasna, da li je takva situacija identična i kada poredimo društva? Ili, izgleda, postoje neka društva koja su „jednakija“ od drugih zamo zato što su bogatija? Da li su oni koji mogu „sve“ da plate bolji od ostalih? Da li su oni kojih ima više, pa su veća i zanimljivija tržišta, vredniji od malih i siromašnih? Gde su nestali solidarnost, reciprocitet i jednaka prava malih društava i društava u razvoju? Ima li tu pravde i jednakosti?
U tako „podeljenim kartama“, države u razvoju su primorane da prihvataju pomoć, uprkos jakim osećajima poniženja i obaveze prema donatorima, pri čemu pomoć uvek dolazi pod određenim uslovima, koji neretko predstavljaju mešanje u unutrašnje poslove na načine koji su nametljiviji i od tradicionalnih trgovačkih aranžmana bivših kolonizatora.
I, ne radi se ovde samo o vakcinama.
U skorašnjem izveštaju Oxfama navodi se da je bogatstvo deset najimućnijih ljudi na svetu tokom pandemije poraslo za više od 500 milijardi dolara – količinu novca koja bi bila dovoljna da obezbedi vakcinu svakoj osobi na svetu, kao i da spreči da bilo ko zapadne u siromaštvo zbog virusa. A, opet, siromaštvo je nikada izraženije a vakcine nikada nedostupnije. Da li je to svet za koji se vredi boriti?
Izgleda da nismo ni blizu da shvatimo da u svoj svojoj (samo)destruktivnosti, ubijanjima sebe i prirode, svim svađama, konfliktima i uništenjima, istoriju i razvoj ljudske vrste i civilizacije nisu obeležili samo ratovi i bitke, već vaške, buve i komarci, bakterije i virusi. I tako će i biti sve dok ne budemo spremni da delimo ovu planetu sa njima i prirodom.
U potpunosti je jasno, donekle i razumljivo, da u svim navedenim kontekstima jednostavno nije moguće istovremeno zadovoljiti sve potrebe i očekivanja i građana i društva u celini i od toga ne treba bežati. Međutim, to lidere, posebno razvijenih društava i kompanija, ne abolira obaveze da prilikom donošenja odluka, naročito izvan nacionalnih konteksta, neprestano mere, vagaju i uspostavljaju prioritete među konkurentnim etičkim vrednostima na svim nivoima funkcionisanja, jer je to njihova i moralna i politička obaveza kao nadnacionalnih lidera modernog sveta. Da li je zaista tako ili je svet postao mesto gde svako gleda samo u sopstveno dvorište i u dvorišta koja donose prihode?
Odgovor neka da svaki čitalac za sebe.
Jer, ne radi se ovde samo o vakcinama.
*Stavovi izneseni u tekstu predstavljaju isključivo lične poglede i razmišljanja autora. Svi ostali pomenuti subjekti imaju svoje stavove , uključujući i poslodavca.
Dr Senad Begić je epidemiolog. Dodatna znanja iz oblasti etike u bio-medicinskim naukama ostvario je kroz program unapređenja obrazovanja iz etike na Balkanu i državama crnomorskog basena.
Tekst preuzet sa portala Okruženje.net
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar